Црњански, Милош - Сеобе 2
Ходао је горе-доле са дететом на рукама и дању, неуморно. А дете му је често плакало и врискало. Мати је детенце посматрала, кад би га дојила, забринуто.
Ни мати, ни дадиља, ни Трифун, ни Павле, нису успевали да успавају то детенце. Оно је врискало, као од неког невидљивог бола. Отац га је носао, љуљушкао, мазио, љубио, целе ноћи, као нека сенка.