Dučić, Jovan - PESME
Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
cerekao i vrteo oko svoje i domaćinove ćerke, izvodio ih u baštu, pa se i odatle čulo, kako se smeje, i kako devojčice vrište. Valdenzer je pratio gospožu Božič učtivo i nemo.
Žene vrište, a deca plaču. Što je najgore, niti imaju, oni, koji idu, većinu, niti oni, koji ostaju, nego su se podelili, kao jabuk
Radičević, Branko - PESME
Kroz oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu
Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!
Momci poju a konjici vrište, Eto idu braći na ročište: Ročište je kula Miletina, Sa junaštva slavna od starina. Kad nadomak veće beu kuli,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pre toga, naše mame obično vrište, kao lude, pa im oni orangutani od medicinskih sestara opaljuju šljage, dok doktori urlaju: „Šta se dernjaš — nisi prva
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IV U slepih pčela mračno košničište poveden svet je, lišen milosrđa, a lažne bleske, što u besu vrište, do nokta zglođu pauk, gubar, rđa. U pečat bola dok se grb uplete, još jednom grani, bivši suncokrete!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
) TRIFUN: Ne dajmo se! SVI (se uhvate za stolice i druge predmete, zauzimaju nasrtljiv stav, žene vrište, Mića se popeo na sto i umiruje mlatarajući rukama. Uznose se stolice i spušta se zavesa).
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Samo to više nismo mi, u mladosti i moći, već neki papagaji, čimpanzi, neveseli, što mi se smeju i vrište u mojoj samoći. Jedan se „Leiche! Leiche! Leiche!“ dere. Drugi mi šapće: „Cadavere!“ Treći: „Leš, leš, leš.
Pandurović, Sima - PESME
Avetinjske bure orgije se čuju Kraj peći, u kutu moje male sobe; Izgleda da sikću, besne, kunu, psuju, Urlaju, i vrište, i grme, i kòbe Nad grâdom strasti, greha, mržnje, zlobe. Hoće li se, najzad, sve svršiti?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Onamo opet ispod bedema, graja se digla, konji vrište — larma kao da se svi đavoli žene. „Brže, brže! Oslovite ih u vašem jeziku, pitajte ih rašta su došli, šta su naumili?
Ćosić, Dobrica - KORENI
kleči, grli mu noge, ljubi čakšire i opanke; trezni se gade i bacaju na njega zemlju iz čabra s leanderom, a pijani vrište od smeha.
Žena sekirom udara konje po sapima i trbuhu, zinu meso i linu krv, konji vrište, tuku kopitima, kidaju dizgine i galopom jure niz put, gde se i plotovi posakrivaše u sneg; dva vojnika jurnuše na
I ovde je pusto. Naježi se i pokuša da ubrza korak do svoje sobe. Otvarajući vrata, učini mu se da vrište šarke. Kresnu šibicu. Prokleta Vasilijeva jazbina! — dunu u plamičak. Tama sve pokupi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oko mene su bili samo odrasli, i ja sam ih lepo video čak na tarabama kako, načičkani tamo, vrište, mlataraju rukama i besne naslađujući se najzverskije u mojim neiskazanim mukama, najočajnijim koje su me mogle snaći.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Deca prestadoše igrati i zanemeše, ne znajući da li da begaju i vrište, ili samo da ćute i posmatraju neobična čoveka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Čuturice veselo pevaju na mršavim kukovima. Probuđene žene vrište. Tužno bleče ovce po bačijama. Kod dvospratne kuće je pucnjava sve jača.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tisa se muti, Krajina buni, junaci ciče, konjici vrište; puške se sjaju, sablje blistaju, gospože tuže, — potiske ruže, — jer se junaci, pešci s konjici, na put
duše, sn'jeg u oči sipa, U domove zaviruje, po tavani đipa, Ljude za pešč juri, miše pod ognjište, Deca oko oca i matere vrište. Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi.
Gnječi mu petom šiju. To ne zna vojska. Oslabi hrabri duh. Knez silnim slovom začas ga podigne. Već vrište konji; smrtonosni Sevaju mačevi; ginu vrazi. Al' izneveri pakleni porod, Vuk.
Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište. Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je?
Bojić, Milutin - PESME
''Vaj, kako mi usta za poljupcem gore! Vrište mlade srne, kaplje miris nara, U oblak se diže kâd od mandragore I gubi kô život, kô dim, kao para.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman! Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete krvavi mač!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Skoro ceo razred, sem Jane, lepo je crtao, jer je učitelj prosto čuda izvodio s nekoliko linija. „Zec!” — vrište deca. „Pas skočio na stolicu, hoće da dohvati jelo u tanjiru na stolu!” — vrište još jače.
„Zec!” — vrište deca. „Pas skočio na stolicu, hoće da dohvati jelo u tanjiru na stolu!” — vrište još jače. Izmamljivao je učitelj Leskovac darove dečije u sasvim nežnom njihovu uzrastu; imao dobre pevače, crtače,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
To je ona domaća životinjica koju žene kad spaze, vrište i zadižu suknje uvis, i to je ona domaća životinjica što gricka mrvice bačene sa tuđeg stola.