Milićević, Vuk - Bespuće
koje pokazuje svoje debele snažne, čvornovate žile, isprepletane, grčevito obavijene oko kamenja pored kojega se zabadaju u zemlju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Deca se okupila u jednom uglu pred vajatom, cepkaju i zabadaju iverje u zemlju, zaboravljajući sve drugo što je iza njih. Jedan mališan sa vrha brda, više kuće, dovikuje majku i javlja
Krakov, Stanislav - KRILA
Krvava se tajna vrši. U mraku se ubija lakše jer se ne vidi lice ubijanoga. Puca se puškom prislonjenom na tuđe telo, zabadaju se noževi u nešto meko. Jauci kratki, uplašeni, očajni, divlji. Trupovi su po zemlji sve češći. Rika je sve jača, bešnja.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— U ovom smislu — kao apotropajon — treba protumačiti i običaj da se u zemlju gde će se sejati lan ili konoplja zabadaju tri pruta v. vezana crvenim svilenim končićima (SEZ, 17, 16). Naročitu spasonosnu snagu ima đurđevdanska vrba.
G. grana mora se iza mrtvaca držati u kući makar samo jednu noć (ŽSS, 345). Da se mrtvac ne bi povampirio, zabadaju se takođe u grob g. šiljci (ŽSS, 343).
U Dubrovniku deca koja idu da čestitaju Novu godinu, nose j., pa tu zabadaju novce što ih dobiju (Budmani u RJA, 4, 388e). U jednom delu Slavonije o krsnom imenu izdubi se kakva velika j.
Za vreme ručka svatovi u j. zabadaju novce, i ona se posle da nevesti (SEZ, 32, 1925, 394; LMS, 122, 104); negde se to radi i pre svadbe (ZNŽOJS, 11, 113).
Grančice od m. zabadaju se u česnicu (ZNŽOJS, 20, 36). Prilikom svadbe, ako je mladina ili mladoženjina kuća u žalosti, nosila se u Risnu mesto
npr. TRĐ, NNŽ, 3, 48). U okolini Trebinja na dan svadbe svi svetovi, a naročito mladi momci, zabadaju u haljinu crni t., »da im vještice ili zli duhovi ne nahude« (TRĐ, NNŽ, 3, 48). Ko nosi sobom štap od crnoga t.
U Leskovačkoj Moravi na Đurđevdan zabadaju se vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako
Moravi na Đurđevdan zabadaju se vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena vračara (,mađosnica̓) da ne oberu rod« (SEZ, 68, 1955, 99).
, 556). Gatanje pomoću v. zabeleženo je u Gruži (SEZ, 58, 1948, 242): uoči Đurđevdana devojke i momci zabadaju vrbove grančice u strehu od kuće namenjujući ih određenim licima, pa ih sutradan posmatraju: ako su se grančice
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mesto vodenog romorenja čuju se lopate u kukuruzu. Ili okidaju i pregrću kukuruz, ili se pravo zabadaju u pregnuto. Pavle prolazi pored toga, i ide dalje.