Милићевић, Вук - Беспуће
које показује своје дебеле снажне, чворновате жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих. Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља
Краков, Станислав - КРИЛА
Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога. Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи. Трупови су по земљи све чешћи. Рика је све јача, бешња.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати лан или конопља забадају три прута в. везана црвеним свиленим кончићима (СЕЗ, 17, 16). Нарочиту спасоносну снагу има ђурђевданска врба.
Г. грана мора се иза мртваца држати у кући макар само једну ноћ (ЖСС, 345). Да се мртвац не би повампирио, забадају се такође у гроб г. шиљци (ЖСС, 343).
У Дубровнику деца која иду да честитају Нову годину, носе ј., па ту забадају новце што их добију (Будмани у РЈА, 4, 388е). У једном делу Славоније о крсном имену издуби се каква велика ј.
За време ручка сватови у ј. забадају новце, и она се после да невести (СЕЗ, 32, 1925, 394; ЛМС, 122, 104); негде се то ради и пре свадбе (ЗНЖОЈС, 11, 113).
Гранчице од м. забадају се у чесницу (ЗНЖОЈС, 20, 36). Приликом свадбе, ако је младина или младожењина кућа у жалости, носила се у Рисну место
нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 48). У околини Требиња на дан свадбе сви светови, а нарочито млади момци, забадају у хаљину црни т., »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48). Ко носи собом штап од црнога т.
У Лесковачкој Морави на Ђурђевдан забадају се врбове гранчице у њиве да би жито расло високо (СЕЗ, 70, 383), а у Горњој Пчињи се забадају »да сачувају њиву како
Морави на Ђурђевдан забадају се врбове гранчице у њиве да би жито расло високо (СЕЗ, 70, 383), а у Горњој Пчињи се забадају »да сачувају њиву како од града тако и од жена врачара (,мађосница̓) да не оберу род« (СЕЗ, 68, 1955, 99).
, 556). Гатање помоћу в. забележено је у Гружи (СЕЗ, 58, 1948, 242): уочи Ђурђевдана девојке и момци забадају врбове гранчице у стреху од куће намењујући их одређеним лицима, па их сутрадан посматрају: ако су се гранчице
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Место воденог роморења чују се лопате у кукурузу. Или окидају и прегрћу кукуруз, или се право забадају у прегнуто. Павле пролази поред тога, и иде даље.