Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad oni u zasipnoj dubini zemljanoj pregoravajući svoj život mnogo se zabaljaju a ja što naći, ja i ništa (a toliku muku i dangubu podnoseći im) — da koliko pače odviše nama o svetome pismu valja da
A k crkvi hodeći, susreću drug druga, s besedom se zabaljaju putem, eda bi ih koliko god prošlo crkovno stojanje duševne gozbe.
Nek se ljudstvo s razbiranjem reči (našto što pristaje, što li je čemu koja reč nalična) o tome zabaljaju misleći se. Da im ne dotuži se uzalud s mučanjem opstajanje tu.
Znam, i svi bi to rekli: »Više ne znadu toliko u tome se često zabaljaju; ta u tome i sva im je veština i nauk a nipodašto je; zair li je i svirnja s igrom neko učenje?