Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад они у засипној дубини земљаној прегоравајући свој живот много се забаљају а ја што наћи, ја и ништа (а толику муку и дангубу подносећи им) — да колико паче одвише нама о светоме писму ваља да
А к цркви ходећи, сусрећу друг друга, с беседом се забаљају путем, еда би их колико год прошло црковно стојање душевне гозбе.
Нек се људство с разбирањем речи (нашто што пристаје, што ли је чему која реч налична) о томе забаљају мислећи се. Да им не дотужи се узалуд с мучањем опстајање ту.
Знам, и сви би то рекли: »Више не знаду толико у томе се често забаљају; та у томе и сва им је вештина и наук а ниподашто је; заир ли је и свирња с игром неко учење?