Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— ču se od džamije neki drugi glas, ali momak samo ljutito otpuhnu: — Šta udri! Imam ja i svoje zaduženje, zar je meni do benastog Mikana. Oni tamo s pendžera oči mi moje izvadiše. Neću, nek se sam vadi kako zna.
Đurajica i Milorad stižu pred kancelariju jašući na golu đogatu. — Ovamode, ašigdžije. Zar se tako ostavlja vojno zaduženje, a? — Kupali smo paripa, druže komandiru. — Dobro, dobro, znam ja to kupanje.