Jakšić, Đura - PROZA
A ja?... Ona je ućutala, sirota, a po uvelome licu zaigrala je rumen koja se katkada viđa i na obrazima umirućih. — Da, da, dragi prijatelju, — reče ona, — kao što je siromah
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BUDIM І Noć ce svukla do kolena: panja evo - nema klena. Žuti lišće po brdima: stara kuća kraj Budima. Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli. U tri kruga jedna tačka.
Popa, Vasko - KORA
lutajućih bregova Dao je oblik svoj Telu njenom sanjivom Večno je na nogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Ili prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori TANjIR Zev slobodnih usta Nad vidikom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao što znaš mi smo bili srećni da ne čekamo dugo. I kad su topovi ugušili poslednje diplomatske reči, uzbuđeno su zaigrala srca pod našim surim i ostarelim koporanima, a jedna jedina misao, sedamnaestog juna izjutra, kad je prvi top tukao,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Od napora joj se orosilo čelo i ulijepilo meko paperje na ivici kose. Onda se nešto zaigrala, i čas kasnije već je gledala u čudu majčinu žalost: „Što plačeš? Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i objasnio da tamo čovek ne uči samo od živih nego i od onih velikih profesora koji su davno umrli, u njenim očima zaigrala je neka svetlost koja mi je stavila do znanja da ima nešto da mi posebno kaže.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
koje je taj nedostatak činio da lakše, još brže muški i bez razmišljanja ončas ispuste svoje duše, ako bi, po udesu, zaigrala glava njihova sveštenika. — He!...
Krakov, Stanislav - KRILA
Tamo je sve bilo mirno. Bilo je samo mnogo sunca. Odjednom uzbuna. Glasnik je stigao. Majoru je zaigrala nebrijana brada. Telefon je zvrjao preplašeno. Ordonansi se ustrčali.
Tada je svukla i njega, zamotala ga u čudno odelo, uturila mu čibuk u ruku, a fes na glavu, i kao robinja pred pašom zaigrala pohotljivu igru. Oboje se smejalo. Ženine su kose bile puštene i lude, a njena su usta bila razvratnija od trbuha.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pisalo je: „Milutin Janković, rezervni artiljerijski potporučnik...“ Zaneo sam se. Ona slova kao da su mi zaigrala pred očima. Ponavljao sam: Milutin Janković... Milutin, Milutin „Uča“, moj dobri drug još od početka rata...