Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« veli joj on, a posle tiho zapeva, tako tiho i tužno kao grana zelena kad zapišti na vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne smem, Jer tvoj biti ne mogu; A da s drugim sretna budeš, Moliću se ja bogu!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U okolu nigde živa glasa. Vazduh je vlažan; noćna rosa kvasi mrku zemlju i suro kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja krije, da se zorom smrzne i, kad sunce sine, razmrzne i nemilice ga ubije, Cveta,
Ne znam, ali čisto osjećam kako mi plamen udara uz obraze.. . Poganluk, pa eto! — završi. Preko pune vučije voda se zaleva, a oni još stoje. —Gledaj tamo zgode!