Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« вели јој он, а после тихо запева, тако тихо и тужно као грана зелена кад запишти на ватри, тако залева он њену милу песму: Теби љубав јавит’ не смем, Јер твој бити не могу; А да с другим сретна будеш, Молићу се ја богу!
Ћипико, Иво - Приповетке
У околу нигде жива гласа. Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета,
Не знам, али чисто осјећам како ми пламен удара уз образе.. . Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје. —Гледај тамо згоде!