Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde
Njegova sablja bi sevnula kao munja i vazduh bi, posle plotuna, zamirisao od baruta. Mi smo, deca, gledali da se dokopamo praznih čaura. Taj elegantni oficir završio je kao general Pavelića.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dugo su ruke, zatupaste i nesigurne, pipkale i trzale rezu na vratima sobice s prozorima pedalj visokim. Zamirisao je crni luk i svojim dahom i sasušenom zemljom u beloj bradici žilica.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kapiju dodirnuo po kosi i licu (u narodnim verovanjima, svim, naročito dodir lošeg znamenja može biti koban); i nije tek zamirisao, nego ju je zagušljivo zadahnuo; još joj se učinilo da su joj nad glavom tamjan i sveće: „I tako, zastanuvši na pragu,