Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko obori glavu. — Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?... E, tako je tvoja kuća zamrla!... Onoj sedoj kosi treba vratiti obraz, to ja ne treba ni da ti kazujem!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
njima, baruna, grofova, ordena Marije Terezije kavaljera, austrijskih đenerala i feldmaršala, ali je pesma njihova bila zamrla. Trupe više nisu pevale o bitkama, nego o suknjama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Još od rane zore smo za durbinima i osmatramo. Putevi su opusteli, polja zamrla... — More, mnogo odstupismo. Vidite koliku teritoriju dadosmo bez borbe — obrati se Aleksandar komandiru.
Uostalom, sve su to redovni događaji i ova svakodnevna ubistva smatraju ljudi kao neminovna tekuća zbivanja. Pesma je zamrla, priče zanemele.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I tad, o čuda, živnu cela soba, Ko da joj se duša, zamrla, povrati. Blesnuše slike, i prozora oba, Sat, u zakašnjenju, tad korak uhvati S vremenom, a krevet (Ni pet, ni
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Kako sam mogao da kažem, kako sam mogao da ga teram da ide u Beograd da je vidi? Zaguši ga tišina: zvona su zamrla u izmaglicama svanuća, pa grede krckaju u krovu puste, jalove i proklete Vasilijeve kuće. I protiv sebe će danas.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Majka i kći prostreše se po Marku. Stara kune i žali, a Božica na kolenima gleda Marka zamrla, bleda, okrvavljena... Krv mu se iz glave puši, pada na zemlju i nestaje je...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Popune nema... Poslednji je čas. — A moral?... Kako se drže vojnici? — Kako?... Duša je zamrla. U ljudima kao da je nešto pregorelo. Čame u rovovima misleći na svoje, i ginu... Luka se vrati.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Napolju dočeka je jači vjetar, pa stade sipati pred nju sa zamrla drveća suvo lišće što šušti kao šum jata ždralova za tihe noći i sve se po tlima stiže, dok se negdje u zaklonici ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A ko zna šta i one druge čeka na daljem putu... Lica su potamnela od umora i splasnula od gladi. Pesma je odavno zamrla, razgovori su prestali. Idu ljudi od mesta do mesta, namamljeni pričama o hlebu i toplom suncu Jadranskog mora.
Voda, voda, voda... Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama. Noge su nam utrnule, telo malaksalo, osećanja zamrla, a pogled prazan i turoban. — Ovo je provokacija! — mrmlja potporučnik Živadin gledajući konja jednog višeg oficira.
Ordonansi izveštavaju da su neki konji već pali. Od silne žeđi i naša misao kao da je zamrla. Ni na šta drugo ne mislimo nego samo na vodu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
znala baština svakoga seljaka, i on po pravdi nije mogao ni od jednoga uzeti ništa od nje, već ako kad bi kaka porodica zamrla sasvijem.