Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко обори главу. — Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!... Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
њима, баруна, грофова, ордена Марије Терезије каваљера, аустријских ђенерала и фелдмаршала, али је песма њихова била замрла. Трупе више нису певале о биткама, него о сукњама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Још од ране зоре смо за дурбинима и осматрамо. Путеви су опустели, поља замрла... — Море, много одступисмо. Видите колику територију дадосмо без борбе — обрати се Александар командиру.
Уосталом, све су то редовни догађаји и ова свакодневна убиства сматрају људи као неминовна текућа збивања. Песма је замрла, приче занемеле.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тад, о чуда, живну цела соба, Ко да јој се душа, замрла, поврати. Блеснуше слике, и прозора оба, Сат, у закашњењу, тад корак ухвати С временом, а кревет (Ни пет, ни
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Како сам могао да кажем, како сам могао да га терам да иде у Београд да је види? Загуши га тишина: звона су замрла у измаглицама сванућа, па греде крцкају у крову пусте, јалове и проклете Василијеве куће. И против себе ће данас.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка и кћи простреше се по Марку. Стара куне и жали, а Божица на коленима гледа Марка замрла, бледа, окрвављена... Крв му се из главе пуши, пада на земљу и нестаје је...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Попуне нема... Последњи је час. — А морал?... Како се држе војници? — Како?... Душа је замрла. У људима као да је нешто прегорело. Чаме у рововима мислећи на своје, и гину... Лука се врати.
Ћипико, Иво - Пауци
Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ко зна шта и оне друге чека на даљем путу... Лица су потамнела од умора и спласнула од глади. Песма је одавно замрла, разговори су престали. Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора.
Вода, вода, вода... Онда блато, и као да вучемо ланце на ногама. Ноге су нам утрнуле, тело малаксало, осећања замрла, а поглед празан и туробан. — Ово је провокација! — мрмља потпоручник Живадин гледајући коња једног вишег официра.
Ордонанси извештавају да су неки коњи већ пали. Од силне жеђи и наша мисао као да је замрла. Ни на шта друго не мислимо него само на воду.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
знала баштина свакога сељака, и он по правди није могао ни од једнога узети ништа од ње, већ ако кад би кака породица замрла сасвијем.