Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ponoć je davno bila prošla kad se Jurišić digao sa stola za kojim je nekoliko časova zaneseno pisao. Smrtno bled disao je kao u ropcu, krivio ustima, tresao glavom, kašljao i drhtao celim telom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Profa iz ruskog, mali s nečim vrapčijim u pokretima, govorio je o Tatjaninom pismu Onjeginu a lice mu je izgledalo zaneseno i kao nekom nevidljivom baterijskom lampom osvetljeno iznutra. Čini mi se kako je ubeđen da je on Evgenije Onjegin. On?
Nije se videlo da je to dopiralo i do nje. Lice joj je izgledalo srećno i zaneseno, i to je bilo jedino takvo lice u toj bašti, ako izuzmemo Atamana dok je igrao s njom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je zaneseno skakao u krugu. Kada se dim razišao, na trgu je ležalo pet mrtvih igrača.
Kidao je zaneseno prstima lažne žice od konopca na svom kontrabasu od kartona, uživljavajući se u neku samo njemu poznatu melodiju, i ja
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
tih slika mogle biti uhvaćene: Svaki cvet ima u glavi pčelicu, koja ljupko svira leptiru dok mu stoji na nosu i zaneseno srkuće rosu (...) Sve se ovo odnosi na prvu polovinu knjige (petnaestak pesama).
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nove pesme neprestano stvarale, živeći u trenutku neprekidnih borbi sa Turcima, vaspitan od Sime Milutinovića koji je zaneseno voleo narodnu poeziju, Njegoš je znao narodne pesme, voleo ih, skupljao ih i podražavao.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djedu stadoše oči. — Pa baš tvoj Rade, a? E, fala ti, pobratime, na toj časti. — Jest, vjere mi — zaneseno raspreda starac ne primjećujući da se djed uozbiljio. — Iste one čestite Radine oči, dušu mu vidiš u njima.
Pa kao da i samog slušatelja šalje svojim putem, on počinje, zaneseno, da mu sladi uzbudljiv noćni pohod. — Evo te, perjaš puteljkom kroz visoku raž, orosi ti se čak i kapa, prikradaš se
Pomoćni žandarm ukrsti oči, lijevim nanišani u desni direk sjenice a desnim u lijevi, i zaneseno poče: Čuj, narode, dunu vjetar, dolijao lopov Petar!
Ovdje nikoga nema. Starac se osmijehnu tajanstveno i zaneseno. — He-he, nema nikoga! Moj druže, to se samo tako čini onome ko ne zna.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pogled mu beše upravljen u jednu tačku i ukočen, celo lice nekako neobično izmenjeno, sanjivo, zaneseno... — Kako to? reče ona tihim glasom, kao da se boji da ga ne probudi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Spremaj tu kajganu, i malo manje fantaziraj! (Izlazi) CMILjA (čežnjivo, zaneseno, lupajući jaja u tiganj): Tek ga videh, a već živo snujem kako da se šnjime registrujem!
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Ponekad mu dete ne bi ni odgovaralo, zaneseno igrom. „Čija si ti, mala?“ nastavljao je, stideći se. „Tatina.“ — „A, kako ti se zove tata?“ — „Šta se tebe tiče?
Soba je šarena od sunca, venčići suvog smilja upalili se i dime, pod prozorom zaneseno zapeva petao. Prsti su mu hladni; dojka je topla, meka je, samo mu sredinu dlana golica čvorić, kao da hoće da se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
onda se pojavi tačkica svijetla: trapamo, basamo, za njom, ne mareći što obijamo stopala i što udaramo čelom, o hridi; zaneseno, mjesečarski srljamo za njom. I, najzad, goli i praznoruki izbijamo na sunčanu čistinu u prisoju. To je starost.
Objašnjavao si, zaneseno kao gimnazist, da je ljubav spoj dviju u svemiru rasturenih pola koje se međusobno traže. I vrelina zanosa oduzimala je
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Otkako zavladaše ove žege, stalno sam na oprezu. Nisam komotan. Plašim se da me jednom ne zatekne kako zaneseno piljim u Prohorovo rezbarsko delo. Ne znam zašto od toga zazirem.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (uznemireno, uplašeno, zvera da ko ne čuje): Ćuti! Ćuti! SAROŠ (zaneseno): I kad bolestan ležim, osećam kako bi mi lakše bilo kad bi me ti negovala.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Harisijades tada ode do Sremskih Karlovaca, i uze mladu devojku, čudnu, koja se zaneseno radovala što će odmah biti majka, imati dete. Posle smrti roditelja ostale su bile dve kćeri.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca, mater, kuću! Hajde! Konji čekaju. Jedan za mene, drugi za tebe!
Tamo, na mokru zemlju, na goli kamen da sedim, da se sušim, da ginem, venem!... A kod tebe! Neću, ne smem... STOJAN (zaneseno, isprekidano):... »Na goli kamen,... da sedi, vene, gine... Ne sme... Neće... Ne može«... KOŠTANA Neću! Ne mogu!