Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Поноћ је давно била прошла кад се Јуришић дигао са стола за којим је неколико часова занесено писао. Смртно блед дисао је као у ропцу, кривио устима, тресао главом, кашљао и дрхтао целим телом.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Профа из руског, мали с нечим врапчијим у покретима, говорио је о Татјанином писму Оњегину а лице му је изгледало занесено и као неком невидљивом батеријском лампом осветљено изнутра. Чини ми се како је убеђен да је он Евгеније Оњегин. Он?
Није се видело да је то допирало и до ње. Лице јој је изгледало срећно и занесено, и то је било једино такво лице у тој башти, ако изузмемо Атамана док је играо с њом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видео сам како су на једном тргу играли козарачко коло и како су се неком војнику откачиле две бомбе са појаса док је занесено скакао у кругу. Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча.
Кидао је занесено прстима лажне жице од конопца на свом контрабасу од картона, уживљавајући се у неку само њему познату мелодију, и ја
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
тих слика могле бити ухваћене: Сваки цвет има у глави пчелицу, која љупко свира лептиру док му стоји на носу и занесено сркуће росу (...) Све се ово односи на прву половину књиге (петнаестак песама).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нове песме непрестано стварале, живећи у тренутку непрекидних борби са Турцима, васпитан од Симе Милутиновића који је занесено волео народну поезију, Његош је знао народне песме, волео их, скупљао их и подражавао.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједу стадоше очи. — Па баш твој Раде, а? Е, фала ти, побратиме, на тој части. — Јест, вјере ми — занесено распреда старац не примјећујући да се дјед уозбиљио. — Исте оне честите Радине очи, душу му видиш у њима.
Па као да и самог слушатеља шаље својим путем, он почиње, занесено, да му слади узбудљив ноћни поход. — Ево те, перјаш путељком кроз високу раж, ороси ти се чак и капа, прикрадаш се
Помоћни жандарм укрсти очи, лијевим нанишани у десни дирек сјенице а десним у лијеви, и занесено поче: Чуј, народе, дуну вјетар, долијао лопов Петар!
Овдје никога нема. Старац се осмијехну тајанствено и занесено. — Хе-хе, нема никога! Мој друже, то се само тако чини ономе ко не зна.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... — Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај! (Излази) ЦМИЉА (чежњиво, занесено, лупајући јаја у тигањ): Тек га видех, а већ живо снујем како да се шњиме региструјем!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Понекад му дете не би ни одговарало, занесено игром. „Чија си ти, мала?“ настављао је, стидећи се. „Татина.“ — „А, како ти се зове тата?“ — „Шта се тебе тиче?
Соба је шарена од сунца, венчићи сувог смиља упалили се и диме, под прозором занесено запева петао. Прсти су му хладни; дојка је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
онда се појави тачкица свијетла: трапамо, басамо, за њом, не марећи што обијамо стопала и што ударамо челом, о хриди; занесено, мјесечарски срљамо за њом. И, најзад, голи и празноруки избијамо на сунчану чистину у присоју. То је старост.
Објашњавао си, занесено као гимназист, да је љубав спој двију у свемиру растурених пола које се међусобно траже. И врелина заноса одузимала је
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Откако завладаше ове жеге, стално сам на опрезу. Нисам комотан. Плашим се да ме једном не затекне како занесено пиљим у Прохорово резбарско дело. Не знам зашто од тога зазирем.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (узнемирено, уплашено, звера да ко не чује): Ћути! Ћути! САРОШ (занесено): И кад болестан лежим, осећам како би ми лакше било кад би ме ти неговала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Харисијадес тада оде до Сремских Карловаца, и узе младу девојку, чудну, која се занесено радовала што ће одмах бити мајка, имати дете. После смрти родитеља остале су биле две кћери.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (зарадована): Ех, зар ме баш толико волиш? СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе!
Тамо, на мокру земљу, на голи камен да седим, да се сушим, да гинем, венем!... А код тебе! Нећу, не смем... СТОЈАН (занесено, испрекидано):... »На голи камен,... да седи, вене, гине... Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу!