Obradović, Dositej - BASNE
Nije mi toliko ni na strelu žao koliko na moje perje!” Naravoučenije Človek nepravedan i zao podoban je ove basne orlu.
Ko poznatom zločincu pomaže i dobro tvori, šta će od njega čekati? Zao čovek među dobrima ništa drugo nije nego kurjak među ovcama, kojemu niko konaka ne valja da dâ, no kako ga gdi upazi,
i vlast imadu, i prinuđeni su kao ona baka govoriti: „Moj sinko, dobro je i pred sotonu katkad svećicu užeći, jer je zao, valja ga se bojati”. Pitali su jednog starca Hercegovca kad će zliju nestati.
| Naravoučenije Evo dobitak zlonaravija i nepravde! Pakostan i sasvim zao čovek, ako će ne znam u kakvu nevolju pasti, i ako će se koliko smiriti i moliti — niko se u njega ne uveruje i svaki ga
Nema dakle gore nesreće od zlonaravija i nepravde, niti većega blagopolučija od dobrodjetelji. Bogatstvo steći može i zao i nepravedan čovek, može se sav valjati u slasti i izobiliju, visoke nauke i dostojinstva može priobresti.
Ako li te ja neblagodarnim naričem, ja sam zao i nepravedan, sljedovatelno i nedostojan tvoje blagodarnosti. Zato opet poftoravam: da dobro valja gledati od koga se
Vrlo je zao običaj plašiti decu izmalena, tako da potom u dovoljnom vozrastu boje se svašta i uklanjaju se od stranih ljudi.
“ „Ho, ne mogu se ja ovde s tobom vazdan inatiti, jer sam ja gladan”, kaže mu mačak, udavi ga i ize. Naravoučenije Zao čovek traži uzrok za učiniti zlo, a kad ne može da nađe, a on i tako čini što je naumio.
Evo primer: otrov je zao po sebi, a vino je dobro, no može biti zlo kad se preko mere pije. Primječanije Oni se utvrždavaju i kako sebe
Blažene neporočne naravi onih božjih ljudi gdi komšija sveto sredstvo znači! Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje!
„Σαυτώ κακά τεύχει αλλώ κακά τεύχων. Κακή δε βουλή βουλεύσαντ: Sebi zlo kuje ko ga drugom kuje, i zao sovjet sovjetujuštemu je najgori.
Ako li je ko pak mnogo učen, iskusan i ostrouman, a zao, pakostan i lažljiv, on je podoban jednom koji vidi, čuje i govori, ali kad mu je pokvaren mozak, sve mu je ono zaludu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
trebalo bi da si kod njega pamet naučio, da naučiš i mene i svakoga drugoga, da se držimo u ljubavi i u slozi, a ne da zao primer pokazuješ.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
čini — vradžbine, mađije čošne čakšire — čohane čakšire črez — pomoću, kroz Dževap — umirenje, zadovoljenje dženabet — zao, naprasit čovek Šara — puška šarabatati — pisati koješta šafoljić — drvena posuda za tečnost šenluk — veselje
Dučić, Jovan - PESME
I tako mom dahu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao. I svom strašću prve i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali tako je to u svetu! Pravo je rečeno da dobar glas daleko ide, a zao još dalje; pa zato se o pop-Ćirinom mačku više govorilo nego o pop-Spirinom, o kome poslednjem ćemo stoga i mi vrlo
Afrika
Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati ništa, to je zao, opasan čovek. Dođite docnije sami pa ćemo govoriti. Imam mnogo da vam pričam. N.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa bi se snuždio. Trifun nije bio samoživ čovek, niti zao otac, daleko od toga. Nije ni u snu pomislio da bi mogao da ostavi tu decu, i ide sam u Rosiju.
Božič mu nije bio prijatniji, nego dan pre, a Pavle je sve više slutio da je to čovek zao, koga se treba kloniti. Pamtio je Božičevu levu nozdru, koja je bila kriva, i uzdignuta, pri razgovoru, kao da je
majskih ruža, bilo je potamnelo, a u njegovim, inače tako blagim, plavim, devojačkim, očima, pojavio se neki pogled, zao. Prišao je sveći koja je gorela na stolu, ispred Pavla, pa je počeo da čeprka i pali ponova svoju, ugašenu, lulu.
Horvat, otvrdnuo u ratovima, grub, zao, odgovarao je na to, da Austrija nema boljeg prijatelja, od serbskog mitropolita, i da bi još hiljadu oficira bilo sa njim
Ali su ćutali. Neki udes zao, neke mađije, pretvarale su njihove žene, katkad, vrlo brzo, iz pupoljka u ružu, a zatim u kravu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁶ Zanimljivo je i to da se negde smatra da nije ceo utorak nesrećan, nego da ima samo jedan zao čas u njemu, ali nezgoda je u tome što se ne zna koji je to čas.
hoće da se kaže, što je od majke rođeno to je isto i motika zakopala, niko se ne predrugojači već isti onaj pa bio zao, pa bio dobar.) (K-Lj, NB, 1888, br. 15) — Što se skim rodilo, od onoga se ne oduči. (Vuk, br.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA Tražim pomilovanje za one koji nemaju snage zlome kazati da je zao niti rđavome da je rđav, za onoga kome je žao čoveka istinom unesrećiti, za ljude koji lažu iz milosrđa.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Što spavate? Zora je! Probudite se! Vreme je veće!« 1789. izišao je u Beču nov njegov prevod Zao otacъ i nevalяo sinъ ili Roditel̓i, učite vašu decu poznavati!
Milićević, Vuk - Bespuće
i on se njom ponosio, govoreći o njoj sa rijetkim zadovoljstvom, pri čemu se na njegovom licu javljao jedan čudnovat, zao osmijak.
se ponovo oženio, dvije tri godine kasnije; čitavi svijet sažali mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: — Šta je to, u zao čas! Ja tebe izbavih, a sebe pogubih. Zmija mu ,odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
u Beograd, tako mi se ućinio ruzan, ne mogu vam iskazati, a sad mi je sasvim obican postao, i cini mi se bilo bi mi zao, kad bi opet odavde otisla. STANIJA: Mene Beograd nije ružan, nego adet u njega, adet.
PIJADA: Ja sam, pa reci. LjUBA: Danas nećemo igrati. PIJADA: Zasto? LjUBA: Velimiru nije ćef. PIJADA: Zao mi je. Mogla bi otiči u Topćider, LjUBA: Nećeš se kajati što si došla. Skini vikler, pak ću ti kazati.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Idem da doznam lija sve duva — zašto jež kuću toliko čuva.“ „Eh, kuća, trice! — veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagnje dao! Poći ću s tobom, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!
A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud! Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak?
A trn, crn, zao, imenom Ćira, pun oštrih bodlja ko divlja ruža svakoga dira, sve ruku pruža, taj ne da, bogme, nikome mira.
Na svaki napad, na pogled zao, ispred mene bi, štiteć me, stao. U ratu, opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu, pred
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Biću samo prosto beskrajno srećan ako dođete. Dajem vam reč da neću biti zao, da vas neću zadržavati, ni dodirnuti. — Ne mogu doći. — Nemate pojma koliko ćete biti divni ako dođete.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Preti ja. Šta ćeš mu — sila je velika. On ti je pravi gazda u srezu, kapetana ne verma ni ovoliko... A zao je, bratiću moj, kao... kao... Šta tu, šta on može učiteljima! Gledaj ti samo svoj posao, pa se ne boj nikoga.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posle se komad nastavlja. A posle, svi večeraju javno i poštuju sebe. Uostalom, ovaj patos, to je zao uticaj Tolstoja na mene, koji je mrzeo kulturu, voleo seljake, išao bos, i jahao skupe konje.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sluga beše čovek dobar, blag, trezven, umeren, a njegov gospodar zao, naprasit, pijanica, nemilosrdan i nepravedan. Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi;
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! — Kako da nijesmo čuli, gospodine!? Čuli smo sve. Znaš kako vele: dobar glas ide daleko, a zao još dalje. Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe.
Rakić, Milan - PESME
boja ja ti nisam dao Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao Starinski junaci, po čemu ćeš mene Pomenuti kada stigne udes zao I zapište deca i zaplaču žene. Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša.
III Grmelo je kao da se bije boj. Nit̓ treptale zvezde, nit̓ je mesec sjao, Na niskome nebu, turoban i zao, Širio se svuda gust oblaka sloj.
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
A sâm sam sebi drugu dušu dao, I s njome čežnje i potrebe nove, I dok me ovde gnječi udes zao, U predele me druge duša zove.
Kako sam mnogo obećav̓o, A koliko sam malo dao, I, čekajući svoje pravo, Doček̓o opšti udes zao! Ah, krepki prkos gde je sada Da preziranjem život šine, Gde mlada snaga borbe rada, I buntovništvo spram sudbine?
sudbina večno zapoveda A prohtevi nam nikad nisu siti, No zaborav je, Gospo, sav i svuda, Zaborav svirep, neumitan, zao. Nijedna beda i nijedan Juda Nije mi nikad takav udar dao Ko ovi tihi, stalni zaboravi...
Pandurović, Sima - PESME
Svejedno da li je to jedan list sveo Spomena što kida smrti vetar zao, Ili se to ruši jedan idol ceo Obožavan, što je u prašinu pao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede. — Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma. — Nije toliko čovjek zao da se neće naći gori. — Čovjek je čovjeku vuk. — Lakomac je čovjek s đavolom prvobratučed.
— Kloni se luda kao i sveta. — Više lud misli, nego što gora lista ima. — Zao um, gotov sud. — Luda pamet, gotova pogibija. — Budalu će i pas na lancu ujesti.
— Kakav početak, taka i svrha. — Zlatna svrha zlati i nezlatan početak. — Zao početak, a gora svrha. — Što se ne počne to se ne dospije. — Ko dobro počne, on je na pola radnje.
— Nužda zakon menja. — Potreba zakona nema. — Svak je sebi najpreči. O DUGU — Dug je zao drug. — U zajam — u najam. — Gdje se dug ukopiti, ondje rđa caruje. — Dužan kese ne veže.
— Ko s vukom druguje, nauči se vijati. — Uz krivo se drvo i pravo iskrivi. — Ko je sebi zao, kako će drugom biti dobar? — Ne ortači se s onim s kojim ćeš se gologlav hesapiti. — Zadružna kuća teče imuća.
— Čija šteta onog i sramota. — Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje. — Bolji je dabar glas, negoli zlatan pas. — Zao glas sam leti.
— Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje. — Bolji je dabar glas, negoli zlatan pas. — Zao glas sam leti. — U koliko se sam štuješ, u toliko te i drugi cene. — Obraz je skuplji od života.
— Niko se smrti nije oteo. — Ne bojim se smrti, nego zla života. — Bolje je dobra smrt, negoli zao život. — Ko se nije rodio, taj i ne umire. — I Gvozden je umro. — Lijepa smrt — blaženo blago.
Zlo činila Đurđeva Jerina, Zlo činila gore dočekala. Najmio se zao u gorega, Žlje ga hrani a gore mu radi. Nikad zao na gorega neće; Vrana vrani očiju ne vadi.
Zlo činila Đurđeva Jerina, Zlo činila gore dočekala. Najmio se zao u gorega, Žlje ga hrani a gore mu radi. Nikad zao na gorega neće; Vrana vrani očiju ne vadi.
Onda kadija reče: „Dobro je kašto i pametnu ženu poslušati“. Zao spahija oćera jednu kravu, a dobar dvije. — Jer se od zla čovjek čuva, a dobar lakše prevari i izlaže.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: „Šta je to u zao čas! ja tebe izbavih a sebe pogubih.” Zmija mu odgovori: „Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu.
Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umrъo pre vremena i u dvoru mu ostala jedinica kći.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti?
Lašnje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da pravo rečemo, nisu svemu ni kaluđeri krivi, nego zao običaj koji se uveo.
” Dođemo u grad k našem [H]ercegovcu, koji, smejući se, reče nam: „Ja sam dobro znao da će to tako biti; zao je ono pop. No stara gospođa, dobra duša, videći ga da plače kad služi liturđiju, vara se i misli da nije sasvim opak.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
To je, dakle, prosto običaj, njeki zao običaj ako ćete, ali ništa drugo. A da je kuća Jerkovića zaista u puku štovana kao sveta loza tome ima sila potvrda, a
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Svega se setio u času kada je, tek što je stigao u Trst, osetio kako nešto tamno, kao prosejan, zao prah, pada na njegovu snagu.
u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug ljudi što mole, sve samih dostojanstvenika, uhvatila žut, zao pogled. Vučji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom; I tako mom duhu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad čoban to vidi, nađe se u čudu, pa reče zmiji: — Šta je to, u zao čas! Ja tebe izbavih, a sebe pogubih. Zmija mu odgovori: — Ne boj se ništa, nego me nosi kući mome ocu.
ejvalaj — e hvala, bravo emer — zapovest ekmeščija — pekar efendum — gospodine žban — drven sud za vodu žlje — u zao čas zakalati — poći, odlučiti se na putovanje zakoljak — odlomak od drveta zametnuti krajinu — povesti rat zamkne —
Petković, Vladislav Dis - PESME
i dođe mi žao: “Možda je čekala, možda mnogo vole, A ja? — ja sam svirep, bezdušan i zao.” I tad pipah vazduh, tražeć kakva traga, Ali reči tvoje nisam mog'o naći; O kako je ljubav velika i blaga, Mada kao
Jeziva sablast propast njemu plete. Ja vidim danas, pri pojavi svake Nevolje, da se iz podzemnog mraka Zao duh diže, k'o mrtvac iz rake, Nad zemljom bola, kolevkom junaka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mlađi uze riječ i ukratko sve ispripovjeda. — Pa eto, — zbori na svršetku, — sad taj skitač, zao čovjek, — i pokaza kretom glave na nj, — xohe da ga osveti, a bratu mi pri glavi bilo...
To je bio prvi i pošljednji put u životu što ga je žena poslužila, pa eto i taj se desio u zao čas! ... Danguba je na to već zaboravio, i sada, na toplome suncu što ga tako ugodno zagrij eva, čisto uživa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati ništa, to je zao, opasan čovek. Dođite docnije sami pa ćemo govoriti. Imam mnogo da vam pričam. N.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tražim pomilovanje (1964) najviše je došla do izražaja glavna njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav bi mogao ili morao biti (prema jednom carskom zakoniku). D.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— S druge strane, v. l. je sveto rastinje (»od nje je sveta krv«), i na nju ne sme ni vukodlak, ni ikakav zao demon: zato ako oni gone čoveka, najbolje je da se skloni u vinograd (ZNŽOJS, 6, 149; 23, 185).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
slavnoga Angleza Robinsona Kruse ot Jorka 1799), a treba pomenuti i prevod dela nemačkog pisca Franca Štarka Zao otac i nevaljao sin ili roditelji učite vašu decu poznavati koje je 1789. izdao Emanuel Janković.
Dositej Obradović: Basne 1789. Emanuilo Janković: Zao otac i nevaljao sin ili Roditelji, učite vašu decu poznavati! Naravoučitelna vesela igra za decu u četiri dejstvija,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Godili su mu komplimenti i utehe, ali je šaptao rezignirano: — Ta moja glava, to vam je kao kad zao vetar uvrne peteljku i zaguši cvet, i cvet se još malo drži, ali je već mrtav... Recite Noli da se ne bojim smrti...
Molila je valjda i ona kadiš, sirota žena, usamljenica s jednim jedinim sinom. Karta je zao drug, karta seje razdor i mržnju i svako zlo. Jova i gospodin Toma zavadiše se pri kartanju.
Zaista, posetioci: dronjavi, prljavi, čupavi alaski momci. — U zao čas komšiluk — veli Sava ženi. Jasno: nova kućica na Kašikari vrsta je berze i magacina za onu nekada zlatnu trgovinu
Petrović, Rastko - PESME
U začeću, usnih samom, da granam život sa Bogom, Zbog nerazdvojnosti, u sramu, da leži sa mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad
Šantić, Aleksa - PESME
No ja koračam nem. Cvet svaki šapće po leji I bolno šalje mi gled: ''Ne budi zao nam seji, Ti turobniče bled''.
O draga, oka sjajna i mila, O cvete zao i mio, Tvoja je kletva u redu bila, Ujed je suvišan bio. 53 Ja stojim na vrhu brega I čeznem sentimentalno.
Sa svećom izlaze sluge, Pas laje zao i prek. Ja jurim uz zavoj skala uz oštrih mamuza zvek. U sobi, sagovi gde su, Toplota, miris i sjaj, Draga me
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bojao se kneževe kletve, spremao se, žurio, i opet zadocnio. Njegova ljuba, koja je videla „zao sanak“, pokušala je da ga zadrži, ali on se nije bojao smrti; njegova jedina misao je bila da pogine na vreme, u pravi
Kad mu je sestra Leke kapetana rekla to u oči, Marko ju je svirepo kaznio, jer Marko je „zao pri ukoru“. Ali osuda je ostala, i ona je najtvrđi dokaz da narod ni svome junaku — ni sebi — nije praštao pokornost
Dosad si mi verna sluga bio, odjako si bogom pobratime, nemoj budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na
“ Kad to čuo Crnojević Ivo, planu Ivo kako oganj živi, te on kara sestrića Jovana, njega kara i ljuto ga kune: „Zao sanak, sestriću Jovane! Bog godio i bog dogodio, na tebe se taki sanak zbio!
U zao čas po me ili po te!“ Pa otpasa dva mača zelena, begu baca oba preko krila: „Eto, beže, dva mača zelena, oba mača od je
utva) zle (ga seo) — na zlo zlo ti vino — u zao čas piješ to vino zmaj — v. ala Zmaj-despot (Zmaj ognjeni) Vuk - Vuk Grgurović, unuk despota Đurđa Brankovića,
— uhoditi, razgledati uvriško — ubrzo, odmah ugič — ovan predvodnik uglati — ugledati Ugrin — Mađar ud — hud, zao udariti pod mač — poseći Udbina — sada selo na južnom kraju Krbavskog polja, a za vreme turskog gospodstva glavno
sveštenik hrabren — hrabar Hrnja Mustaf’-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa Hrnjica) — turski junak iz XVII veka hudan — zao, rđav carev drum — carski (državni) put carevina blago — carsko blago Cvjetonosije — Cveti celivati — ljubiti
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
jedan vuk I bio je zbilja dobar Miran kao mrtvi muk Pitom kao neki sobar Za to niko nije znao Mislili su da je zao Imao je divne želje Divno srce u grudima Želeo je prijatelje Među psima i ljudima Za to niko nije znao Mislili su
je divne želje Divno srce u grudima Želeo je prijatelje Među psima i ljudima Za to niko nije znao Mislili su da je zao Voleo je čak i ovce Pa i one jarce muške Nije znao ni za lovce Ni za zamke ni za puške Za to niko nije znao
i ovce Pa i one jarce muške Nije znao ni za lovce Ni za zamke ni za puške Za to niko nije znao Mislili su da je zao Pošao je da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su
je da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zlečestu reč na me izneše. Ama koji me god to oblaguju, da se sami obuku u zao glas i kano haljinom gornjom tako da se obgrnu sami sa svojom sramotom.
Zato i plašim se da ne dočujem zao glas: Svežite mu noge i strmo ga turite napolje, u doboku pomrčinu! Moje ruke me i noge na greh navedoše; bojim se da
smrti svoga mu toga oca iskresa na trideset komada, pak baci pred svoje orlove i sokolove mu u dvoru, te ga pojedoše. Zao bijaše i neki tamo u Rusiji litovski knez Vitold; zamota živa čoveka u medveđu kožu, pak navabi mnoge psine na nju, da
dugom vremenu spomenuše se onoga greha što su davno učinili, a svome su otcu za njega lagali da ga je na putu izeo neki zao zver.
za školu, taki posao koji u ruke, i zapretiti i izbiti, nek se izmaečka uči poslovati, da doposle ne uzbude iz njega zao čovek i neradilac. Nego kako svane, komad u ruke, hajde, pusti raspasom na sokak!
Poznaje se u kome sudu vino ima po kucanju i po mirisu. Napasti će ti siromaštvo kano zao putnik. Svakad se uče, a nikad se ne urazumljaju. Nemojte svakom duhu verovati, nit se za svakim vetrom povoditi.
U zao čas pošao i na zlo se namerio... Crv od drveta zakoti Pak on drvo protoči. Kako bi se što moglo milovati neviđeno ve
Zdravi su oni ot toga kako netopir danjom od videla i kukavica od izvodenja svojih ptića. Inat zao zanat. Ne prodaju oni... braću svoju zla rad za komad prosenice i odlomak ovsenice.
Jesi li siromah, s bogatim se ne pačaj! S konja sesti na samar. Ostar je mač jezik i srdca para. Zao i dobar čovek kroz jezik svoj proznat je. Muzi mleko i bitće maslo iz njega!
Zlo po zlu delu imena mu je spomen. Sami sebi svakad zlo kopamo, te nam naše zlo zavrat pada. Zao je zanat inat. Čovečiji jezik je popuzljiv i na kvar hvatljiv. Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene.
A što da se bojimo kad nam za vratom stoji?... I uleze među nas smrt ka međ ovce kad uđe neki zao i ljut kurjak. Nikoga se ne bojeći niti koga počituje; opšto svim jednako ta se čaša naliva i daje se.
Ama ako li je zao i opak, nečist, neprav, zloban, upor, jogunast, sve o svetskom se poslu bavi, zemlji je prilepljen a ne k nebu, — to
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A Vaska bi tada zapevala tu pesmu, u kojoj je Zona videla sebe i svoj zao udes što je rođena u čorbadžijskoj kući...