Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Није ми толико ни на стрелу жао колико на моје перје!” Наравоученије Чловек неправедан и зао подобан је ове басне орлу.
Ко познатом злочинцу помаже и добро твори, шта ће од њега чекати? Зао човек међу добрима ништа друго није него курјак међу овцама, којему нико конака не ваља да дâ, но како га гди упази,
и власт имаду, и принуђени су као она бака говорити: „Мој синко, добро је и пред сотону каткад свећицу ужећи, јер је зао, ваља га се бојати”. Питали су једног старца Херцеговца кад ће злију нестати.
| Наравоученије Ево добитак злонаравија и неправде! Пакостан и сасвим зао човек, ако ће не знам у какву невољу пасти, и ако ће се колико смирити и молити — нико се у њега не уверује и сваки га
Нема дакле горе несреће од злонаравија и неправде, нити већега благополучија од добродјетељи. Богатство стећи може и зао и неправедан човек, може се сав ваљати у сласти и изобилију, високе науке и достојинства може приобрести.
Ако ли те ја неблагодарним наричем, ја сам зао и неправедан, сљедователно и недостојан твоје благодарности. Зато опет пофторавам: да добро ваља гледати од кога се
Врло је зао обичај плашити децу измалена, тако да потом у довољном возрасту боје се свашта и уклањају се од страних људи.
“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе. Наравоученије Зао човек тражи узрок за учинити зло, а кад не може да нађе, а он и тако чини што је наумио.
Ево пример: отров је зао по себи, а вино је добро, но може бити зло кад се преко мере пије. Примјечаније Они се утврждавају и како себе
Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето средство значи! Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује!
„Σαυτώ κακά τεύχει αλλώ κακά τεύχων. Κακή δε βουλή βουλεύσαντ: Себи зло кује ко га другом кује, и зао совјет совјетујуштему је најгори.
Ако ли је ко пак много учен, искусан и остроуман, а зао, пакостан и лажљив, он је подобан једном који види, чује и говори, али кад му је покварен мозак, све му је оно залуду.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
требало би да си код њега памет научио, да научиш и мене и свакога другога, да се држимо у љубави и у слози, а не да зао пример показујеш.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
чини — враџбине, мађије чошне чакшире — чохане чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење, задовољење џенабет — зао, напрасит човек Шара — пушка шарабатати — писати којешта шафољић — дрвена посуда за течност шенлук — весеље
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао. И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али тако је то у свету! Право је речено да добар глас далеко иде, а зао још даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином, о коме последњем ћемо стога и ми врло
Африка
Његов поглед и покрети главом има да значе: „Не треба му веровати ништа, то је зао, опасан човек. Дођите доцније сами па ћемо говорити. Имам много да вам причам. Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па би се снуждио. Трифун није био саможив човек, нити зао отац, далеко од тога. Није ни у сну помислио да би могао да остави ту децу, и иде сам у Росију.
Божич му није био пријатнији, него дан пре, а Павле је све више слутио да је то човек зао, кога се треба клонити. Памтио је Божичеву леву ноздру, која је била крива, и уздигнута, при разговору, као да је
мајских ружа, било је потамнело, а у његовим, иначе тако благим, плавим, девојачким, очима, појавио се неки поглед, зао. Пришао је свећи која је горела на столу, испред Павла, па је почео да чепрка и пали понова своју, угашену, лулу.
Хорват, отврднуо у ратовима, груб, зао, одговарао је на то, да Аустрија нема бољег пријатеља, од сербског митрополита, и да би још хиљаду официра било са њим
Али су ћутали. Неки удес зао, неке мађије, претварале су њихове жене, каткад, врло брзо, из пупољка у ружу, а затим у краву.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁶ Занимљиво је и то да се негде сматра да није цео уторак несрећан, него да има само један зао час у њему, али незгода је у томе што се не зна који је то час.
хоће да се каже, што је од мајке рођено то је исто и мотика закопала, нико се не предругојачи већ исти онај па био зао, па био добар.) (К-Љ, НБ, 1888, бр. 15) — Што се ским родило, од онога се не одучи. (Вук, бр.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ЛАЖИ ИЗГОВОРЕНЕ ИЗ МИЛОСРЂА Тражим помиловање за оне који немају снаге зломе казати да је зао нити рђавоме да је рђав, за онога коме је жао човека истином унесрећити, за људе који лажу из милосрђа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Што спавате? Зора је! Пробудите се! Време је веће!« 1789. изишао је у Бечу нов његов превод Зао отацъ и неваляо синъ или Родител̓и, учите вашу децу познавати!
Милићевић, Вук - Беспуће
и он се њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.
се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му ,одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
у Београд, тако ми се ућинио рузан, не могу вам исказати, а сад ми је сасвим обицан постао, и цини ми се било би ми зао, кад би опет одавде отисла. СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет.
ПИЈАДА: Ја сам, па реци. ЉУБА: Данас нећемо играти. ПИЈАДА: Засто? ЉУБА: Велимиру није ћеф. ПИЈАДА: Зао ми је. Могла би отичи у Топћидер, ЉУБА: Нећеш се кајати што си дошла. Скини виклер, пак ћу ти казати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Идем да дознам лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.“ „Ех, кућа, трице! — вели вук зао. Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!
А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би шкрипао: „Не буди луд! Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак?
А трн, црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.
На сваки напад, на поглед зао, испред мене би, штитећ ме, стао. У рату, опет, исти је био, ко да смо вечно основци ђаци, у тешком трену, пред
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Бићу само просто бескрајно срећан ако дођете. Дајем вам реч да нећу бити зао, да вас нећу задржавати, ни додирнути. — Не могу доћи. — Немате појма колико ћете бити дивни ако дођете.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Прети ја. Шта ћеш му — сила је велика. Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... А зао је, братићу мој, као... као... Шта ту, шта он може учитељима! Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После се комад наставља. А после, сви вечерају јавно и поштују себе. Уосталом, овај патос, то је зао утицај Толстоја на мене, који је мрзео културу, волео сељаке, ишао бос, и јахао скупе коње.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан. Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити;
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — Како да нијесмо чули, господине!? Чули смо све. Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље. Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И запиште деца и заплачу жене. Сад на разбојишту лежи леш до леша. Племићи и себри. Лежи страшна смеша.
ИИИ Грмело је као да се бије бој. Нит̓ трептале звезде, нит̓ је месец сјао, На нискоме небу, туробан и зао, Ширио се свуда густ облака слој.
Јер моја је душа силом дувна седа Што међ четир зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа, Нит̓ је кога знала, нит̓ њу когод знао.
А сâм сам себи другу душу дао, И с њоме чежње и потребе нове, И док ме овде гњечи удес зао, У пределе ме друге душа зове.
Како сам много обећав̓о, А колико сам мало дао, И, чекајући своје право, Дочек̓о општи удес зао! Ах, крепки пркос где је сада Да презирањем живот шине, Где млада снага борбе рада, И бунтовништво спрам судбине?
судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и свуда, Заборав свиреп, неумитан, зао. Ниједна беда и ниједан Јуда Није ми никад такав удар дао Ко ови тихи, стални заборави...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свеједно да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма. — Није толико човјек зао да се неће наћи гори. — Човјек је човјеку вук. — Лакомац је човјек с ђаволом првобратучед.
— Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија. — Будалу ће и пас на ланцу ујести.
— Какав почетак, така и сврха. — Златна сврха злати и незлатан почетак. — Зао почетак, а гора сврха. — Што се не почне то се не доспије. — Ко добро почне, он је на пола радње.
— Нужда закон мења. — Потреба закона нема. — Свак је себи најпречи. О ДУГУ — Дуг је зао друг. — У зајам — у најам. — Гдје се дуг укопити, ондје рђа царује. — Дужан кесе не веже.
— Ко с вуком другује, научи се вијати. — Уз криво се дрво и право искриви. — Ко је себи зао, како ће другом бити добар? — Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа.
— Чија штета оног и срамота. — Стари руг нова срамота. — Добар глас далеко иде, а зао још даље. — Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети.
— Стари руг нова срамота. — Добар глас далеко иде, а зао још даље. — Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети. — У колико се сам штујеш, у толико те и други цене. — Образ је скупљи од живота.
— Нико се смрти није отео. — Не бојим се смрти, него зла живота. — Боље је добра смрт, неголи зао живот. — Ко се није родио, тај и не умире. — И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо.
Зло чинила Ђурђева Јерина, Зло чинила горе дочекала. Најмио се зао у горега, Жље га храни а горе му ради. Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади.
Зло чинила Ђурђева Јерина, Зло чинила горе дочекала. Најмио се зао у горега, Жље га храни а горе му ради. Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади.
Онда кадија рече: „Добро је кашто и паметну жену послушати“. Зао спахија оћера једну краву, а добар двије. — Јер се од зла човјек чува, а добар лакше превари и излаже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час! ја тебе избавих а себе погубих.” Змија му одговори: „Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу.
На оној води с друге стране био је велики град и у граду царски двор. Цар је од онога града био врло зао и опак, па је умръо пре времена и у двору му остала јединица кћи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Бог би морао зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити?
Лашње би ко од гладна медведа утекао него од тебе! А да право речемо, нису свему ни калуђери криви, него зао обичај који се увео.
” Дођемо у град к нашем [Х]ерцеговцу, који, смејући се, рече нам: „Ја сам добро знао да ће то тако бити; зао је оно поп. Но стара госпођа, добра душа, видећи га да плаче кад служи литурђију, вара се и мисли да није сасвим опак.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго. А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову снагу.
у Милошевом оку које је гледало, око себе, тај полукруг људи што моле, све самих достојанственика, ухватила жут, зао поглед. Вучји.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.
Јер моја је душа силом дувна седа Што међ' четир' зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа; Нит' је кога знала, нит' њу когод знао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих. Змија му одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу.
ејвалај — е хвала, браво емер — заповест екмешчија — пекар ефендум — господине жбан — дрвен суд за воду жље — у зао час закалати — поћи, одлучити се на путовање закољак — одломак од дрвета заметнути крајину — повести рат замкне —
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као
Језива сабласт пропаст њему плете. Ја видим данас, при појави сваке Невоље, да се из подземног мрака Зао дух диже, к'о мртвац из раке, Над земљом бола, колевком јунака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Млађи узе ријеч и укратко све исприповједа. — Па ето, — збори на свршетку, — сад тај скитач, зао човјек, — и показа кретом главе на њ, — xохе да га освети, а брату ми при глави било...
То је био први и пошљедњи пут у животу што га је жена послужила, па ето и тај се десио у зао час! ... Дангуба је на то већ заборавио, и сада, на топломе сунцу што га тако угодно загриј ева, чисто ужива.
Петровић, Растко - АФРИКА
Његов поглед и покрети главом има да значе: „Не треба му веровати ништа, то је зао, опасан човек. Дођите доцније сами па ћемо говорити. Имам много да вам причам. Н.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тражим помиловање (1964) највише је дошла до изражаја главна њена особина: она је песник света какав јесте, и добар и зао (за који тражи помиловање), а не какав би могао или морао бити (према једном царском законику). Д.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— С друге стране, в. л. је свето растиње (»од ње је света крв«), и на њу не сме ни вукодлак, ни икакав зао демон: зато ако они гоне човека, најбоље је да се склони у виноград (ЗНЖОЈС, 6, 149; 23, 185).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
славнога Англеза Робинсона Крусе от Јорка 1799), а треба поменути и превод дела немачког писца Франца Штарка Зао отац и неваљао син или родитељи учите вашу децу познавати које је 1789. издао Емануел Јанковић.
Доситеј Обрадовић: Басне 1789. Емануило Јанковић: Зао отац и неваљао син или Родитељи, учите вашу децу познавати! Наравоучителна весела игра за децу у четири дејствија,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Годили су му комплименти и утехе, али је шаптао резигнирано: — Та моја глава, то вам је као кад зао ветар уврне петељку и загуши цвет, и цвет се још мало држи, али је већ мртав... Реците Ноли да се не бојим смрти...
Молила је ваљда и она кадиш, сирота жена, усамљеница с једним јединим сином. Карта је зао друг, карта сеје раздор и мржњу и свако зло. Јова и господин Тома завадише се при картању.
Заиста, посетиоци: дроњави, прљави, чупави аласки момци. — У зао час комшилук — вели Сава жени. Јасно: нова кућица на Кашикари врста је берзе и магацина за ону некада златну трговину
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У зачећу, усних самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но ја корачам нем. Цвет сваки шапће по леји И болно шаље ми глед: ''Не буди зао нам сеји, Ти туробниче блед''.
О драга, ока сјајна и мила, О цвете зао и мио, Твоја је клетва у реду била, Ујед је сувишан био. 53 Ја стојим на врху брега И чезнем сентиментално.
Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек. У соби, сагови где су, Топлота, мирис и сјај, Драга ме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бојао се кнежеве клетве, спремао се, журио, и опет задоцнио. Његова љуба, која је видела „зао санак“, покушала је да га задржи, али он се није бојао смрти; његова једина мисао је била да погине на време, у прави
Кад му је сестра Леке капетана рекла то у очи, Марко ју је свирепо казнио, јер Марко је „зао при укору“. Али осуда је остала, и она је најтврђи доказ да народ ни своме јунаку — ни себи — није праштао покорност
Досад си ми верна слуга био, одјако си богом побратиме, немој будит господара мога; јер сам, јадна, зао санак вид'ла: гди полети јато голубова, и пред њима два сокола сива, испред нашег двора господскога; одлетише на
“ Кад то чуо Црнојевић Иво, плану Иво како огањ живи, те он кара сестрића Јована, њега кара и љуто га куне: „Зао санак, сестрићу Јоване! Бог годио и бог догодио, на тебе се таки санак збио!
У зао час по ме или по те!“ Па отпаса два мача зелена, бегу баца оба преко крила: „Ето, беже, два мача зелена, оба мача од је
утва) зле (га сео) — на зло зло ти вино — у зао час пијеш то вино змај — в. ала Змај-деспот (Змај огњени) Вук - Вук Гргуровић, унук деспота Ђурђа Бранковића,
— уходити, разгледати увришко — убрзо, одмах угич — ован предводник углати — угледати Угрин — Мађар уд — худ, зао ударити под мач — посећи Удбина — сада село на јужном крају Крбавског поља, а за време турског господства главно
свештеник храбрен — храбар Хрња Мустаф’-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) — турски јунак из XВИИ века худан — зао, рђав царев друм — царски (државни) пут царевина благо — царско благо Цвјетоносије — Цвети целивати — љубити
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су
је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Волео је чак и овце Па и оне јарце мушке Није знао ни за ловце Ни за замке ни за пушке За то нико није знао
и овце Па и оне јарце мушке Није знао ни за ловце Ни за замке ни за пушке За то нико није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су
је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Злечесту реч на ме изнеше. Ама који ме год то облагују, да се сами обуку у зао глас и кано хаљином горњом тако да се обгрну сами са својом срамотом.
Зато и плашим се да не дочујем зао глас: Свежите му ноге и стрмо га турите напоље, у добоку помрчину! Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да
смрти свога му тога оца искреса на тридесет комада, пак баци пред своје орлове и соколове му у двору, те га поједоше. Зао бијаше и неки тамо у Русији литовски кнез Витолд; замота жива човека у медвеђу кожу, пак наваби многе псине на њу, да
дугом времену споменуше се онога греха што су давно учинили, а своме су отцу за њега лагали да га је на путу изео неки зао звер.
за школу, таки посао који у руке, и запретити и избити, нек се измаечка учи пословати, да допосле не узбуде из њега зао човек и нерадилац. Него како сване, комад у руке, хајде, пусти распасом на сокак!
Познаје се у коме суду вино има по куцању и по мирису. Напасти ће ти сиромаштво кано зао путник. Свакад се уче, а никад се не уразумљају. Немојте сваком духу веровати, нит се за сваким ветром поводити.
У зао час пошао и на зло се намерио... Црв од дрвета закоти Пак он дрво проточи. Како би се што могло миловати невиђено ве
Здрави су они от тога како нетопир дањом од видела и кукавица од изводења својих птића. Инат зао занат. Не продају они... браћу своју зла рад за комад просенице и одломак овсенице.
Јеси ли сиромах, с богатим се не пачај! С коња сести на самар. Остар је мач језик и срдца пара. Зао и добар човек кроз језик свој прознат је. Музи млеко и битће масло из њега!
Зло по злу делу имена му је спомен. Сами себи свакад зло копамо, те нам наше зло заврат пада. Зао је занат инат. Човечији језик је попузљив и на квар хватљив. Верном и милом другу нејма цене ни измене.
А што да се бојимо кад нам за вратом стоји?... И улезе међу нас смрт ка међ овце кад уђе неки зао и љут курјак. Никога се не бојећи нити кога почитује; општо свим једнако та се чаша налива и даје се.
Ама ако ли је зао и опак, нечист, неправ, злобан, упор, јогунаст, све о светском се послу бави, земљи је прилепљен а не к небу, — то
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџијској кући...