Dučić, Jovan - PESME
Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve što ne gleda u visine, I nije jednom zasijalo!...“ S istoka kralji, obučeni U teško zlato, stoje plačni; I žreci sunca, naspram seni Prosjački vape u čas mračni.
Prvi put nebo tu zasijalo Na ljudsku sreću i na bolove; Hodismo tud gde sve je klijalo, Samo Bog i ja kroz te dolove...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je isto tako lepa kao pre, imala je i svoj, čudni, osmeh, ali je bila postala bleda i ćutljiva i oživela bi tek kad bi zasijalo Sunce, i počela vreva po kući. Nije se više smejala, tako, da joj se tresu grudi, niti je koračala brzo, kao pre.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Njega ću ja. Divota! Slavno! Pomrčina je bila u sobi, pa ne smem reći da mu se zasijalo lice od zadovoljstva; ali kad kažem da je od zadovoljstva trljao ruke, sedeći onako u krevetu, držim da će mi svak
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Raduje se tvoj babajko, Moje Srpče malo, Kâ da mu je od Kosova Sunce zasijalo. Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora.
Raduje se tvoj babajko, Moje Srpče malo, Kâ da mu je od Kosova Sunce zasijalo. Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Kad je ove reči reklo, Oko mu se zasijalo Kao ugljen pod mehovi, A glas mu se zadrktao K’o od zvona glas poslednji Kad je koga oglasilo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad četvrto jutro osvanulo, dva su brata sestru izvodila. Ja kakva je cura Ljeposava! Kroz marame zasijalo lice, svatovima oči zasjenile od gospodskog lica i ođela; svi svatovi nikom ponikoše, i u crnu zemlju pogledaše, ja od