Dučić, Jovan - PESME
Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje.
Tako noć prolazi tiho, jednoliko, Vetar mesečinom zasipa i veje; Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje.
I svud po jedan prorok vapi. NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve...
Jedva se naglašavao vetar koji izgleda kao da nosi sobom neki mračni dim i sve zasipa crnim pepelom. U svom gnezdu od konoplje i suhog granja ležao je na jajima stari dvestagodišnji gavran i spavao zimskim
Milićević, Vuk - Bespuće
A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice. Kola i putnici rijetki; tek što, pokadgod, jato gavranova zacrni snijeg, jedini život što se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— istom se otme djedu i on okreće lice zidu, a ja ostajem još više sam, prepušten mećavi, koja neumorno zasipa sve pod sobom. Tako, te iste zime, djed se neopazice i ugasio.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Od sijanja širom gore božji kuti zažubore. Zrak sa duše čak zaranja u zavese od oranja i zasipa crne stope jablan-lišćem s prve strofe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Oblak se šulja, dolinu celu prožima mrzlim dahom, dȃlji bez kraja, prepune sjaja, zasipa modrim prahom. Ispod olujnog mrkoga gunja sve se praćaka ribica munja.
Kroz travu mačak okretno žuri, promiče stazom uskom, a za njim kiša uz polje šiša, zasipa njive pljuskom. Umače Toša, zadihan, ljut, sakri se dedi pod širok skut.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali neprijateljska artiljerija kao da je pomahnitala. Ubrzanom paljbom i razornim granatama zasipa naše razređene pešačke rovove.
To vapije za pomoć nišandžija Đorđe, čija cela ruka visi na jednom parčetu kože, dok mu iz ramena šiklja mlaz krvi. Zasipa krv vojnike, koji žurno cepaju košulje da bi mu zapušili ranu. — Seci ruku! — viče neko. — A-a-a!... A-a!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svejedno rodiš li sina ili kćer: večno su isti čovek i ker. PESMA Kad raširim ruke u žutom lišću, što zasipa jauke, sine neka strašna, mutna moć. I plane i drhti cela oko moga zavičaja nevesela u slasti ludoj, puna zvezda, noć.
Rakić, Milan - PESME
'' Sipi pomrčina kao sitna kiša I zasipa stvari pred nemarnim okom, I, dok noć postaje mrtvija i tiša, Sve spava u miru tamnom i dubokom...
Pandurović, Sima - PESME
Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.
ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.
Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.
Jer oni su sunca što se uvek dâve U sumraku naših briga, našeg jada, Što zasipa život mrakom koji pada; Al’ njima se opet okreću sve glave Pognute pod jarmom naše sudbe prâve, Kad s daljine plave
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa — Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Iz mehane naleže na vrata sve glasniji, razuzdaniji rakijski žagor rabadžija, i krupan smeh zasipa mu glavu, tuče po moždanoj opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto
Kad se ponovo uvuče pod asuru u luk razapetu na kolima, dok sneg zasipa pijanu dreku rabadžija, Đorđe poče da zebe drugim strahom.
Soba mu postaje tesna i puna krckanja Simkinih zglobova. Mora da iziđe napolje. Sneg, sitan i gust, zasipa tišinu na sredini noći. Đorđe zagazi nekoliko koraka u celac, pa se naglo vrati pod strehu kuće i nasloni na zid.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Desno od nas otpoče nanovo paljba. Na reci već kao da vri. Tuče i neprijateljska artiljerija, ali zasipa stalno onaj jaz gde smo juče mi prešli.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči novom. Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
glođe litice i otkida staru koru sa hrastova, klizi po ledu Beloga potoka, isukala je belu jezičinu, fijuče i zasipa liticu smetovima oštrog snega, a mi unutra ne hajemo na njen bes, razbaškarili se, one odevene u beli kreč, a ja na
Ilić, Vojislav J. - PESME
i ljubak nihao se cvet, Al' jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svanjiva dan. Iz onog zlatnog ruba rađa se Sunce, dva puta veće i sjajnije nego naše zemaljsko. Ono zasipa ovu postelju zlatnim dukatima, pa me ona sada potseća na meko ležište Danaino na koje se, u ljubavnoj žudnji, spustio
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Podnosio sam, dokle se dalo podnositi, da me zasipa smetovima pitanja, ali kad mi dosadi, kad neodvažna strina prevrši svaku meru, prekipe nešto u meni i, da bi je kakvom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I onda što brže, što žešće. A i neprijateljska artiljerija zasipa drugu poljsku, da se ona gotovo i ne vidi od dima i prašine. I levo, i desno od nas, počinje da vri.