Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен. Нема је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реку, цвет и камен. Ево једно гробље.
Тако ноћ пролази тихо, једнолико, Ветар месечином засипа и веје; Спи небо и земља; и не дозна нико Ту паганску љубав сред мртве алеје.
И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све...
Једва се наглашавао ветар који изгледа као да носи собом неки мрачни дим и све засипа црним пепелом. У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским
Милићевић, Вук - Беспуће
А вјетар снаша намете и засипа сњежном прашином у лице. Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— истом се отме дједу и он окреће лице зиду, а ја остајем још више сам, препуштен мећави, која неуморно засипа све под собом. Тако, те исте зиме, дјед се неопазице и угасио.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Од сијања широм горе божји кути зажуборе. Зрак са душе чак зарања у завесе од орања и засипа црне стопе јаблан-лишћем с прве строфе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Облак се шуља, долину целу прожима мрзлим дахом, дȃљи без краја, препуне сјаја, засипа модрим прахом. Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња.
Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша, засипа њиве пљуском. Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али непријатељска артиљерија као да је помахнитала. Убрзаном паљбом и разорним гранатама засипа наше разређене пешачке ровове.
То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном парчету коже, док му из рамена шикља млаз крви. Засипа крв војнике, који журно цепају кошуље да би му запушили рану. — Сеци руку! — виче неко. — А-а-а!... А-а!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свеједно родиш ли сина или кћер: вечно су исти човек и кер. ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ. И плане и дрхти цела око мога завичаја невесела у сласти лудој, пуна звезда, ноћ.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
'' Сипи помрчина као ситна киша И засипа ствари пред немарним оком, И, док ноћ постаје мртвија и тиша, Све спава у миру тамном и дубоком...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све ће тако, најзад, да се стиша У последњу јесен једног дана, Стална, ситна док засипа киша, Уз одјеке црне песме врана.
ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Јер они су сунца што се увек дâве У сумраку наших брига, нашег јада, Што засипа живот мраком који пада; Ал’ њима се опет окрећу све главе Погнуте под јармом наше судбе прâве, Кад с даљине плаве
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Док чекамо ко ће низ видик што се мрачи Отићи први од нас, нем, са душом кипа — Ја одох у бол, у себе. Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Из механе належе на врата све гласнији, разузданији ракијски жагор рабаџија, и крупан смех засипа му главу, туче по можданој опни; вилице му јаче зацвокоташе од жалости, а у дубини груди закрвари и зацвиле нешто
Кад се поново увуче под асуру у лук разапету на колима, док снег засипа пијану дреку рабаџија, Ђорђе поче да зебе другим страхом.
Соба му постаје тесна и пуна крцкања Симкиних зглобова. Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи. Ђорђе загази неколико корака у целац, па се нагло врати под стреху куће и наслони на зид.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен. Нéма је нада мном ширина небеска, Мрак засипа шуму, реке, цвет, и камен. Ено једно гробље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Десно од нас отпоче наново паљба. На реци већ као да ври. Туче и непријатељска артиљерија, али засипа стално онај јаз где смо јуче ми прешли.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лаксембург је башта прекрасна, и нема јој пара: Свако милином место засипа очи новом. Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће тамо.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
глође литице и откида стару кору са храстова, клизи по леду Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог снега, а ми унутра не хајемо на њен бес, разбашкарили се, оне одевене у бели креч, а ја на
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свањива дан. Из оног златног руба рађа се Сунце, два пута веће и сјајније него наше земаљско. Оно засипа ову постељу златним дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Подносио сам, докле се дало подносити, да ме засипа сметовима питања, али кад ми досади, кад неодважна стрина преврши сваку меру, прекипе нешто у мени и, да би је каквом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И онда што брже, што жешће. А и непријатељска артиљерија засипа другу пољску, да се она готово и не види од дима и прашине. И лево, и десно од нас, почиње да ври.