Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Odvratna, neobuzdana životinjo... jednoga... jednoga zabušanta... pored mene, preda mnom. Ona se zasmeja satanski: — Varaš se, ranjen kroz sred grudi, zato je ovde, nije kao ti. — A ja šta? Šta kažeš? — Ti?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Molim, ti ćeš i onako umreti, pa zašto da se mučiš?! - govorio je Milutin likujući. Milan iz prve baterije zasmeja se glasno. — Eto, pa zato, molim vas, i ratujemo!...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On podiže glavu i mahnu rukom na njih: — Ej, more... odite ovamo! Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu za leđa drugareva. — Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga.
Ho, moj brate, da ti donesem kakvih hoćeš koža, pa k’o živo zvere!... Šta će ti kontrave! ... nastavi kmet i zasmeja se slatko. — Ta nije kod nas škola od juče, dopuni ga ćata; znamo mi šta školi treba, a šta je suvišno.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nekiput da se isprevrćemo od smeja. I danas mu ostalo ime Toma Ustav! reče mi onaj, i zasmeja se tako da mu suze udariše na oči. — Pa šta je bilo s njim? — Propao je, siromah.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u naručju. Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza. Bila je hroma i grbava. »Verovatno je pošla po hranu?« pomisli Đavolak i zagleda se u nju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona ga pogleda začuđeno. — Šališ se. Šta ti je? A čovek se najedanput snažno zasmeja: — Ta šalim se, da, šalim se. Ti si u pravu, potpuno si u pravu.
Onda ga prinese sijalici, zagleda ga pa se zasmeja i stade ga lupati o astal. Kad tamo, a ona rupa ključa puna sitneži od duvana, koga uvek ima u mojim džepovima.
A što bih i plakao? — I rekavši ovo, nasmejah se živo i razdragano. A i ona se na ovo zasmeja za mnom i, video sam, bez najmanje trunke sumnje u ono što sam kazao.
Krakov, Stanislav - KRILA
Najzad kada mu lekar pokaza kuršum stegnut u pinceti i sav krvav od njegove krvi, on se odjednom zasmeja zadovoljno, glasno, i oseti kako mu je noga sada beskrajno lakša. Svršeno je i to.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Živeo! — Ura! — Je l’ ja? — upade „Đevrek“ i isplazi jezik. Sergije Nikolajevič se zasmeja i ispusti čašu. Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko.
— Jest... Zbuni me ženska, Gospoda joj njenog... — Nije moguće! — zasmeja se glasno Radoslav. — Da vidite šta je bilo... Sedim ja u zemunici, kad utrča moj nišandžija.
Ilić, Vojislav J. - PESME
On je slušô o lepoti, Al' joj nije vidô lica: O, hidalgo, o hidalgo, Ja sam njena sobarica.“ Zasmeja se nestašnica, Nasmeja se i on blago, I prošapta, ljubeći je: „Pa, najposle, što mu drago.“ 1887.
Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini. Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana.
„Kmetice!“ reče joj smešno, „Kako se, onako, imaš?“ I onda podmignu grešno. Kmetica zaturi glavu i zasmeja se tade, Pa gurnu kravara tako da ovaj na zemlju pade I čisto riknu od sreće...
Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne njegove znade, I razrogači oči. Amor se zasmeja zdravo, Hitnu se na njega blatom i ode na sokak pravo, Goneći svinju i prasce.
A to joj bejaše dosta, Te prema veselom Kići toliko stidljiva posta Da se izgubi čisto. Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i onda na noge skoči I zgladi vitice rukom... „Pogledaj“, reče mu, „samo!“ i pruži put sela ruku.
Kô golub, leteći tamo, On se prevrte triput i glasno zasmeja samo, Te pandur zadrža kljuse. On k nebu podiže glavu, No tada ugleda samo beskrajnu pučinu plavu. 5.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čika Jova, naravno, za jevrejstvo nema odgovornosti. On je naša krv, naš adet, naša glava i srce. — Branko se zasmeja — glava i srce — smućkani, kao kod svih nas Srba. Đavo bi nas znao, hoćemo li to kad popraviti.
— Branko se zasmeja. — Hajd, laku noć, snovi pusti! osećam da mi se spava, i hvala ti, Bože. Pavle se vratio u Englesku.
Da si ti bio u odeljenju za bolesti od lupusa!... ovo nije ništa; malo mi smeta lepoti. — Pavle se gorko zasmeja. — Kažem ti ozbiljno: nov život. Sad su moje glavne misli: da proces bolesti može biti blag, i dug;...
— Mija se matoro zasmeja. Kako se to odjedared promeni, kao da nas je košava prebacila gde nikad nismo bili... — A da li nosiš apsenicima
— Ti vidiš dečji svet, i zato vidiš usko. — Učitelj otresa glavom energično, i odjedared, po svom običaju, zasmeja se: — Znaš, mislim da bi škole onda valjale, kad bi u jednima odrasli učili decu, a u drugima deca učila odrasle.
— Dođeš mu nekako kao daska preko one rupe na mostu, kako si maločas rekao — zasmeja se Nata. — Uvek si nekako mnogo tačan, kao da uvek smrtnu kaznu potpisuješ... Ali dobro je i tako.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Molim te, pusti neka oni napišu... — A što? — i Dušan ga značajno pogleda. — Dakle... trebalo je da progutamo? — i zasmeja se. — Zort, bato! — veli pop Momčilo. — A-ha... — Ali ja tebi nabih kamilavku... A za ovo sada, ja sam osetio...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve, sve mi reče Vaske... — E, što je znala da ti rekne kad si i ona sama ništo ne znaje?! — Ihaa! — zasmeja se tetka Doka. — Za toj pa da mi je!
„Kuče u čašire“, kakoj mu je pa to? — smejaše se jednako Vaska i smeh taj pređe i na Zonu. — Ihaha! — zasmeja se Zona i zovnu Vasku izmećarku, pa odoše obe smejući se, a ostaviše Mana, koji, sav obliven po čelu graškama znoja,
Mori, neje to Žućko!... To si je Mane, Mane kujundžija!... Ne davam vi ga!... Tugoo!“ reče, pa se zasmeja i jedva govori od smeha. „Malo li je zar muke i bruke njegove, ta sag da mu vrzujete ta p tendžeru jošte da ponese?!...