Dučić, Jovan - PESME
Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz Širasa. Ima i na tlu očajnome Uvek kap
I to zvučno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neće biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve će da se
NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca? I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene.
Htede da se snuždi i da suze raspe, No beše u žurbi. Brzo on je seo: „Gospođo kontesa, noćas... kad sve zaspe, Doći ću. Addіo, cara. Bartoleo.“ DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i nazivala je lenom devojčurom što danju povazdan drema, a noću krade mast i peče kradom lukumiće kad svi po kući zaspe, i časti se sa sebi ravnima, da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, — koja je već čula za gosta, i odmah se
Afrika
Jedino deca, golišave mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu svoje matere: Kardiate, žene
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad se opet zaključaju, legnu i zaspe. Kakve su sne morali imati gospodar Sofra, Krečar i Čamča? VIII Sutradan u deset sati je već štatarijalna komisija
Popiju, oproste se i izljube s armicijašem i odu. IX Putuju dalje. Čamča zakaže put, pa maločas svi trojica zaspe, san ih ovladao. Poduže je trajalo, dok su do prvog sela došli.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od
Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte, ja ću noćas čuvati stražu. Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš,
Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati. Te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše.
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćaso opet uzme malo žita, pa otrči
njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćaso opet uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna! Dijete jednako drži u pameti što mu je
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A lirski udes, mogranj ludila, čaškama zaspe ruža Budima. SEDMICA I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini, i počinu u sedmi dan od svijeh djela
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Maršujemo ceo dan I ovu noć. Umor je savladao ljude i na svakom zastanku ležu pokraj puta. Stalno ih opominjemo da ne zaspe. Naslonjeni na štitove, u stojećem položaju, dremali su. Niko ne zna pravac, ni cilj ovoga napornoga marša.
Pandurović, Sima - PESME
donese vetriće I miris cvetnih duša svuda raspe, U meni se, kao radosno otkriće, Budi čudna snaga, kad svi drugi zaspe, Čudna snaga kao čudno, novo biće.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ljudi kao on, dok ne vide ne vide, ama kad nešto nazriju, naprežu oči dok ne vide jasno. Uzmučio se čovjek, nikako da zaspe; obrće se s boka na bok, sjeda, puši, po češće trlja čibukom čelo, neće li mu krijesnuti vidjelo u mozgu. Zalud bogme!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu, i vidi, daje i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči
u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe | svoje, onda ćoso reče: „Ajde, sinko! da umijesimo kolač od tvoga brašna.“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči
njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: „Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna!” dijete jednako drži u pameti što mu je otac
“ Tako oni dva mlađi brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane, kad vidi da nešto od
Tada veli onaj srednji brat: „Vi spavajte, ja ću noćas čuvati stražu.“ Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti!
Onda najmlađi brat reče: „Spavajte vas dvoje, noćas ću ja stražu čuvati“, te tako | ono dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše: prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade
Stanković, Borisav - JOVČA
uvek da me hoće kao čoveka, što sam im mio i drag; nego, kad se napiju, razvesele, a muževi, gazde, još pijaniji, ili zaspe ili odlutaju da tamo, po varoši, po mehanama, i sa Cigankama...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
zapita za „skončanje“ čovjeka koga, ako ništa drugo, moraše sažaljevati, Bakonji se zgadi, on se namršti i dođe mu da je zaspe grdnjama, pa da pobjegne. Nego Maša, ne sačekavši odgovora, otide u drugu sobu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
je nikome nije pokazao, a sâm je satima gledao, pošto bi namakao rezu na vrata, i uveče prema lampi, kad u kući svi zaspe.
očima podupirao i držao; hteo je da vikne, da glas ne prestane i uvek traje u ovim ćelijama, da Prerovci više nikad ne zaspe od tog glasa: „I ja imam sina!“ Da mu se ljudi ne bi smejali, otkako je uhapšen, nikome ni rečju nije pomenuo Adama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Stefanović CXLV NOĆU Noću, kad se svuda oko mene raspe Tišina, i pokoj, i miris od cveća, I kad me s nebesa mesečina zaspe, I vreli dah noći što me tebe seća, U mojoj se duši šumno dižu s nova Nekadanje žudi; i kličući glasno, K'o veselo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako oni dva mlađi brata zaspe, a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od
Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte, ja ćy noćas čuvati stražu. Oni dva zaspe, a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti!
Onda najmlađi brat reče: — Spavajte vas dvoje, noćas ćy ja stražu čuvati, — te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše.
Posluša on didu, legne pod rast i zaspe s tikvama u ušima, a spavo je sve dok ga dida nije probudio. — No, šta si čuo i vidio? — oma dida zapita.
A ćoso brže-bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči
njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna. Dijete jedanko drži u pameti što mu je
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada sam potpuno iscrpljen, ja radim isto ono što i crnci koji ”prirodno zaspe dok se belci brinu”. Usuđujem se da ovu teoriju objasnim sa svoga stanovišta - u telu se verovatno, malo-pomalo
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Njih dvoje, kao druzi, leže zajedno na jednome krevetu. Od vrućine do pred zoru ne mogu da zaspe, a grđe se znoje no kad su na radnji.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedino deca, golišave mališe, sjajno–crne atlete, mazna i nasmejana, puze između njih, i zaspe često sa jednom nožicom zaboravljenom na licu jednog sveštenika i šačicom na ustima i nosu svoje matere: Kardiate, žene
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz zemunice je dopirao jednoliki glas telefoniste. U ovo gluvo doba noći oni razgovaraju među sobom, da ne zaspe. U blizini čekao me ordonans sa konjima. Uskom putanjom išli smo u pravcu rovova.
Bojić, Milutin - PESME
Misao umrlu prah neznanja zaspe, Ali avet njena, podsmehom prezrenja, Srami ohol idol mladih pokolenja, Što čezne da staru laž iz sebe raspe.
Pohotno šumi jasmin snen. Kad požar koji snagom doji Pepelom zaspe zvezda prah, Sreća će himnu da zapoji Prosuće vence ruža Bah, Grunuće snage vulkan plah.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA (skoči razjaren i najpre ga tresne onom krpom sa glave, a zatim zaspe ciglama, aktima i svim što dočepa sa stola).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Momče i devojče, u narodnim pesmama, leže na postelji i igraju se zlatnom j., i posle toga zaspe (SE3, 16, 280; 316). Ako devojka želi da je momak zavoli, ona vrši sa j.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U osvit mladenci pomoliše se iz kolibice; zimsko jutro sačeka ih i zaspe im obraze svojom sivom svjetlošću; sunce još oklijeva, premda visovi planine već se obojadisaše ružičastom bistrom
Napolju još je kišilo, a niz uličicu verala se mutna voda. Kad vjetar zavije, pljuskavica samo što zaspe kroz otvor u kuću, pa prsak dopre i do same starčeve postelje. — Doša vas je naći, — prvo se oglasi Marija.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iscuri čoveku na suze sva snaga, i ostane kao krpa. Jesi primetila: žene se isplaču, a posle slatko zaspe... Ne daj se! I ne dam te ni ja... Brige moje su sve veće, sestrice, potrebna si mi, imaš da podupreš gde ja ne stižem.
Devojčica je volela svoju braću, nosala ih, pevala im da zaspe, zabavljala ih kad su dosadni; ali su ta deca, nasledno zar, ili po primeru, uzimala neki naročit stav preka svojoj
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
od sise i uči ga hranu jesti, isto po malo ga napre kašičicom zalaže, a ne mnogo taki daje, zašto da ga prvi mah mnogo zaspe, ništa mu to ne hvajdiše krome što pljujući mu natrag kvari i mrla svoje prsi i haljinice.