Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћ овуд свугде смрћу заспе; Али већ јутром, дан без гласа Све љубичице Парме распе, И светле руже из Шираса. Има и на тлу очајноме Увек кап
И то звучно срце када једном заспе, Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега: У звук и у светлост све ће да се
НАША СРЦА Ко затвара ваше очи небројене, Срца, срца, срца? И куда се распе, Кад се свако од вас затвори и заспе, Ваш свет од свег већи и лакши од сене.
Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби. Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.“ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и називала је леном девојчуром што дању поваздан дрема, а ноћу краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се
Африка
Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад се опет закључају, легну и заспе. Какве су сне морали имати господар Софра, Кречар и Чамча? ВИИИ Сутрадан у десет сати је већ штатаријална комисија
Попију, опросте се и изљубе с армицијашем и оду. ИX Путују даље. Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао. Подуже је трајало, док су до првог села дошли.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од
Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу. Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш,
Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати. Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше.
А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћасо опет узме мало жита, па отрчи
њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћасо опет узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: — Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна! Дијете једнако држи у памети што му је
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А лирски удес, мограњ лудила, чашкама заспе ружа Будима. СЕДМИЦА И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини, и почину у седми дан од свијех дјела
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Маршујемо цео дан И ову ноћ. Умор је савладао људе и на сваком застанку лежу покрај пута. Стално их опомињемо да не заспе. Наслоњени на штитове, у стојећем положају, дремали су. Нико не зна правац, ни циљ овога напорнога марша.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
донесе ветриће И мирис цветних душа свуда распе, У мени се, као радосно откриће, Буди чудна снага, кад сви други заспе, Чудна снага као чудно, ново биће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Људи као он, док не виде не виде, ама кад нешто назрију, напрежу очи док не виде јасно. Узмучио се човјек, никако да заспе; обрће се с бока на бок, сједа, пуши, по чешће трља чибуком чело, неће ли му кријеснути видјело у мозгу. Залуд богме!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи
у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе | своје, онда ћосо рече: „Ајде, синко! да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је
А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи
њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: „Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна!” дијете једнако држи у памети што му је отац
“ Тако они два млађи брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто од
Тада вели онај средњи брат: „Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу.“ Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети!
Онда најмлађи брат рече: „Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати“, те тако | оно двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше: прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
увек да ме хоће као човека, што сам им мио и драг; него, кад се напију, развеселе, а мужеви, газде, још пијанији, или заспе или одлутају да тамо, по вароши, по механама, и са Циганкама...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
запита за „скончање“ човјека кога, ако ништа друго, мораше сажаљевати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне. Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
је никоме није показао, а сâм је сатима гледао, пошто би намакао резу на врата, и увече према лампи, кад у кући сви заспе.
очима подупирао и држао; хтео је да викне, да глас не престане и увек траје у овим ћелијама, да Преровци више никад не заспе од тог гласа: „И ја имам сина!“ Да му се људи не би смејали, откако је ухапшен, никоме ни речју није поменуо Адама.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Стефановић ЦXЛВ НОЋУ Ноћу, кад се свуда око мене распе Тишина, и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако они два млађи брата заспе, а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од
Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћy ноћас чувати стражу. Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети!
Онда најмлађи брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћy ја стражу чувати, — те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше.
Послуша он диду, легне под раст и заспе с тиквама у ушима, а спаво је све док га дида није пробудио. — Но, шта си чуо и видио? — ома дида запита.
А ћосо брже-боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи
њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: — Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна. Дијете једанко држи у памети што му је
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када сам потпуно исцрпљен, ја радим исто оно што и црнци који ”природно заспе док се белци брину”. Усуђујем се да ову теорију објасним са свога становишта - у телу се вероватно, мало-помало
Ћипико, Иво - Приповетке
Њих двоје, као друзи, леже заједно на једноме кревету. Од врућине до пред зору не могу да заспе, а грђе се зноје но кад су на радњи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Једино деца, голишаве малише, сјајно–црне атлете, мазна и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте. У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе. У близини чекао ме ордонанс са коњима. Уском путањом ишли смо у правцу ровова.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мисао умрлу прах незнања заспе, Али авет њена, подсмехом презрења, Срами охол идол младих поколења, Што чезне да стару лаж из себе распе.
Похотно шуми јасмин снен. Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан плах.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА (скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Момче и девојче, у народним песмама, леже на постељи и играју се златном ј., и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316). Ако девојка жели да је момак заволи, она врши са ј.
Ћипико, Иво - Пауци
У освит младенци помолише се из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда висови планине већ се обојадисаше ружичастом бистром
Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода. Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље. — Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Исцури човеку на сузе сва снага, и остане као крпа. Јеси приметила: жене се исплачу, а после слатко заспе... Не дај се! И не дам те ни ја... Бриге моје су све веће, сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем.
Девојчица је волела своју браћу, носала их, певала им да заспе, забављала их кад су досадни; али су та деца, наследно зар, или по примеру, узимала неки нарочит став прека својој
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од сисе и учи га храну јести, исто по мало га напре кашичицом залаже, а не много таки даје, зашто да га први мах много заспе, ништа му то не хвајдише кроме што пљујући му натраг квари и мрла своје прси и хаљинице.