Jakšić, Đura - PROZA
Sve je izgledalo veličanstveno, puno tajne, čisto ti disanje u grudima zastaje, čini ti se da je i onaj skakavac što iz guste trave siče, jači od tebe...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi živi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Zar onaj paorenda i dalje da bude paroh tu di si i ti?! — praska gđa Persa šetajući po sobi, pa od vremena na vreme zastaje, briše porculan keceljom, gleda pop-Ćiru s leđa i nastavlja da podbada. — Ćiro, uzmi se na um! Ćiro!
Afrika
Jednim drvenim maljem tuca proso u visokom drvenom avanu. Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi.
Silazak sa bregova ka Banfori neobično je živopisan. Na sedam kilometara pred njom, Samba zastaje da vidi svoju porodicu i da je pozove da mu dođe u Banforu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Posle Leobena putovao je rđavo, kroz neku dugu kišu, i morao je da zastaje, približujući se Beču, po praznim krčmama, što je nešto najtužnije na svetu.
Pavle je sedeo na jedno četiri koraka od stola i činilo mu se da miš zastaje, s vremena na vreme, i gleda u njega, nepomično.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
) Na, daj mu odgovor kad već moram odgovoriti. SOFIJA (primi pismo i odlazi, ali na vratima zastaje): Jedan gospodin! SPASOJE: Koji je to? SOFIJA: Ne znam, ne poznajem. SPASOJE: Neka uđe!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
). Sve je to postignuto u igri; sa malo više namere, nestalo bi ljupkosti, a s njom i poetske draži pričice. Pesnik zastaje kod bilo kojeg sazvučja koje ga privuče (izbor, svakako, nije slučajan, ali to pitanje ne možemo ovde razlagati), i, na
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona prelažaše kućom kao sjenka, slomljena i klonula, s nogama koje klecaju, s mišlju koja zastaje, s riječi koja se guši. A sve prelijevale i pretapale suze, jecaji puni gorčine, jauci puni krvi.
gdje se skrivaju divlje patke, čaplje , i pliske; prolazi pored dubina koje pokriva podmuklo i zatvoreno zelenilo; zastaje kod brodova kud se prelazi na bosansku stranu: kroz vodu providi se šljunak, a nad vodu izbija staro, izglačano kamenje,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zapristajala je za mnom sve do iza posljednjih kuća mjesta, pratila me do pola ove iste strme kose, a onda je počela da zastaje i da se obzire. Čini se da je osjetila dalek put bez skorog povratka.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On takođe zastaje i gleda. — Dobro veče! — Dobro veče, gospodine. — Radi se. — Pomalo se radi. Ulica izlazi skoro na jezero i odmah
Stanković, Borisav - JOVČA
Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu. MARIJA Dobro, dobro. (Pođe, zastaje.) A za druge, ostale, jesi što doneo? (Uđe u sobu.) JOVČA Za koje druge? I zašto da donesem?
Ne razbiram što govoriš, ali znam, osećam... Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema?
Za njima svirači i nosioci fenjera. SOFIJA (ponizno, uplašeno): Dobro došao, tato! (Zastaje, uplašena prisustvom stranih ljudi.) JOVČA (oporo): Drž’ konje!
MLADEN (uplašeno): Kupiću, kupiću. Ne moraš ti odmah da se ljutiš. (Polazi): Kupiću ti! (Zastaje): A hleba? Imaš li njega? VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro.
Imaš li njega? VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima. (Zastaje): A ti, molim te, ako nećeš štogod da mi skuvaš, a ono bar naloži vatru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
dugo ne sme da uđe. Sebe se boji. I nje. Ona se dvaput nakašlja kazujući mu da zna da je tu. Izaziva me, ulazi, zastaje, jer jedno drugo vide na mesečini. Ona seda na krevet i posmatra ga. Oseća da ga se Simka ne boji.
kroz lesu jasenova vidi, dva prozora svetle, on i ona, on, ona, on, korak je kraći, Đorđe ide sporo kao da i ne ide. Zastaje kod vratnica, odmara se, u očima mu dva mutno osvetljena prozora, a u glavi tutnji kašalj, mukao, suv.
Tako mora da bude. Nema kud, mora. Kao da mu nije žao. Nemoćan pred tim višim, jačim, pokorava se lampi, noći, Bogu. Zastaje u hodniku između dvoja vrata. Levo kašlje Simka.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred samoposluge na uglu Vasine i svoje ulice, ali ne gleda u izlog.
Nebo, nad ravnicama, još je nedohvatno. Kapetan Miša zastaje na tom uglu a onda polazi, nekako oprezno, naniže, prema raskrsnici na kojoj se ukrštaju njegova i Gospodar-Jevremova
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Komandant šamara levom rukom po desnom obrazu, jer mu je tako zgodno. Onda zastaje malo, sa rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom rukom nastavlja da šamara po levom obrazu kad burma
— Resimiću, ej Resimiću, druže! On zastaje i žmirka za kolonom. — Eno osta kujnsko kazanče: vrati se, ponesi ga, boga ti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
gibanje, taj robijaški lanac vječitog kretanja koji čovjek vuče za sobom i kome svaki novi dan nadodaje po jednu kariku. Zastaje čovjek pred tarabama cvjetnih bašta u kojima prskaju srebrni vodoskoci i iz kojih dozivlju čežnjivi glasovi žena.
čovjek pred tarabama cvjetnih bašta u kojima prskaju srebrni vodoskoci i iz kojih dozivlju čežnjivi glasovi žena. Zastaje — ali se odmah javlja opomena smrti, i on kreće dalje. Iznuren, iznemogao, najzad se odluči: dobro! neka bude!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Iz grudi opet polazi nešto vrelo i neobično ... juri kroz grlo, ali ne zastaje... ide na više... a donja usna dršće, dršće... I odjednom potekoše iz očiju dve vrele krupne kapi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Posle velike mise svrnu u krčmu da se čime založi. Pred suton, nakresan, tetura kući. Na mahove, putem zastaje i sobom govori, i razgovara sa zvukom telegrafskih žica, i, naslonjen na telegrafski stup, kao u magli, dugo o nečem
— 'Ajde ti, Pavle! — veli mu i Cveta i krišom migne na Iliju. A Pavao, pijan, tetura se cestom. Na mahove zastaje i pita ih kao u čudu: — Što je, Cvijeta, tebi i Iliji?... Šalili se, pa što je u tome zla?
Miriše tamjan, zastaje u zasićenome toplome zraku i kao laki oblak što luta zastire detinje svečevo lice i obavija crveni njegov plašt...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas je njihov dan; neka se vesele, ne dirajte nikoga. To im e samo poklon od Boga i cara!...
Krakov, Stanislav - KRILA
— Samo da ne otvore vatru, da ne otvore vatru, — šapuću stisnuta srca. Sluh se napreže i čeka fijuk. Dah zastaje u zamorenim grudima, koje bolno stežu. Ipak se beži. Odjednom odozgo sa dve strane zaklokotaše tuđinski mitraljezi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jednim drvenim maljem tuca proso u visokom drvenom avanu. Prva gola crnkinja. Kad vidi da ih gledam, ona zastaje, i naglo, mašući rasklimatano, udara ravnomerno rukom svoje dete po leđima, a onda bezbrižno nastavlja da radi.
Silazak sa bregova ka Banfori neobično je živopisan. Na sedam kilometara pred njom, Samba zastaje da vidi svoju porodicu i da je pozove da mu dođe u Banforu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh! GLAVAŠ: ’Ma ćerka lepa nešto zastaje! Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski? (gleda u Spaseniju.) Šta veliš, dušo?
rumeni Što, slušajući lance robovske, U obraz jure kao bujica, A posle opet natrag u srce; Al’ onde svaki damar zastaje: Obrazi bledi, ruke klonule, Modre se usne jedva pomiču, Oružja nema!... O, muselime!
sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče tanku košutu; Ona zastaje...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
«), pa je docnije tu stavljen krst (Rad, 1. s., 164). I danas se za vreme poljske procesije zastaje kod po kakve ugledne l. i čita jevanđelje (Vrčević, Pomanje, 76). Pojedine svete lipe spominju se često, npr.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mjesec naginjaše k zapadu. Ivin pak osjen udugo se produžio, uporedo ga prati i s njime zastaje. Još nije zamračilo; poljem rekao bi da se još povlači zadocnjeli drhtaj siva sutona.
Hladna, gladna zima primiče se i natjerava sve živo u brigu za hranom. Nad kućama zastaje gusti dim i zastaje vazduh, dok vjetar ne du'ne da ga raznese kroz ogoljela stabla dalje iznad, sela.
Hladna, gladna zima primiče se i natjerava sve živo u brigu za hranom. Nad kućama zastaje gusti dim i zastaje vazduh, dok vjetar ne du'ne da ga raznese kroz ogoljela stabla dalje iznad, sela. I selo je sve to zapuštenije.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Polako, pazeći na poslužavnik, silazi drhteći od starosti i ide Paraputinoj kućici. U prolazu sproću sluge, zastaje): Jesi bio tamo? (Pokazuje na nove kuće gde su joj sinovi.) JOVAN (brzo, naviknut na taj svakidašnji odgovor): Jesam.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uveče, izađe da prošeta, i kao u razredu od klupe do klupe, zastaje od kuće do kuće, viri kroz kapijice, ili preko ograda, ili kroz prozore, i traži lepo i prijatno, i zamišlja da su
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sve ne bi dao da može da se otkine i lagan, kao oblak, poleti ka bisernoj mesečevoj svetlosti od koje mu zastaje dah! Šta sve ne bi video, šta doživeo tamo gore!