Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима застаје, чини ти се да је и онај скакавац што из густе траве сиче, јачи од тебе...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Удара богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав уморан, а ми живи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Зар онај паоренда и даље да буде парох ту ди си и ти?! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум! Ћиро!
Африка
Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња. Кад види да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради.
Силазак са брегова ка Банфори необично је живописан. На седам километара пред њом, Самба застаје да види своју породицу и да је позове да му дође у Банфору.
Црњански, Милош - Сеобе 2
После Леобена путовао је рђаво, кроз неку дугу кишу, и морао је да застаје, приближујући се Бечу, по празним крчмама, што је нешто најтужније на свету.
Павле је седео на једно четири корака од стола и чинило му се да миш застаје, с времена на време, и гледа у њега, непомично.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
) На, дај му одговор кад већ морам одговорити. СОФИЈА (прими писмо и одлази, али на вратима застаје): Један господин! СПАСОЈЕ: Који је то? СОФИЈА: Не знам, не познајем. СПАСОЈЕ: Нека уђе!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
). Све је то постигнуто у игри; са мало више намере, нестало би љупкости, а с њом и поетске дражи причице. Песник застаје код било којег сазвучја које га привуче (избор, свакако, није случајан, али то питање не можемо овде разлагати), и, на
Милићевић, Вук - Беспуће
Она прелажаше кућом као сјенка, сломљена и клонула, с ногама које клецају, с мишљу која застаје, с ријечи која се гуши. А све прелијевале и претапале сузе, јецаји пуни горчине, јауци пуни крви.
гдје се скривају дивље патке, чапље , и плиске; пролази поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Запристајала је за мном све до иза посљедњих кућа мјеста, пратила ме до пола ове исте стрме косе, а онда је почела да застаје и да се обзире. Чини се да је осјетила далек пут без скорог повратка.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он такође застаје и гледа. — Добро вече! — Добро вече, господине. — Ради се. — Помало се ради. Улица излази скоро на језеро и одмах
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену. МАРИЈА Добро, добро. (Пође, застаје.) А за друге, остале, јеси што донео? (Уђе у собу.) ЈОВЧА За које друге? И зашто да донесем?
Не разбирам што говориш, али знам, осећам... Ради што знаш... (Застаје.) Ама, мислим: ако нема овде... Ти си бар пропутовао свет, имаш свуда пријатеље, познанике, па зар ни тамо нема?
За њима свирачи и носиоци фењера. СОФИЈА (понизно, уплашено): Добро дошао, тато! (Застаје, уплашена присуством страних људи.) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње!
МЛАДЕН (уплашено): Купићу, купићу. Не мораш ти одмах да се љутиш. (Полази): Купићу ти! (Застаје): А хлеба? Имаш ли њега? ВАСКА Има. Остало од синоћ неко комађе. МЛАДЕН (излазећи): Е, добро.
Имаш ли њега? ВАСКА Има. Остало од синоћ неко комађе. МЛАДЕН (излазећи): Е, добро. Бар то, хлеба кад има. (Застаје): А ти, молим те, ако нећеш штогод да ми скуваш, а оно бар наложи ватру.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње. Она се двапут накашља казујући му да зна да је ту. Изазива ме, улази, застаје, јер једно друго виде на месечини. Она седа на кревет и посматра га. Осећа да га се Симка не боји.
кроз лесу јасенова види, два прозора светле, он и она, он, она, он, корак је краћи, Ђорђе иде споро као да и не иде. Застаје код вратница, одмара се, у очима му два мутно осветљена прозора, а у глави тутњи кашаљ, мукао, сув.
Тако мора да буде. Нема куд, мора. Као да му није жао. Немоћан пред тим вишим, јачим, покорава се лампи, ноћи, Богу. Застаје у ходнику између двоја врата. Лево кашље Симка.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем застаје испод прозора на крају бочног дела куће, прозора који гледа у Јевремову улицу, и дозива: „Никола, хеј, Никола!
Помало расејан, Добрача који је у историји остао забележен као војвода у другом српском устанку, застаје испред самопослуге на углу Васине и своје улице, али не гледа у излог.
Небо, над равницама, још је недохватно. Капетан Миша застаје на том углу а онда полази, некако опрезно, наниже, према раскрсници на којој се укрштају његова и Господар-Јевремова
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Командант шамара левом руком по десном образу, јер му је тако згодно. Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма
— Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
гибање, тај робијашки ланац вјечитог кретања који човјек вуче за собом и коме сваки нови дан надодаје по једну карику. Застаје човјек пред тарабама цвјетних башта у којима прскају сребрни водоскоци и из којих дозивљу чежњиви гласови жена.
човјек пред тарабама цвјетних башта у којима прскају сребрни водоскоци и из којих дозивљу чежњиви гласови жена. Застаје — али се одмах јавља опомена смрти, и он креће даље. Изнурен, изнемогао, најзад се одлучи: добро! нека буде!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Из груди опет полази нешто врело и необично ... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће... И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи.
Ћипико, Иво - Приповетке
После велике мисе сврну у крчму да се чиме заложи. Пред сутон, накресан, тетура кући. На махове, путем застаје и собом говори, и разговара са звуком телеграфских жица, и, наслоњен на телеграфски ступ, као у магли, дуго о нечем
— 'Ајде ти, Павле! — вели му и Цвета и кришом мигне на Илију. А Павао, пијан, тетура се цестом. На махове застаје и пита их као у чуду: — Што је, Цвијета, теби и Илији?... Шалили се, па што је у томе зла?
Мирише тамјан, застаје у засићеноме топломе зраку и као лаки облак што лута застире детиње свечево лице и обавија црвени његов плашт...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас је њихов дан; нека се веселе, не дирајте никога. То им е само поклон од Бога и цара!...
Краков, Станислав - КРИЛА
— Само да не отворе ватру, да не отворе ватру, — шапућу стиснута срца. Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу. Ипак се бежи. Одједном одозго са две стране заклокоташе туђински митраљези.
Петровић, Растко - АФРИКА
Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња. Кад види да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради.
Силазак са брегова ка Банфори необично је живописан. На седам километара пред њом, Самба застаје да види своју породицу и да је позове да му дође у Банфору.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо?
румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се усне једва помичу, Оружја нема!... О, муселиме!
сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз гору вуче танку кошуту; Она застаје...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164). И данас се за време пољске процесије застаје код по какве угледне л. и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76). Поједине свете липе спомињу се често, нпр.
Ћипико, Иво - Пауци
Мјесец нагињаше к западу. Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје. Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона.
Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду'не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.
Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду'не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села. И село је све то запуштеније.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Полако, пазећи на послужавник, силази дрхтећи од старости и иде Парапутиној кућици. У пролазу спроћу слуге, застаје): Јеси био тамо? (Показује на нове куће где су јој синови.) ЈОВАН (брзо, навикнут на тај свакидашњи одговор): Јесам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Увече, изађе да прошета, и као у разреду од клупе до клупе, застаје од куће до куће, вири кроз капијице, или преко ограда, или кроз прозоре, и тражи лепо и пријатно, и замишља да су
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта све не би дао да може да се откине и лаган, као облак, полети ка бисерној месечевој светлости од које му застаје дах! Шта све не би видео, шта доживео тамо горе!