Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A pop Spira je samo sluša. Duva na nos, okreće stivu lulu oko kamiša, i šeta se po sobi, i zastajkuje svaki čas; razmišljava, gleda u štukator ili kroz prozor, pa, najposle, sleže ramenima, pa reče: — Ta, sad, šta je tu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nizbrdicom volovi pođoše brže, u škripi drvenih čivija ciče dukati u nedrima, dok Tola šapatom zastajkuje volove. Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa
Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Radio sam polako i oprezno. Osećao sam kako im zastajkuje dah. Karlica životinjinog kostura bila je već skoro sasvim razgolićena, samo je u njenoj sredini visilo još jedno parče
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sve više užurbano, pognute glave. Polako. Obučena u novo kao da je iz crkve došla, i ređa, zastajkuje ispred svakog dućana. Razgovara se. Milo joj kako je svaki pita, s poštovanjem ustaje i dočekuje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Danju obilazi polje i livadu osobito zamišljen, na livadi zastajkuje... Pokošena je, a nada se obilatoj otavi i, čini mu se da čuje ciku kosa i gleda mjesečinom obasjane svoje kosače,
Lutajući po gradu, napokon nađe crkvu u jednoj tijesnoj, zagušenoj ulici, i — uđe. Razgleda se po crkvi i zastajkuje. Na velikome oltaru služi neki sveštenik: po bancima kleče starice i žene, zvonce kuca i pogdjekad začesta; zapaljene
A da nije ovoga ... i prekide besjedom, te opet je zamoli da pođe s njime. I, razgovarajući, pop Vrane zastajkuje; na mahove gleda nekamo neodređeno, na mahove zagleda se u nju i, najednom obgrlivši je, veli: — Mašo, ja bih s tobom
Gazda se odmakne sa prozora, otvori sobna vrata i, onako kako se našao, šuljajući se, pođe hodnikom. Svaka dva koraka zastajkuje, a ustavi se ispred prostranog traga mjesečeve svjetlosti što je ušla kroz prozor i pružila se po podu.
Ivo, krenuvši, svaki čas zastajkuje: kao zatravljen je zadahom i šapatom noći. Odvojitija misao teško mu se uobličuje: tek što se začne, raspline se po
— i časom zastane, posmatrajući preko puta sazri jelo grožđe. Jednako u putu društvo zastajkuje. — Vidite! Šteta što nije sve obrađeno!