Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А поп Спира је само слуша. Дува на нос, окреће стиву лулу око камиша, и шета се по соби, и застајкује сваки час; размишљава, гледа у штукатор или кроз прозор, па, најпосле, слеже раменима, па рече: — Та, сад, шта је ту
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Низбрдицом волови пођоше брже, у шкрипи дрвених чивија циче дукати у недрима, док Тола шапатом застајкује волове. Колона рабаџија уђе у село; под кошевима ћуте пси; рабаџије стадоше да се довикују; неко започе песму, па
Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Радио сам полако и опрезно. Осећао сам како им застајкује дах. Карлица животињиног костура била је већ скоро сасвим разголићена, само је у њеној средини висило још једно парче
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Све више ужурбано, погнуте главе. Полако. Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана. Разговара се. Мило јој како је сваки пита, с поштовањем устаје и дочекује.
Ћипико, Иво - Пауци
Дању обилази поље и ливаду особито замишљен, на ливади застајкује... Покошена је, а нада се обилатој отави и, чини му се да чује цику коса и гледа мјесечином обасјане своје косаче,
Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује. На великоме олтару служи неки свештеник: по банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене
А да није овога ... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме. И, разговарајући, поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, на махове загледа се у њу и, наједном обгрливши је, вели: — Машо, ја бих с тобом
Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући се, пође ходником. Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости што је ушла кроз прозор и пружила се по поду.
Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи. Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по
— и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. Једнако у путу друштво застајкује. — Видите! Штета што није све обрађено!