Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I, malo-pomalo, taj šušanj i ta cvrka navukoše mu tvrd san na oči, kao zastor neki, te mu usnu i telo i duša... Dugo je tako ležao...
Dučić, Jovan - PESME
gle i pesma ista! I knez izljubivši njene oči obe, Ponudi joj ruku (tradicija čista!) Minuše za zastor od spavaće sobe. A oprezno tada za njima, u času, Dva mala i bela Amora s kamina Napraviše jednu nevoljnu grimasu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kroz maglin purpur, nagoveštaj zrenja, raspredu zastor povesma beline, sa cvetnog snega, belog prozarenja, o Svetom Đorđu iluzija sine: uz jablan-sveću zemni kvasac buja,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Još je malo u visinama treptao mutan odblesak, onda se oblaci umetnuše i crni zastor poče da se razvlači. Jedna munja svitnu, pa odmah potmulo zagrme. Topovi su treštali...
Kao da bismo želeli da prodremo pogledom kroz taj zastor, svi ukočeno gledamo u te vrbake, odakle dopiru uzvici vozara i neka larma.
Ravnica je brektala od puščane vatre. Peta baterija je sipala čelik sa košenjem ulevo i desno, stvarajući vatren zastor pred našim rovovima.
Već se razdanilo i kroz mlečni zastor od oblaka nazire se sunce. Izgleda da će dan biti lep. U daljini se čuju pojedinačni pucnji.
Odmah se tope. Još tamo gde ima trave, ostaje proređen beličast zastor, težak i mutan, natopljen vodom... Pored osmatračnice prođe poneki pešak, mokar i kaljav do guše i zamiče u selo,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Najpre se samo zanese, kao kad se dobro napije vina, pa posle sve više i više.. navlači se crn zastor oko njega, on se gubi, propada nekud i ne vidi ništa... I opet ide ulicom, govoreći glasno sam sa sobom i mašući rukama.
Ali crn i neprovidan zastor budućnosti sve to skriva od ljudskih očiju, dok mu sadašnjost ne otme delić po delić sakrivene tajne. I bolje!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ZVONAR Spušta se tiho veče. Po celom nebu rasklopio se široki beličasto-sivi zastor od lakih oblaka, pa zaklonio zaranke sunčeve. Vazduh je nepokretan, tih, kao opčinjen. I grad se neobično ućutao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Osećala je da neće moći izdržati, da će pući. I, kada uđe u onu svoju odeljenu kurnu i kad oseti da se iza nje spusti zastor, ona, držeći se za glavu, čisto pade do česme i grunu u plač.
Ciganka ostade spolja držeći čvrsto zastor, da se ne leluja, tajanstveno smešeći se, misleći da se zato kriju što će Simka sada Sofki, trljajući je i kupajući je,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
snopić sunčane svetlosti koji je prodirao u njegovu sobu propustio i kroz svoju prizmu i uhvatio ga na jedan vertikalan zastor, namešten iza te prizme.
Prva od njih rasula je Sunčevu svetlost, kao i u Ulzdorpu, u Sunčev spektar na zastor, postavljen iza te prve prizme. Na tom zastoru načinio je Njutn malu rupicu i propustio kroz nju samo zrake jedne
Tu jednobojnu svetlost propustio je kroz jednu drugu prizmu nameštenu iza tog zastora, i bacio je zatim na drugi jedan zastor.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
S njima je umirao njihov pogled što seže do krajnjeg ogradnog zida na horizontu; a zastor horizonta spušta se neposredno za tom ogradom: drvena ljesa u dnu ograde vodi ravno u avliju sunca koje zalazi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I pričah sebi da ću jednom moći, Sa mišlju koju veličina daje, Zderati zastor s neprovidnih noći, Videti prostor i večnost kakva je, I da ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oni su bili prvi koji su mi pomogli da skinem sa očiju onaj neobičan zastor koji onemogućava strancima da vide američku dušu, a kada sam prvu iskru te duše uhvatio. zavoleo sam je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Granate tuku u gomilu. Kroz tresak eksplozija razleže se jauk. Prašina purnja i nad položajima se rasteže u prljavi zastor. Gledajući pogibiju Bugara od naše artiljerije, nama je srce raslo. Četnici već pune puške i namiču na leđa rančeve.
A neki beličasti oblačak mi pred očima. Zatim postade crven... spušta se sve više, već je nad mojom glavom, i taman zastor pokri mi oči. Vlajko uzdahnu i zaćuta...
Valovi magle promicali su pokraj nas. Razrede se, zatim se opet zgusnu. Obuze me nemir. Nad nama je svetli zastor magle, i sunce samo što nije probilo. Setih se onih reči: „Čuvaj se magle.
Rekao sam Tomi i Poleti da ćemo nas dvoje otići tramvajem u Sasnaž, na čaj. Sivi zastor od oblaka, naokolo snežna belina, i Arleta. Ništa drugo nisam video... Vi mi ni na pamet niste padali.
Osmatrač pete baterije kontuzovan... Potporučnik Dragiša teško ranjen... Dim se u visini razvlači kao zastor i sunce je potamnelo. Preko naših glava zaošijavaju granate haubica i teških topova francuskih i engleskih.
Čelični talas širio se preko brda i dolina. Pod navalom granata šume su gorele... Onda se vatreni zastor pomerao postepeno unazad, da se najzad zaustavi na neprijateljskim rovovima, rušeći i poslednje bedne ostatke.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pećinske vatre prevukoše se tihano mračni oblaci, i cijelo zapadno nebo činjaše se kao ogromni, debeli, tamni zastor. Suton se sve više smračuje, i kao da lagano šušti, obavijajući sve poda se u drhtavo, nijemo, ledeno ćutanje.
Bojić, Milutin - PESME
Mirno ti si tako kalpake i spise, Mehane, brodovlje, hetere i lovor Zasipala prahom pokajničke mise, Gde paukov zastor vekova je govor. O, i Belom Kralju u dan smrtne jeze Pljunula si glavu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ča ćete viditi? Bidan, doša' je kost i koža! I žena popođe i razgrne platneni, požutjeli zastor što je dijelio kućni prostor. Kraj zastora zadrži u ruci da Ivo prođe prvi. Za njim dođe Marija.
Javlja se i lagano nastupa zima, pa spušta svoj zastor nad selo, polje i more. Brat i sestra pozdravljaju po kućama vrsnike i susjede, a Jure se već oprostio i sa župnikom i
Ilić, Vojislav J. - PESME
I sad ne tužim više. Zastor je podignut sveti, I kip Saisa drevnog obnažen sad je tek: Život je orgija gnusna nad kojom bez traga leti Za vekom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Negde u blizini granice zastadosmo. Duvao je hladan vetar i olovni oblaci se stopili u beskrajni sivi zastor, skrivajući planine i zemlju koju napuštamo. Bar da možemo baciti poslednji pogled!...
Eksplozije teških zrna grme, dižući čitave oblake dima i prašine i crni zastor potpuno nam zakloni vidik. Neki vojnici pogođeni parčadima granata, osuljavaju se niz grudobran i padaju kao džakovi u
Petrović, Rastko - PESME
Ja zastor ne dižem s okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođ
Odjednom ruka diže zastor, i zagledah se u zoru, To mislim beše prvi put da se udubih u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u
Zašto, ko prepotopski pauk, lepi se za zastor mog prozora, Nikada ga, nikada ga neće moći probiti, Ja sam najmračnije sunce iza onog zastora; Ni On sam usamljenost
Kao olujina, tako Sunce, divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore: Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo, pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa, Ja videh sve to;
Kao olujina, tako Sunce divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa; Ja videh sve to;