Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!) Минуше за застор од спаваће собе. А опрезно тада за њима, у часу, Два мала и бела Амора с камина Направише једну невољну гримасу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
поду лежи тисућу карата, разгажене и неразгажене цигаре, једна разбијена кавена шоља, и испод једне карте вири дукат. Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кроз маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Још је мало у висинама трептао мутан одблесак, онда се облаци уметнуше и црни застор поче да се развлачи. Једна муња свитну, па одмах потмуло загрме. Топови су трештали...
Као да бисмо желели да продремо погледом кроз тај застор, сви укочено гледамо у те врбаке, одакле допиру узвици возара и нека ларма.
Равница је бректала од пушчане ватре. Пета батерија је сипала челик са кошењем улево и десно, стварајући ватрен застор пред нашим рововима.
Већ се разданило и кроз млечни застор од облака назире се сунце. Изгледа да ће дан бити леп. У даљини се чују појединачни пуцњи.
Одмах се топе. Још тамо где има траве, остаје проређен беличаст застор, тежак и мутан, натопљен водом... Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Најпре се само занесе, као кад се добро напије вина, па после све више и више.. навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа... И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.
Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне. И боље!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ЗВОНАР Спушта се тихо вече. По целом небу расклопио се широки беличасто-сиви застор од лаких облака, па заклонио заранке сунчеве. Ваздух је непокретан, тих, као опчињен. И град се необично ућутао.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Осећала је да неће моћи издржати, да ће пући. И, када уђе у ону своју одељену курну и кад осети да се иза ње спусти застор, она, држећи се за главу, чисто паде до чесме и груну у плач.
Циганка остаде споља држећи чврсто застор, да се не лелуја, тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
снопић сунчане светлости који је продирао у његову собу пропустио и кроз своју призму и ухватио га на један вертикалан застор, намештен иза те призме.
Прва од њих расула је Сунчеву светлост, као и у Улздорпу, у Сунчев спектар на застор, постављен иза те прве призме. На том застору начинио је Њутн малу рупицу и пропустио кроз њу само зраке једне
Ту једнобојну светлост пропустио је кроз једну другу призму намештену иза тог застора, и бацио је затим на други један застор.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С њима је умирао њихов поглед што сеже до крајњег оградног зида на хоризонту; а застор хоризонта спушта се непосредно за том оградом: дрвена љеса у дну ограде води равно у авлију сунца које залази.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И причах себи да ћу једном моћи, Са мишљу коју величина даје, Здерати застор с непровидних ноћи, Видети простор и вечност каква је, И да ћу отуд траг безумљу знати; И где је прошлост са
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Они су били први који су ми помогли да скинем са очију онај необичан застор који онемогућава странцима да виде америчку душу, а када сам прву искру те душе ухватио. заволео сам је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Гранате туку у гомилу. Кроз тресак експлозија разлеже се јаук. Прашина пурња и над положајима се растеже у прљави застор. Гледајући погибију Бугара од наше артиљерије, нама је срце расло. Четници већ пуне пушке и намичу на леђа ранчеве.
А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...
Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир. Над нама је светли застор магле, и сунце само што није пробило. Сетих се оних речи: „Чувај се магле.
Рекао сам Томи и Полети да ћемо нас двоје отићи трамвајем у Саснаж, на чај. Сиви застор од облака, наоколо снежна белина, и Арлета. Ништа друго нисам видео... Ви ми ни на памет нисте падали.
Осматрач пете батерије контузован... Потпоручник Драгиша тешко рањен... Дим се у висини развлачи као застор и сунце је потамнело. Преко наших глава заошијавају гранате хаубица и тешких топова француских и енглеских.
Челични талас ширио се преко брда и долина. Под навалом граната шуме су гореле... Онда се ватрени застор померао постепено уназад, да се најзад заустави на непријатељским рововима, рушећи и последње бедне остатке.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор. Сутон се све више смрачује, и као да лагано шушти, обавијајући све пода се у дрхтаво, нијемо, ледено ћутање.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мирно ти си тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор Засипала прахом покајничке мисе, Где пауков застор векова је говор. О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ча ћете видити? Бидан, доша' је кост и кожа! И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор. Крај застора задржи у руци да Иво прође први. За њим дође Марија.
Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море. Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И сад не тужим више. Застор је подигнут свети, И кип Саиса древног обнажен сад је тек: Живот је оргија гнусна над којом без трага лети За веком
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде у близини границе застадосмо. Дувао је хладан ветар и оловни облаци се стопили у бескрајни сиви застор, скривајући планине и земљу коју напуштамо. Бар да можемо бацити последњи поглед!...
Експлозије тешких зрна грме, дижући читаве облаке дима и прашине и црни застор потпуно нам заклони видик. Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран и падају као џакови у
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја застор не дижем с окна: толико већ је дана; Пригушено ми само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пођ
Одједном рука диже застор, и загледах се у зору, То мислим беше први пут да се удубих у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у
Зашто, ко препотопски паук, лепи се за застор мог прозора, Никада га, никада га неће моћи пробити, Ја сам најмрачније сунце иза оног застора; Ни Он сам усамљеност
Као олујина, тако Сунце, дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре: Кидах застор, затварах окна, трзах нагло, пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса, Ја видех све то;
Као олујина, тако Сунце дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре Кидах застор, затварах окна, трзах нагло пун беса; Са треском окно одруби руке; видех жиле, крв, жива меса; Ја видех све то;