Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A zarade oni dobro — reći će pisar nemarno — samo da umedu čuvati. Odmače momče dalje. Opet Sreja zasvira, udari bubanj i zametnu se kolo. Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dok je leto, oni hoće nešto i da otrpe, pa ćute, ali tuve sve, i čekaju zimu, jer su, kažu, leti mlitavi, a kad zasvira severac i zaokupi mećava, a njima tek onda dođe prava njihova snaga, pa se onda njihov car samo prekrsti sa tri prsta k’o
Radičević, Branko - PESME
izvora, Samo jedna stena ponosita, I dubova na njoj jedna kita, O, da ima samo tu pastira, Da po naški u vrulu zasvira — Goru, vrelo, tvoj, pastiru, glas, — On imade tako rado vas! Zašt' vas nema pored sebe vođe?
“ Međutim Vasa već je snagu pobrô, Pa odgovori: „Stojane, e dobro, Nek prema glavi jednom nas zasvira, Jer donde nema ni jednome mira.“ Te pušku lati, a izmeri polje: — „De pali prvi, za tebe je bolje!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carević mu se zahvali, pa onda pođe dalje, a jedva čeka da bude sam pa da zasvira. Ide tako, ide, a kad vidje da je sam samcit uze sviralu da oproba; srce mu stane od radosti igrati, i on opazi daleko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sedeli bi dugo tako, ali truba zasvira „zbor“, potom za „večeru“... „povečerje“... Moralo se ranije leći. Žmirkale su zvezde i škiljili varoški fenjeri, kada
Stražari su dremljivo bludeli u noć, a vojska spavala. Bilo je osam časova. Oko ponoći iznenada zasvira truba „ustajanje“. Još bunovni, ljudi su se saplitali o konopce šatora i psovali.
— zagrme iz basa potporučnik Aleksandar... Vojnici zanemeše najednom. Samo zveckaju lanci i konji ržu. Ali tada zasvira „povečerje“. Komandir naredi da se ponovo razapnu šatori, jer je pokret odložen. Ljudi se primiriše.
Na svoje mesto! Ovde smo predanili. Bio je četvrti avgust. Ali istoga dana uveče oko deset časova, truba zasvira „ustajanje“, jedanput, drugi put, pa treći put, što treba da znači žurno spremanje.
Ali najednom zastadosmo zaprepašćeni... Na suprotnoj obali, kod onog bataljona u rezervi, zasvira truba, onda nastade neki žagor, pripucaše puške i vojnici, u paničnom strahu, poleteše obali.
Ja l reče!... U onoj masi nešto uzavre, vojnici kao sumanuti potrčaše nekud, a kad još i truba zasvira, kao na komandu okretoše nazad i poleteše na most. Bilo je vojnika oko dve hiljade. Stajao sam na obali...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i oslušnu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Dugo je trajalo dok se svi ti obredi izvršiše, a kad se dođe kraju, zasvira muzika kroz sve ulice, a svet je šetao gore-dole uveličavajući time svečanost.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad se izmakosmo od prvog reda, direktor iz vadi jednu pištaljku i zasvira. Otvoriše se vrata la mnogim kolima I odsvuda se pomaljahu uplašena lica.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Baci šubaru na njega i nastavi da psuje. — Tole, zasviraj radikalku! — seti se Aćim. Tola stade u sredinu i zasvira radikalsko oro. Prošle nedelje bila je Vukašinova svadba. Na njoj, svi odreda njegovi, Aćimovi, neprijatelji.
I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali što je ovde, ovde je“, pa se lupi po srcu. Sa burnim „živio“ propratismo ovaj kraj njegove zdravice, pa Nikola zasvira kolo. Pop, popadija, kum i ja skakali smo bez takta do krajnjeg zamora.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odjedared zastane bled kao smrt, stane da sluša s napregnutom pažnjom: učini mu se da tu negde u blizini zasvira truba, ali baš prava vojnička truba, samo malo tanjega glasa. Posluša trenutak drugi i najzad opazi da mu uho pišti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ovaj ni pet ni šest, odreši široke čakšire, pa ga sakri u njih. Poveze kola, zasvira u svoje gajde i produži put dalje. Kad malo zatim stiže delija i stade pred ovoga čoveka, zaustavi kola i poče pitati
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Trubač zasvira na juriš, Crnogorci isukaše jatagane, Rusi tresnuše puškama, ja moju stegoh — čini mi se prsnuće mi pod rukom, poiskaka
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Mi... vi... svjo ravno, harašo i njičevo! — objašnjava Pera nešto Rusima, a oni se zacenuli od smeha. Harmonikaš zasvira. „Fikus“ povede kolo, a Pera kao zadnji zanosi i podvriskuje. Uhvatio se i Sergije Nikolajevič i kao da nabija zemlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Slučaj nas je i danas spasao. A sutra?... Potpukovnik Petar reče da izmestimo osmatračnicu malo udesno. Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem! — govorio je komandant. — Pa se okrete nama.
Bože sačuvaj!... Samo koliko da se sklone od oka, pa se najednom sakupiše, ama kao da im neko zasvira zbor. Sabiše se kao ovce u gomilu. Strepeo sam da ih tako ne pronađe artiljerija.
Neki su se pozdravljali. Drugi su se kolebali. Mnogi su bili očajni i zbunjeni. Negde u daljini zasvira truba. Čuje se neki glasan žagor kao uzvici. Pored nas su žurno promicale neke tamne prilike i zamicale u noć. „Zbor...
— Kolači su bili iza mojih leđa, te ih nisam video. A gde ti bleneš? — odgovara sasvim ozbiljNo Živadin. Muzika zasvira jedno kolo. Među naše umešali se Englezi i Engleskinje. — S’іl vouѕ plaіt? — klanja se Živadin pred Hili.
troiѕ... moen... Englezi se neki napili, i počeli svoju pesmu: Its e long vej tu Tipereri... I muzika zasvira. Luka stao iza bubnja pa udara iz sve snage. Kapetan Bora diriguje.
Odnekud navalili i rojevi muva... Vozari privodili zaprege. Osedlani konji čekali. U susednom logoru pešadijska truba zasvira „zbor“. Guste kolone pešaka postrojavaju se. Negde njaču mazge i bruji žagor. Komandanti su pojahali.
Petrović, Rastko - PESME
U stanju da pođe za pukom, Banda kroz polja kad zasvira, Zamišljeno da živi o crnom Luku, o hlebu i na senu: O, na trulom plašću iza manastira!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Snagom čarobnog mača branio je ponižene i obespravljene; glasom svirale lečio bolne i nemoćne. Dovoljno je bilo da zasvira, pa da i najbolniji zaborave na bol, najnesrećniji zapevaju, a iz osušenih grana voćki izbije cvet, pa plod.
— Sviraj mi još malo! — zamoli 3vezda, a jezero srebrom buknu. Kako je mogao da je odbije? Da od očiju njenih umakne? Zasvira momak tako tiho da šuma zadrža dah, a nebo se zvezdama osu. Zvezdica se i ne pomeri.