Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло. Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Док је лето, они хоће нешто и да отрпе, па ћуте, али туве све, и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
извора, Само једна стена поносита, И дубова на њој једна кита, О, да има само ту пастира, Да по нашки у врулу засвира — Гору, врело, твој, пастиру, глас, — Он имаде тако радо вас! Зашт' вас нема поред себе вође?
“ Међутим Васа већ је снагу побрô, Па одговори: „Стојане, е добро, Нек према глави једном нас засвира, Јер донде нема ни једноме мира.“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царевић му се захвали, па онда пође даље, а једва чека да буде сам па да засвира. Иде тако, иде, а кад видје да је сам самцит узе свиралу да опроба; срце му стане од радости играти, и он опази далеко
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Седели би дуго тако, али труба засвира „збор“, потом за „вечеру“... „повечерје“... Морало се раније лећи. Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када
Стражари су дремљиво блудели у ноћ, а војска спавала. Било је осам часова. Око поноћи изненада засвира труба „устајање“. Још буновни, људи су се саплитали о конопце шатора и псовали.
— загрме из баса потпоручник Александар... Војници занемеше наједном. Само звецкају ланци и коњи ржу. Али тада засвира „повечерје“. Командир нареди да се поново разапну шатори, јер је покрет одложен. Људи се примирише.
На своје место! Овде смо преданили. Био је четврти август. Али истога дана увече око десет часова, труба засвира „устајање“, једанпут, други пут, па трећи пут, што треба да значи журно спремање.
Али наједном застадосмо запрепашћени... На супротној обали, код оног батаљона у резерви, засвира труба, онда настаде неки жагор, припуцаше пушке и војници, у паничном страху, полетеше обали.
Ја л рече!... У оној маси нешто узавре, војници као суманути потрчаше некуд, а кад још и труба засвира, као на команду окретоше назад и полетеше на мост. Било је војника око две хиљаде. Стајао сам на обали...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика кроз све улице, а свет је шетао горе-доле увеличавајући тиме свечаност.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се измакосмо од првог реда, директор из вади једну пиштаљку и засвира. Отворише се врата ла многим колима И одсвуда се помаљаху уплашена лица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Баци шубару на њега и настави да псује. — Толе, засвирај радикалку! — сети се Аћим. Тола стаде у средину и засвира радикалско оро. Прошле недеље била је Вукашинова свадба. На њој, сви одреда његови, Аћимови, непријатељи.
И ви сте јадна војска и јадне старешине! Где вам је трубач да јуриш засвира? Гаће су вам пуне од ове гомиле јада под осушеним и распореним брестом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу. Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло. Поп, попадија, кум и ја скакали смо без такта до крајњег замора.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа. Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Овај ни пет ни шест, одреши широке чакшире, па га сакри у њих. Повезе кола, засвира у своје гајде и продужи пут даље. Кад мало затим стиже делија и стаде пред овога човека, заустави кола и поче питати
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Трубач засвира на јуриш, Црногорци исукаше јатагане, Руси треснуше пушкама, ја моју стегох — чини ми се прснуће ми под руком, поискака
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ми... ви... свјо равно, харашо и њичево! — објашњава Пера нешто Русима, а они се заценули од смеха. Хармоникаш засвира. „Фикус“ поведе коло, а Пера као задњи заноси и подврискује. Ухватио се и Сергије Николајевич и као да набија земљу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Случај нас је и данас спасао. А сутра?... Потпуковник Петар рече да изместимо осматрачницу мало удесно. Телефон засвира. — Како!?... Сад одмах... сместа!... Разумем... разумем! — говорио је командант. — Па се окрете нама.
Боже сачувај!... Само колико да се склоне од ока, па се наједном сакупише, ама као да им неко засвира збор. Сабише се као овце у гомилу. Стрепео сам да их тако не пронађе артиљерија.
Неки су се поздрављали. Други су се колебали. Многи су били очајни и збуњени. Негде у даљини засвира труба. Чује се неки гласан жагор као узвици. Поред нас су журно промицале неке тамне прилике и замицале у ноћ. „Збор...
— Колачи су били иза мојих леђа, те их нисам видео. А где ти бленеш? — одговара сасвим озбиљНо Живадин. Музика засвира једно коло. Међу наше умешали се Енглези и Енглескиње. — С’іл воуѕ плаіт? — клања се Живадин пред Хили.
троиѕ... моен... Енглези се неки напили, и почели своју песму: Итс е лонг веј ту Типерери... И музика засвира. Лука стао иза бубња па удара из све снаге. Капетан Бора диригује.
Однекуд навалили и ројеви мува... Возари приводили запреге. Оседлани коњи чекали. У суседном логору пешадијска труба засвира „збор“. Густе колоне пешака постројавају се. Негде њачу мазге и бруји жагор. Команданти су појахали.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У стању да пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза манастира!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Снагом чаробног мача бранио је понижене и обесправљене; гласом свирале лечио болне и немоћне. Довољно је било да засвира, па да и најболнији забораве на бол, најнесрећнији запевају, а из осушених грана воћки избије цвет, па плод.
— Свирај ми још мало! — замоли 3везда, а језеро сребром букну. Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама осу. Звездица се и не помери.