Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ih, ih! — zavika ćir Trpko, pa dokopa jednu od onih svojih cevara i zape žurno čistiti je. Naviknu na momče da mu donese barut, pa uze
Radičević, Branko - PESME
38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu. Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39.
„Ala, Ala!“... zavika iz glasa I potrže britki nož od pasa. Sveće sjaju, al' nož sjaje življe, Al' još življe njeno oko divlje: „Ao, grdni
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Malo je podignu, a kralj zavika ženi: — Što se otkrivaš! Ona mu odgovori: — Ja nijesam. Potom se Grbo malo prišuće pa opet poče prihvaćati struku.
Čuvši ovo, vojnik otpaše sa sebe kaiš i priđe bliže vratima; kad eto ti arambaše. Vojnik ga brže bolje sputi kaišem, pa zavika na staru da mu donese zublju.
Vojnik počne polagašno i polagašno zavijati, a kad ovoga malo zabolje, zavika: — Dosta! Tad vojnik brže bolje zavi koliko je jače mog'o.
PRIPRAVLjALI RAŽANj ZA ZECA Vraćali se nekakvi seljaci kući iz drva, dok jedan od njih zavika družini: — Gle, gle, braćo, onoga zeca te bježi onom glavicom, ima u njemu petnaest oka, a da je bog dao među nama
Pošto prosioci posjedaju, skoči slučajno pas na žrvnje, a najmlađa opazivši, zavika sestrama: — Tkoti pat na drvanj. A srednja joj odgovori: — Potrti pa ga poteraj!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto viđeše da će ih opet stići, izvadi carev sin oni orah pak zavika: „A ti kazuj šta ćemo!” „Razbij me!” odgovori mu orah, i | kako ga razbi, sinu iz njega oganj da se za malo sva gora ne
” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime! pobratime! pogiboh!” U to doleće mu pobratim govoreći: „Evo me, šta je?
i hoćaše natrag da bježi, no ga dočeka nekakav čoek vas u krvave haljine obučen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika: „Stan'! kuda ćeš? natrag! jere si poginuo.
bljuvati te i ono srce izbaci; u taj mah dođe nekaka ruka bijela kao na gori snijeg te ugrabi srce i začu se glas đe zavika: „Ovo je moje bilo, a sad da vi je prosto.” Ovo je bila duša njegova brata, a ruka je bila njegova sjen.
Cara stade lelek za sinom a konja vriska za onom ženom, dok zavika konj: „Sada | mijenjajmo sina za sina, a otac da mu je prost.
Kad proročica vidi, sjeti se da je vjedogonja, pa sutuke radi iznese dijete na dvor od kuće i zavika iza svega glasa: „Čuj puče i narode! rodi vučica vuka, svemu svijetu na znanje a đetetu na zdravlje.
“ Tada on poče da joj kazuje, šta mu je, a ona mu ne dade, nego zavika: „Dosta, dosta, ja znam što ti je, nego uzmi ovu travu što mi je u njedrima, te je u svoja njedra stavi; raščešljaj mi
“ Te on tako učini, i tek što treći put zavika, provrže mu se od onijeh kosa prsten sjajan kao sunce. Pošto kraljev sin ovako dobavi sva tri prstena, upita babu: „Šta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad car vidje to čudo, zavika mu: — Ustavi ti tvoje dželate, a ja ćy svoje, pa da se malo porazgovaramo. On to jedva dočeka, te ustavi dželate, a
Sjutradan zavika telal da se udaje carska kći i da će svijet prolaziti ispred nje, pa na koga se ona nasmije, da će onoga uzeti.
Vezirović se opet prevari, te snimi gaće i njojzi dade; a ona, čim ih uze, zavika na nj, te on jedva uteče ispred sluga što bijahu potrčali da ga mlave.
Sjutradan krenuše otalen i dođoše u onaj grad gdje su naumili. Pošto nađoše dućan i robu namjestiše, zavika telal: — Bi li iko mogao izliječiti kraljevu kćer, evo ima nekoliko dana da je oslijepila, a udavala se je dosada pet
Kada su bili nasred polja gdje je sluga isjekao pustahije, tu ustavi pa zavika: — Dajte vreće pa hajte za mnom! — te ih dovede do one jame i otvori kapak, kad ima se šta vidjeti: trideset
Malo je podignu, a kralj zavika ženi: — Što se otkrivaš! Ona mu odgovori: — Ja nijesam. Potom se Grbo malo prišuće, pa opet poče prihvaćati struku.
On izvadi knjigu iz džepa i počne čitati, dok se vrata od pećine otvoriše. Zavika derviš: „Daj harare!“ Ja uzmem harare, te četrdeset i osam harara nasusmo para, a derviš još iz pećine uzme jedno malo
— I ja ću s tobom, reče lisica. — Hajde, ama ćeš sustati. — Neću. — E hajde kad nećeš. Idući putem zavika lisica: — Ja sustah, pjevo. — Pa hajde se meni zavuci pod krilo. — Te mu se zavuče pod krilo.
— Neću: kako ću ja sustati na četiri noge, a ti na dvije? — Pa hajde. I odatle pođoše idući dalje, dok zavika vuk: — Sustah ja, pjevo. — E hajde mi se zavuci pod krilo. — Pa mu se vuk zavuče.
— I ja ću s tobom, moj pjevo. — Sustaćeš. — Neću, kako ću ja sustati valjajući se? — Pa pođu idući nekoliko, dok zavika mijeh: — Sustah ja, pjevo. — E hajde mi se ispenji na leđa među krila pod perje, pa lezi.
Kad to čuje car, zavika svoje sluge: — Idite uhvatite onu pjevčinu, pa ga metnite među moje gitove i tukce neka ga ubiju.
Pa opet zapjeva: — Kukurijeku, caru na divan, caru za inad! To čuje car, pa zavika: — Idite ga nosite u moje hatove i moje konje, neće li ga ubiti. Sluge uzmu pjeva, pa ga ture u hatove, pa odu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ona se časom zbuni, ali odmah se smisli i kao da nije njen posao, krene napred. —Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko.
A paron Zorzi najednom nečemu se sjeti, diže se i požuri niza stube. —Kuda ćeš u noć? — zavika za njim žena. — Kuda ćeš? — ponovi. —Vratiću se odmah! — odgovori on u hitnji i iziđe.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera ravno... Neka smo jednaci! — Nek bude kako hoćeš!
Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. .. Što najašiste? ..... —Čuješ, sinovče!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto me je gušilo. Onaj zavika: — Ne dam... ne dam se! — upravi staklaste oči nekud gore, i ruke podiže iznad glave kao da se od nečega brani.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tadaj sam se, dajko, prepanuo i u strahu njemu kazivao da sam glavom Banović Sekula, mio sestrić od Sibinja Janka. Dok zavika ostarjeli đedo: „A ti li si, dijete Sekula! Umalo ti junak ne poginu.