Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ZELEMBAĆ Odakle je taj zelembać ovde došao? Da taj zelembać nije neka vest? Ako je ta vest morala biti zelena, zašto mi nije poslata kao kukurek? Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Utom tu nam dođu naručene stvari, kao: zelena čoja, čiraci, makaze, ̓artije, vosak i proče kancelarijske potrebe. Prostremo čoju po lepom astalu, ispravimo
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće. Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu.
— Evo ga! — reče Zavrzan. Pred kuću bahnu Zeka s nekoliko drugova. Okitio se kao da će on pred oltar. Na njemu zelena dolama preko kolena; po dolami srebrne toke s pozlaćenim pucima...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Samo ako, to jest, gospodin Pera pristane — veli gđa Sida, a u taj par došla joj gđa Persa sva zelena. — O, koliko laskavo za mene — veli g. Pera — raspolažite, molim, sa mnom kako vam je volja.
— Ta, eto — veli gospoja Persa — došle joj lutke k’o obično, odavno nisu... — Juco! — ustaje gđa Sida sva zelena, i ogrće veliku maramu. — ’Ajd’mo kući; vreme je, stižu krave. — Ta, gospoja Sido, ta man’te se komendije!
Gospođa Ćirinica bila je sva zelena od ljutine, i čekala samo da se pop Ćira vrati i da mu se potuži, jer, kako se izražavaše, nije bila rada »da ima posla
se potuži, jer, kako se izražavaše, nije bila rada »da ima posla sa jezičnim ženama«; a ne manje je u isto vreme bila zelena i gđa Sida što još niko od pop-Ćirinih ne protestira, a eto već čitava nedelja dana prošla!!
Ne čuje se ništa iz bašte, samo zelena žabica se čuje kako peva sa jednog ne znam kog drveta, i golubovi kako guču ne znam u čijoj avliji.
« veli joj on, a posle tiho zapeva, tako tiho i tužno kao grana zelena kad zapišti na vatri, tako zaleva on njenu milu pesmu: Tebi ljubav javit’ ne smem, Jer tvoj biti ne mogu; A da s drugim
Ta di bi se ti, bog s tobom — produžuje gđa Persa sva zelena od jeda — vozio s kim bilo! Traži druga kola, ta bar toga zelja ima dosta, fala bogu.
A znam već i zašto ga je i zadrž’o. — Po-poljubite se! »I poljubimo se«, — citira gđa Persa, sva zelena od jeda. — O, poljubio se ti s tvojim pokojnim tátom Averkijem što tamo na duvaru visi!
I ti me sad pitaš: šta čekam! — Jeste, pitam te, Ćiro, šta još čekaš? — viče još jače gđa Persa, sva zelena. — Šta čekam? Šta ja čekam? ’Oćeš li baš da ti kažem? — Jeste, još to čudo i pokor ’oću da čujem. — Šta ja čekam!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nikolu. A to je onda kad počnu prve trešnje da zru, i kad zemlja onako već uveliko zelena, počne da diše novim, letnjim životom.
Afrika
Kad sam završio pakovanje i ispeo se na krov, ja sam se već našao pred Basamom. Obala duga, jednoliko, ne odviše zelena. To su bregovi koji zaklanjaju stvarnu obalu, odvojenu lagunama. Iza njih odmah, od samih talasa diže se prašuma.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.
Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina. Pred selom, kroz duboku uvalu, protiče rečica, preko rečice je ispleten most. Kupaju se ljudi i žene.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
More, oći da ti gazi sirotinja i nestreća, tako ja, kako besno konj trava zelena! POZORIJE 4. BIVŠI, PETAR JANjA: Eto moja verna Petra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Vivat!“ „Vivat!“ „Vivat!“ Sunce, zelena poljana, razigrani konji, gomila vojnika, koja se derala, srećna, zadovoljna, prevarili su i Garsulija.
stojeći nepomično sa reskriptom Krigsrata u ruci, Garsuli je imao utisak da je na njegovu komandu i ta beskrajna, zelena, utrina postala nepomična, i red jablanova u daljini, ispred plavog neba.
Iza tih grobalja, unedogled, videla se samo ravan i zelena trava. Utvrđenja, koja su opasivala varoš, u obliku zvezda, bila su, ujutru, u varoši, mračna, ali je Sunce vrlo rano
Čemu da to gledaju? Spasa nema. Pavle je i nehotice bio klekao i podigao njušku životinje, sa koje je curila neka sluz, zelena. Biće da je ergela natrapala na neku travu koja je, kaže, otrovnica. Veterinar se smeškao.
Neće više videti ni svoju dragu tvrđavu, Varadin, ni zelena egzercirišta u Temišvaru, po kojima je jahao. Ni tamo, u prošlosti, u njegovom bivšem životu, nije sve bilo lepo,
Bila je riđokosa, krupna, čupava, masna, debela, a zvala se Reza. Na glavi joj se bila nakrivila povezača, zelena. Derala se, iz sveg glasa: Gde je ta drolja, koja joj je lavoar razbila, a nije platila? To je ta drolja, kod kapetana!
Teodosije - ŽITIJA
Kada je došla noć i kada je legao da se odmori, gora mislena i sveta, gora Božija, gora zelena, gora natopljena Duhom, gora nebu slična, gora viša od nebeskih gora, svima anđelskim silama podobna, to jest svečista
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Protivna, veleška strana je strmija, ali je sva zelena od žbunja i lisnate šume. Suprotnosti u opštem izgledu zemljišta i nenaseljena zona hridova čine vrlo jasnu graničnu
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Polubrat, ako baš hoćete! - spazih u poluokretu jedno dečački vitko telo i dva zelena oka koja kao da su signalisala nešto. „Kakvo parčence!” — rekoh sebi. „Šta li je htela di mi kaže?
Sa banatske strane vraćao se poslednji brod, a gore na mostu tutnjao je Tauern-ekspres. Lica putnika bila su zelena i neispavana. Sumorno, kao ribe iza stakala akvarijuma, oni su buljili u noć ispred sebe.
U svakom tanjiru bilo je po nekoliko pilećih kostiju, davno oglodanih, i dva zelena lista. Baronica je smešeći se gledala u nas. - Čaponji vas je prijavio. Sedite!
Na mestima gde su bile zamaštene moje pantalone ujutro nisu postojale. Bile su to rupe veličine pesnice, a žuto-zelena kornjača batrgala se po sobi izvlačeći i uvlačeći svoj naborani vrat. - To su uradili miševi!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Uđu u kanapu. Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah. — Hajd’, Sofro, sedimo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati. Deca mu poboljevahu – mlađa je imala neke čireve – a on ceo takav, podbuo, težak, kao bure,
pesak, stabla ribarskih mreža što su virila iz blata, vrbake što su dan za danom bili sve gušći i sve tamniji, zelena ostrva i lelujave trščake, a nad njima, zemljan, žuti breg tvrđava.
Ova nova zemlja, sva zelena i hladna, tamnih šuma, sa proplancima nad kojima je nebo treperilo kao duboko, providno jezero, bila je sa svih strana
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na jednom mestu reka je bila veoma duboka, i zgodna za kupanje. Iznad nje — zelena brda sa stepenasto naslaganim trošnim kućercima u sokacima zvučnih orijentalnih imena.
sto; najpre goveđa supa sa rezancima koji se zapliću oko kašike, neizbežna govedina u paradajz sosu, bljutavi krompir, zelena salata i na kraju pita od jabuka.
Matavulj, Simo - USKOK
smokve i masline I još oni grozni vinogradi; — Kad pogledaš strmo ispod grada, Al’ uzrasla šenica bjelica, A oko nje zelena livada, Kroz nju teče zelena Bojana...
grozni vinogradi; — Kad pogledaš strmo ispod grada, Al’ uzrasla šenica bjelica, A oko nje zelena livada, Kroz nju teče zelena Bojana...“ Krcun mu pokaza koliko opsiže Riječka nahija, gdje počinje Crmnička, gdje su Kuči i Piperi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Izrjadno! ZELENIĆKA: Moje je ime Zelenićka, no budući da je zelena boja madžarske, zato je trpiti ne mogu. Zaključila sam, dakle, obratiti ga u plavetno. ŠERBULIĆ: To je lepo.
Milićević, Vuk - Bespuće
I onda, on je gleda gdje šeta kao mirna, ponosna gospođa kroz tamno-zelena polja, puna kukuruza, obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom
Radičević, Branko - PESME
Što grob ladni jednom svati, Nazad više on ne prati. (1845, 11. maja) KLETVA Zelena je trava, Moma na njoj spava, Vijar vetar pirnu, U suknju joj dirnu, Suknjica se širi A nožica viri, Ao nono bela,
O, kad mora te zemlja da pokriva Tako mlada, a tako zelena, Zašto kopljem po sred srca živa Ne čuh tebe, brate, ubijena?
Još sablje zveče, još traje pucnjava, Zelena trava sva je već krvava; No zalud teče njima krvca mlada, Već moraju se povući nazada.
Tako jutro, take okoline. Ko tu ne bi skakô od miline? Nebo vedro, zelena gorica, Sunce sjaje, a pala rosica, Puno rose: drvo, cvet, grmenje — Sjaje rosa kô drago kamenje.
Oj Turčine, papke u ledinu, De ćeš silnom odolet Srbinu! Beži, beži, kom je mila glava, Nije glava kâ zelena trava; Travu kosiš, trava opet raste, Al' kad padne, glava ne izraste.
— — — — — — — — — — — — — — — — (KAD MLIDIJA UMRETI) Lišće žuti veće po drveću, Lišće žuto veće dole pada, Zelena ga više ja nikada Videt neću.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih kamenčića, oko kojih se nahvatala meka, zelena mahovina. Tek po koji cvrkut nezaspale tice i drugo ništa. Iz vaše bašte ništa se nije čulo. Izvalih se na travu.
od ostalih, kao bojeći se da ovi to ne opaze, gledajući u tavanice, više sebe, pođe vratima i zapeva: Goro le, goro zelena, Dosta sam po te odija. I iziđe s devojkama u drugu sobu.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Meni će preko mere plaćeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: «Ovde ležu njegove srpske kosti. On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ništa ne manka ođe do samo tri stvari: tica što zbori, drvo što pjena i voda zelena. Ovo bi žao jednome od ova dva brata i reče: — Odoh tražiti ove tri stvari, da baš ništa ne manka. I tako krene.
Lalić, Ivan V. - PISMO
svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi drevne mimikrije, Kad svaka boja je zelena, Jer sve je pupoljak; željena Svečanost oka se prikrije U slutnju, u iščekivanje: Ružama planuće živice Kad april se
Stoleća se glože I drhti žižak na tankome ulju; Zelena plesan obrasta naforu, Vlaga budućih kiša je u zraku — A ti razaraš svoju metaforu I stiskaš zube dok radiš u mraku.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tako nekako. Vrata se bešumno otvoriše, uz zunzaranje Mocartove Eine kleine Nachtmusik i ja utonuh pravo u zelena tepihana polja i poluraspakovane kofere s nalepnicama svih svetskih aerodroma.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku zver je, ženica uz muža, uz krda stada.
izdaj, podgaji čin mi, plamen umnih ruža, da radost tvorbe, kružnu i dubòku, razgranam, pljuskom, Suboti po boku. Zelena, živa, Subota je kristal u osvit-sjaju, kolevku gde ziba gospodar svega (zemlje, ptica, riba) i plač joj množi.
- Subotice, listaj u savršenstvu, formu unapredi u hleb narasti, granaj se po Sredi. Zelena, živa, Subota je kristal. II U zagrljaj mi, Kosioče, kreni.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.
Oprezno, mudro, uz mnoge varke, prođosmo zamke i tajne čarke. Stigosmo najzad rijeci bez broda, pred nama pjeni zelena voda, niko je dosad prešao nije, jer po njoj bezbroj vrtloga vrije, putnika vuku u zagrljaj. Ovo je vile vodene kraj.
VEČITO LETO Visoke trske zelena ćuba njiše se pokraj reke. Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke. Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga
Evo i jutra s rumenim licem, trepti po travi plamena rosa, vrba u vodi ogleda lice kako joj stoji zelena kosa. Pokrenu pužić kućicu mrku, vredan je mnogo, ide na trku.
Na prvoj stazi djevojka Una, vječito mlada, znana iz buna, kićena cura od Martin—Broda, nakit joj sija, zelena voda. Uzela zalet sa ličkih čuka, od strmih stijena Štrbačkog buka.
Na trećoj stazi sunčano sijeva žuborna Bosna od Sarajeva, gore joj oči, jutarnja rosa, u pjeni šumnoj zelena kosa. Vije se, igra, kroz gore hita, nemirna, bistra i ponosita.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mora da je čudno živeti nad tako kosim perspektivama. Ne izgleda sigurno ni da je zelena površina jezera horizontalna. — Dobro veče. — Dobro veče. — Izgleda mi lepo to što radite.
Zatim jedna strana njegova postade prozirna, ljuto zelena, ognjena i violetna a druga dobi ogromno tamna osenčenja. Kako se zove taj gradić?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili. 4 Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U noći ja vidim velika krila skakavaca već su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi
se svađaju Srbi, a oni, Grci, krotki i ćirilski, zagrljene dve prevratne zvezde, nose u naručju darove slova, tamno zelena ko primorsko bilje, anabaza golorukih, od sela do sela nude svoje srce kao so i kvasac za slovensko testo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Na sredini crkve, oko ikone, stoje čitavi bokori zrela i zelena bosiljka... miris od njega prostire se po svoj crkvi, i ona pomišlja da to miriše božja duša. I gle, to isto sada!...
On sam to uviđa i obuzme ga veliki bol u srcu, kad pomisli na takav rastanak... ... Sinulo proleće. Gusta zelena trava pokrila je voćnjake, pa je milina zaustaviti oko na tom zelenilu.
Krave naiđoše pod krušku, gde je opalo malo lišća i ostala koja zelena kruška... Opružiše vratove, dunuše snažno u prašinu i pokupiše lišće i kruške...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
91. Usadih lozu sred vinograda, Navedoh vodu sa tri hladenca, Da mi je loza vazda zelena, Naša nevjesta vazda vesela. I oko i čelo Sve ti, sestro, veselo! 92.
“ 112. Dva Cvijeta u bostanu rasla: Plavi zubul i zelena kada. Plavi zumbul ode na Doljane, Osta kada u bostanu sama.
“ 113. Smilj Smiljana pokraj vode brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu pustila, Pa je njemu tijo
“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni tuđin junak, Ona gora suha zelenjaše. 129. Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara.
Na njemu je zelena dolama, Izvezena od suvoga zlata. Na glavi mu kalpak i čelenka, Na čelenki devet perjanica, Okićene dragijem
“ 155. Izvor voda izvirala bistra studena, Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela
Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena: “Ah Boga mi, mlad na konju, mlada
“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda
A od jada gora vene, Gora vene i usiše, Zelena se gora niše: Nit’ od vjetra, nit’ od sunca, Već od jada djevojačkog. 183.
čudo, a nagledah ga se, Đe iđaše patka potkovana, A bijela guska osedlana, Još na vuku kapa od samura, Na međedu zelena dolama, Na pijevcu kovčali čakšire, Na lisici lijepa đerdana, A na zecu svilene dimije.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sva ta magla, iza koje se naziralo nebo, bila je neizmerna i beskrajna! Zelena brda, kao ostrva nad zemljom, nestajala su još u svitanju. Bio sam zaostao iza ostalih.
kao vrh ogromnih kopalja, posipaju po svima poljima neku maglu, koja je teška, prekodan žuta, a pred veče tamna i zelena. Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća. Sav je kraj zasađen kupusom.
U šemu su plovile crkve, sa ogromnim senkama, i vrhovima pokrivenim olovom kao koplja. Neka zelena boja, od starosti, od vlage, od vetrova sa mora, ili ne„a čudna svetlost podneblja, ili samog kamena, oblila je kule i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Teško se dići, al' te mame debeli hladovi, zelena trava i slatko voće. Digneš se pa hajd', gotovo kombrljajući se, do u dolinu, a tamo te čeka drugi raj!....
Tresu se i kupe šljive. Raširila se pred očima velika, gusta, zelena gora, gora od šljiva. Dugi, pravi, kao sveća, redovi otegli se u nedogled.
A nad tobom se natkrilila zelena gora, okićena sivoplavim dragim kamenjem, koje se ne preliva, ali ti je njegova siva »maglica« draža i lepša od kamenog
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Bukti sunce: nebo je otvorena krletka! Iz ničeg niče trava, zelena četka. Šta je Ništa? Šta Nešto? Zametak zametka Prva je i nerešiva zagonetka.
Cvet mu je zlatan, kapa zelena Ko toranj džamije iz jedrena, Dok mu kroz žile brizga krv Ne crvena, već pihtijasta i ledena.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
A Petersen je pre toga 1894 g. bio utvrdio da su srebrnasta, žuta i zelena jegulja, dotle smatrane kao zasebni varieteti jegulje, u stvari jedno isto.
), a naročito neverovatno proždrljiva zelena kraba, koja proždire sve organsko što sretne, otima svojim snažnim pipcima plen drugim životinjama i odmah ga proždire.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Poju ljudi, gađu iz pušakah. Kad dođosmo navrh Potočinah, ali sjede oko trista drugah; na svakoga zelena dolama, na svakome toke i oružje. Pomislimo: ko će ono biti? Kakvi gosti? — Nije im vrijeme.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
krupnijeh, jer ne malo Crnogorčadi na svijet dođe u planini, te im je prvi udisaj, zadah staroga Lovćena, prvi krov zelena čest. Tako biva u Lovćenu preko dana. Narod i stoka pomiču se, kako se sjen i svjetlost prelijeva po planini.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Teško domu u kom sloge nema! Teško drugu bez svojega druga I slavuju bez zelena luga. Teško zemlji kuda vojska prođe, I đevojci koja sama dođe!
Guske su im srmom okovane, U kokoši četvere minđuše, U oroza crvene tozluke, U lisice sitne pletenice, A u vuka zelena dolama, A u zeca gaće šarengaće, Ne čudim se vuku ni lisici, Već se čudim zecu u gaćama: Kud se vuče, kako ih ne
6. Sve jedno drugo pojede Ja posijah bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se koka s pilićima Te pojede bjelicu šenicu, Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga
6. Sve jedno drugo pojede Ja posijah bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se koka s pilićima Te pojede bjelicu šenicu, Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena.
zelena, Kraj luga zelena; Navrani se koka s pilićima Te pojede bjelicu šenicu, Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena.
zelena; Navrani se koka s pilićima Te pojede bjelicu šenicu, Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena.
Ja posijah bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se lija s lisičićim’, Te pojede koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’
Ja posijah bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se lija s lisičićim’, Te pojede koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta,
se lija s lisičićim’, Te pojede koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena.
Te pojede koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena.
Ja posijah bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se vujo s vučićima.
Ja posijah bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se vujo s vučićima.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
36. Zalolota lota sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju. 37. Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ, koji otključava. 38. Zimi služi, a ljeti zube kesi. 39.
ništa ne manka ođe do samo tri stvari: Tica što zbori, drvo što pjeva i voda zelena.“ Ovo bi žao jednome od ova dva brata i reče: „Odoh tražiti ove tri stvari, da baš ništa ne manka.“ I tako krene.
hajde s Bogom kuda znaš, ja nijesam kadra ni sama sebe hraniti, ja sam siromašna bez nigđe nikoga, a ti si mlada i zelena, pa kako ti Bog da.“ Odgovori joj ona: „Ne, za Boga tako!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija? ANĐELKO: Ima veze. Ja iza rešetke, a Ada Ciganlija, svêdno, ipak zelena! Važno je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako Užicu pada kiša, kako neko peče pitu od trešanja!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Krišom oko bacam u dalj gde se sprema Nemi doček gvožđa, zida, stakla bela. Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga. Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oko ovih naših lepih rečica sa skobaljima, da bi dugo živeo, i u groblju sahranjen bio, morao si biti idi zelena kukavica, ili izdajica bez duše, ili đavolji sin, pa da ti kuršumi i handžari i ostala usmrtija ništa neće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno, sva šuma bila je zelena, izuzev lišća breze koje je već dobijalo zlatastu jesenju boju. List jasena poverova da s brezom nešto nije u redu.
« List jasena podozrivo oslušnu šta među sobom šumi brezino lišće, ali ono je šumilo isto što i ostala zelena braća i na isti način treperilo na vetru.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
One ne gone mrak nego prenose naredbe: kad se zapali crvena baklja, ljudi staju, a kad se zapali zelena, hodaju. U početku je Čarapiću bilo nejasno to muklo sporazumevanje između ljudi i svetiljki; sad se navikao iako mu, ne
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jedan blistav pramen Beše joj prosut preko lepog čela. Pred njom se uz put spletahu stostruko Vinjaga, pavit, i bujad zelena; Kupina trnjem zadiraše grubo U njene skute tanušne k'o pena. Zalud je vraćah!
Popa, Vasko - KORA
pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim naborima U ZABORAVU Iz daleke tame Isplazila se ravnica Nezadrživa ravnica Razliveni
ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu
u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na stepenicama Zagrljaj naš
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Osnova table beše crvena, a za slike, nacrtane po njoj, upotrebljena je plava žuta, zelena i crna boja. Te slike pretstavljale su nekakve krugove, obojene žuto, crno ili zeleno.
Na tom zastoru pojavila se jedna šarena pruga na kojoj se jasno razlikovahu sve boje duge, crvena, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Tu prugu nazva Njutn spektrom sunčeve svetlosti, i tako je zovemo i dan današnji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Žute njive i beskrajna zelena polja, pokisla, bujna, puna svežih boja, i posuta pravilnim redovima kosača u košuljama, blještali su u svoj raskoši
je mlaka struja slatkoga nemira jurnula njegovom krvi, jer mu se lice zarumenilo, podignuta ruka ukočila u vazduhu, a zelena boja pocurila duž rukava. Zatim, u igri pogleda među njima, ona je brzo zavladala njime.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Financi su postali vodeći, omiljeni, elitni rod vojske. Zelena uniforma značila je za šiparice ono što je ranije bila plava avijatičarska, a još ranije husarske crvene hlače.
Ali kad za nekoga nije „zelena grana“, ona će se i pod najmanjom, makar i ptičjom težinom skršiti. Ekloga je potrajala svega nekoliko mjeseci.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Neka ti je srećna druga majka, gora zelena! A sad odmah lezi pa spavaj, ne misli ni o čemu. Ako udesim da noćas vršimo posao, probudićemo te lako.
Sad su već plastovi zdenuti, a u Miloševoj livadi podigla se zelena otava. Po njoj se poređali mladi kosači, pa jednačito, kao po komandi, izmahuju oštrim kosama i seku zelenu sočnu travu.
zavukao se u svoju jazbinu i čekao da padne i da se otopi sneg, da ponovo lista zelena gora, koja će ga opet primiti u svoja nema naručja...
Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kada je čovjek zamakao, uniđe ona u sobu i pogleda bocu, koja joj se učini sada crvena, sada zlatna, sada žuta, sada zelena. To ženi bude odveć za čudo, uzme bocu u ruku, pogleda je, ali boca prazna.
To Dalmatincu nije bilo nimalo pravo, pa čim poturi Turčin gusle, dohvati ih on, pa zapjeva: Puče puška iz zelena luga, I pogodi hiljadu Turaka. — Ma, bolan ne bio, kako će iz jedne puške ubiti hiljadu Turaka?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tamno-zelena kukuruzna polja izgledala su kao da stenju pod teškim teretom mladih kukuruznih klipova, a pašnjaci pored njih bili su
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
carice, njenih slugu i njenoga carskog srebra prerastaju u sveljudsku smislenu artikulaciju i simbolizaciju prirode: Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje
o uskršnjem prazniku pevala u kolu na saborima ispred kosovskih manastira, pa i ispred same Gračanice: Oj goro, goro zelena! U gori drvo visoko, Na drvu lisja široki, Po listom cveće crveno, Na cveće pčelke popale.
da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena.
zelenim vremenima“ pradrevnoga hromog vuka iz Vučje soli, za koja pesnik kaže: I urlam u tvoju slavu Kao u velika Zelena tvoja vremena, ogleda se ovo „malo zeleno drvo“ iz tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kao što i drugi junaci Miloša Crnjanskog ikonično zamišljaju sreću: „Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Duže kose, u bradi, sa ogromnom derviškom kapom, ispod koje sjajahu dva krupna zelena oka. Puši na dugom čibuku, a belokori jatagan izvukao iz nožnica i metnuo pored desna kolena.
i ceribaš ozbiljnije stoji na derviškom ćulavu onaj krajičak lisičjega repa no njihovu tužnom Miloju ona smešna ugužvana zelena kićančica!.. Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Iz pepela svoga Kosturi se dižu — Strašni sud. Nema više hrama U gradu, u selu, Ni zelena grana, Ni tičjeg pevanja — Sve je u pepelu.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Sklonio se... FEMA: Uzeti moju kćer... SARA: O, manite frajlicu, ona je jošt zelena. FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; žao mi je što se i nazvala mojom,... ali neka...
Sklonio se... FEMA: Uzeti moju kćer... SARA: O, manite frajlicu, ona je jošt zelena. FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; žao mi je što se i nazvala mojom,... ali neka... šta su se gospodin filozof sklonili?
Miljković, Branko - PESME
ja pao s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje ime zelengoro začeta u trbuhu vetra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu smrt koja je bila početak a ne kraj putevi su ih
zmiju i uđoh u vrt Leševi se raspadaju od posmrtne nežnosti Trave iza smrti i mokraća Imitiraju jarost žutih pasa Zelena boja uma i plava slovenska nežnost Nagrizaju pluća bubreg i jetru Crna milovanja umesto uralskih snegova Opominju nas da
Krakov, Stanislav - KRILA
Crvena raketla izvi se u magli. Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese. — Napred, napred...
Još je ovaj dan bio njegov. Automobil ih je nosio prašljivim putem kroz barake n logore. Teška zelena kola se tresla i engleski vozari su pozdravljali odsečno kratkim bičevima. U Mikri su stovarili hranu sa brodova.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kad sam završio pakovanje i ispeo se na krov, ja sam se već našao pred Basamom. Obala duga, jednoliko, ne odviše zelena. To su bregovi koji zaklanjaju stvarnu obalu, odvojenu lagunama. Iza njih odmah, od samih talasa diže se prašuma.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.
Iza svake okrugle kabane počinje neobično zelena planina. Pred selom, kroz duboku uvalu, protiče rečica, preko rečice je ispleten most. Kupaju se ljudi i žene.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
svoje čedo drago, Čisto srce kâ zenicu gledi, Dušu pazi da se ne povredi, Da ostane kao rosa čista, Kao kaplja sred zelena lista.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
gradini, Il’ u tuđoj sadini, Moma šeće stasasta, U obliku krasasta; Bela, meka kožica Majčina joj košica; Mesto lišća zelena Na njoj leja selena, Mlađanost ga sadila Te lepojku mladila, Njim se ona ogrće, Srca na se obrće; — Mesto cveća
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ A šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi?! Zelen si, dijete, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić: Glupi su oni, Davide, ka' gluvo doba. Ne znaju oni ništa, ama baš ništa oni ne znaju!
! E, de-de sad kaži, nemoj vrdati! E, moj sinko! Zelen si, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić (zacrvenio se): Ja sam kontâ nešto drugo, a i ta ti je na mjestu.
— dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo;
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
bi majci ostavio duge mučne trenutke prisećanja (Okretala, prevrtala s njome,/ Pak je ruci tijo besjedila:/ "Moja ruko, zelena jabuko!/ Gde si rasla, gdje l' si ustrgnuta").
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Gore, u čelu varoši, belela se gola, raštrkana »ciganska maala« iza koje se tamnela zelena Ćoška, a opet iza nje visoko do neba dizala se isprepukla, kamena Pljačkovica i Krstilovica...
Kroza njih vidi im se kaldrmisano široko dvorište, sniska, s doksatom široka kuća i velika, iza kuće im, zelena bašta. A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se kako sedi tamo sam stari gazda Marko.
Gleda kako bašta, zelena, velika, gusta, sa uređenim lejama a prošarana osušenim belim tuluzinama obranih kukuruza, miriše sveže.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
locuѕ communіѕ o upoređenu čoveka s borom (»Dva su bora naporedo rasla, Među njima tankovrha jela: To ne bila dva bora zelena; Već to bila dva brata rođena«... Vuk, Pjesme, II, 5, 1 idd; BV, 10, 1895, 362; upor. i іbіdem, 92;..). U b.
Jela. S obzirom na ogromnu veličinu, dugovečnost i lepotu (cf. atribute ‹visoka, vita, zelena, tanka, tankovrha› i ‹tanka, ponosita, v. npr. RJA›), nije čudo što je za j. moglo biti vezano religijsko poštovanje.
da se odmori, i u tom ga Bog pozove sebi: i tako se on s toga mesta uznese na nebo, a j. blagoslovi da bude zelena I leti i zimi (BV, 16, 1901, 15). Za j. panjem, u jednoj skaski, sedi i Uris (Begović, 201).
Košćela (Šulek, 22 naziva). Kad k. počne da dobija lišće, ako svaka grana bude podjednako zelena, biće rodna godina (ZNŽOJS, 6, 315). KOŠUTICA Kuckuckѕtulpe ‹= Kіebitzeі› (frіtіllarіa meleagriѕ). Košutica.
(GEI, 24, 1975, 120). Rašireno je i gatanje o vremenu po t.: »Ako u jesen na topolama ostane samo zelena krošnja, ,vršina̓, zima će biti blaga.
Na to upućuje i narodna pesma: »Izvila se sveta gora zelena. To ne bila sveta gora zelena, Već to bila sveta crkva Sofija« (Vuk, Pjesme, 1, 202). 2.
Na to upućuje i narodna pesma: »Izvila se sveta gora zelena. To ne bila sveta gora zelena, Već to bila sveta crkva Sofija« (Vuk, Pjesme, 1, 202). 2.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nu i tako seoske lokve brzo, se iscrpiše: pri dnu zasjela voda ne samo što bijaše kaljava i skroz od trave zelena, no i zaudaraše blatom. A čiste vode nije se nadaleko moglo naći. Nije bio druge, već da ideš po nju u varoš.
A oko njih je sve mirno, ptice zamukle, k'o da ih nema. On se zagleda u zelena konjica što je proletao s trsa na trs, dok se nije zaklonio iza lišća, a ona gledaše uto u njegove jake ruke...
I nima uokolo ništa zelena. Da znate kako je to ružno! Neki obiknu, a ja nikako ne mogu. Obiknu i bez ognja i bez vina' bez crkve, ča naše malo
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zelene trave, među krupnim cvetovima čiju boju nisam u stanju da odredim jer se menja: čas je crvena, čas žuta, čas zelena.
Ta bi boja čas bila prljavo krvavocrvena, čas blistavoplava kao nebo, čas zelena, čas crna. Menjala se poput bleskova munje i to me je dovodilo do ludila.
April je, mlada trava se razlila Saborištem kao kakva zelena poplava. Otvorim oči i prvo što ugledam: Đavolji klik, šepuri se gore kao ćuran, pljucka ozgo na mene. Iščikuje me.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda, Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava I večni zaborav s njome. Na mome spomenu surom Istrven natpis biće tad.
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni hladni prekor tvoj. 1885.
Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi. I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda
Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj sniskih ograda svuda visoka trava se pruža, Gde bršljan uzvijen ćuti i divlja
gde gusti bršljan šumori s lisnatih grana, I bistro jezero šumi i vetrić uljuljkan spava; Gde divlja ružica cveta, i raste zelena trava, I blagi pokoj vlada U drevno, iskonsko doba, u doba proletnjih dana, Življaše nimfa mlada.
Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4. Ni crni kiparis, ni zelena trava Tvoju svetu humku ne pokriva sobom, Dojčine-viteže! Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5.
Kad hrabrost tiranu služi, a sjajni Kapitol drema? Kiparis grobnicu krije i gusta, zelena trava, Gde, s čistom ljubavlju k rodu, pravedni Tulije spava.“ Tako zboraše Katon.
Gde je? Da l' je živa? Il' i nju, možda, izmeđ tuđa roblja, Zelena trava odavna pokriva Usred neznanog, dalekoga groblja, Gde nikog nema da je bar pomene, I njenu tugu i nevolje njene? 17.
No kako i Amor dođe, onoga istoga časa Zaječa zelena šuma Od njinog veselog glasa, Priroda ožive čisto s bezbrižne njihove šale, I reka zabruja življe noseći srebrne vâle.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Eno, vidite, onde gde pliva ona zelena grančica, tuda bi, otprilike, prolazila. Godine 1846 pronađena je još jedna nova velika planeta, Neptun.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
He-e, mir! Đavolska kobila... vidi izdaleka zelena kola Protićeva, i zna, beštija, ko je tamo upregnut... 'Oćemo li, gospoja, pored groblja, ili ćemo na šikaru?
Još si u Naninim šakama! 'Odićeš ti meni preko dlake, ili će se zatvoriti pred tobom i zelena kapija i gostinska vrata, a treći ulaz nema...
Gospodar-Gavra nosi paket sveća i veliku bocu zejtina. — „Fali mu samo zelena kecelja” — šapće neko. Gospodin-Vasa i Mimić, inače baš ne najbolji prijatelji, idu jedan pored drugog, ali svaki
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
vidili, Sudbina u protokol staviti dala da mora izbavljena biti; drugo: da nije i njoj samoj bilo žao da tako mlada i zelena (ovo je samo opšti način govora, inače je ona bila uvenuto-žućkasta) u zemlji trune.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
nasred svoga polja Pretvaram u kljunu Kap rose i zrno zemlje u pesmu Ti boju sutra budi lep Što će reći pravedan Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tako se menja i naše raspoloženje. Posle toliko dana ljudi se setiše i svojih porodica. Teška ih nostalgija muči, a ova zelena i vlažna priroda izgleda im kao ono šareno cveće na grobovima. A kiparisi se uzdižu kao nadgrobni spomenici...
Petrović, Rastko - PESME
ta opija me lepota tvoja, I šume gore hrastova i grebeni ti zahvaljuju. Sada nema više kajzera, već sveža im zelena boja I drumovi su meki i dugi. O ta zar za dobre one gore otputova negda misao tvoja!
da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena. Noćas ja slušam topot ljubavnoga mlina međ talasima, Noćas!
Proleća evo: opet doba snevanja; Sad se zbivaju stvari neobjašnjive: Bleskanja daljna, potom tvrda sevanja, Zelena i roza obnažuju sanjive.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koliko je samo mržnje, koliko gluposti bilo u livadi! Je li mogao Belko da ne primeti kako zelena žaba više od slavujeve pesme ceni svoj kreket? Je li mogao da ne vidi kako puž misli da je najpametniji na svetu?
— zastade Belko zadivljen blistanjem reke i ne primećujući da mu se iza leđa prikrada hitra, zelena gušterica. Kada je ugleda — učini mu se da u lice smrti gleda, podskoči od užasa, krila se sama od sebe raširiše, a
Ah, kako je slatko spavao Car! Kako su slatko spavali Carevi doglavnici! Jedino su švalje bile budne po svu noć. Zelena i plava svila blještala je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i najglavnijeg Carevog Doglavnika kojem je više
je na Carevim doglavnicima, s izuzetkom Prvog i najglavnijeg Carevog Doglavnika kojem je više pristajala crvena svila. Zelena kapa i žute papučice izdvajale su ga od ostalih, ko kaže da nije bio otmen?
blejale su ovce, velike i male, bele i crne ovce, a hitro, kao da ih ludi vetar goni, letela su salom dva zelena papagaja, prateći jednog crveno-žutog, i ponavljala uglas: — Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Hasanaginnca) Dva su bora naporedo rasla, među njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ' njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica...
Takva su i ova: Moja ruko, zelena jabuko! Snaho jelo, nenošeno zlato! O ti bane, oči obadvije, s kojim majka ide po svijetu, po svijetu i po žarku suncu!
smokve i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka, — kad gođ hoćeš, da je taze jedeš.
oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka, — kad gođ hoćeš, da je taze jedeš.
smokve i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka: kad gođ hoćeš, da je taze jedeš“.
oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka: kad gođ hoćeš, da je taze jedeš“.
Uze majka ruku Damjanovu, okretala, prevrtala s njome, pak je ruci tijo besjedila: „Moja ruko, zelena jabuko, gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta! A rasla si na kriocu mome, ustrgnuta na Kosovu ravnom!
Pogledajde dole niz Kosovo: gdi se onaj svilen barjak vije, onde j’ šator crnog Arapina, oko njega zelena avlija, sva avlija glavam’ nakićena: evo nema još nedelja dana kako j’ proklet Arap isekao sedamdeset i sedam
Kakva j' krasna Kajca vojvoda! U kakvom li gospodskom odelu! Na pleći mu zelena dolama od kadive, izvezena zlatom; na dolami toke suva zlata, a pokraj nji trideset putaca, — svako mu je od po litre
“ 49 BOG NIKOM DUŽAN NE OSTAJE Dva su bora naporedo rasla, među njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ’ njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica.
Milića Šeremetovića: „Bre, Miliću Šeremetoviću, kupi svate sve Drekaloviće, vikni đecu sve Vasojeviće, kreni đecu do zelena Lima; što je veće, to je bolje za te“.
Ja da možeš okom pogledati i ušima jeku poslušati kad se sitne knjige rasturiše od tog mora do zelena Lima, te pođoše srpske poglavice i vojvode, što su za svatove, i delije, sve glavni junaci!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa dabome da nema. A kad je u tebi nešto i bilo glupa zelena boco! — gunđa starac i kroz rijetko hrašće zuri u okolna brda.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« ZLATNA SREDINA Nije ukazata zlatna riza nego pozlatasta, ako bila žuta, ako li bela, il' mu crvena, ili zelena, — teke da nije isto crna. Ako ne mož' biti zlatan, budi crven, budi rumen, ili beo — prihvatam te...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna, to je: da
— „Lele, što su pristali jedno za drugo!... Jagi!“ „Asli kako plavi zumbul i zelena kàda!... — ote se mnogima uzvik kad ih videše jedno do drugog kako igraju.
je u ruku: „Strinke Jevdo, eli ćeš mi ti sag ovej jeseni da bidneš majčica, — eli će mi to na prolet bidne Gorica i zelena travica!“ — reči te nikako joj ne izbijahu iz glave. I sada joj je sve jasno bilo.