Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЗЕЛЕМБАЋ Одакле је тај зелембаћ овде дошао? Да тај зелембаћ није нека вест? Ако је та вест морала бити зелена, зашто ми није послата као кукурек? Зашто је морала имати шапе гмизавца, а не лишће, ко леска или брест?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Утом ту нам дођу наручене ствари, као: зелена чоја, чираци, маказе, ̓артије, восак и проче канцеларијске потребе. Простремо чоју по лепом асталу, исправимо
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Спусти се ноћ... На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу.
— Ево га! — рече Заврзан. Пред кућу бахну Зека с неколико другова. Окитио се као да ће он пред олтар. На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Само ако, то јест, господин Пера пристане — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена. — О, колико ласкаво за мене — вели г. Пера — располажите, молим, са мном како вам је воља.
— Та, ето — вели госпоја Перса — дошле јој лутке к’о обично, одавно нису... — Јуцо! — устаје гђа Сида сва зелена, и огрће велику мараму. — ’Ајд’мо кући; време је, стижу краве. — Та, госпоја Сидо, та ман’те се комендије!
Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада »да има посла
се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада »да има посла са језичним женама«; а не мање је у исто време била зелена и гђа Сида што још нико од поп-Ћириних не протестира, а ето већ читава недеља дана прошла!!
Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији.
« вели јој он, а после тихо запева, тако тихо и тужно као грана зелена кад запишти на ватри, тако залева он њену милу песму: Теби љубав јавит’ не смем, Јер твој бити не могу; А да с другим
Та ди би се ти, бог с тобом — продужује гђа Перса сва зелена од једа — возио с ким било! Тражи друга кола, та бар тога зеља има доста, фала богу.
А знам већ и зашто га је и задрж’о. — По-пољубите се! »И пољубимо се«, — цитира гђа Перса, сва зелена од једа. — О, пољубио се ти с твојим покојним тáтом Аверкијем што тамо на дувару виси!
И ти ме сад питаш: шта чекам! — Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса, сва зелена. — Шта чекам? Шта ја чекам? ’Оћеш ли баш да ти кажем? — Јесте, још то чудо и покор ’оћу да чујем. — Шта ја чекам!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Николу. А то је онда кад почну прве трешње да зру, и кад земља онако већ увелико зелена, почне да дише новим, летњим животом.
Африка
Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом. Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама. Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума.
Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист.
Иза сваке округле кабане почиње необично зелена планина. Пред селом, кроз дубоку увалу, протиче речица, преко речице је исплетен мост. Купају се људи и жене.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, оћи да ти гази сиротиња и нестрећа, тако ја, како бесно коњ трава зелена! ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Виват!“ „Виват!“ „Виват!“ Сунце, зелена пољана, разиграни коњи, гомила војника, која се дерала, срећна, задовољна, преварили су и Гарсулија.
стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала непомична, и ред јабланова у даљини, испред плавог неба.
Иза тих гробаља, унедоглед, видела се само раван и зелена трава. Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано
Чему да то гледају? Спаса нема. Павле је и нехотице био клекао и подигао њушку животиње, са које је цурила нека слуз, зелена. Биће да је ергела натрапала на неку траву која је, каже, отровница. Ветеринар се смешкао.
Неће више видети ни своју драгу тврђаву, Варадин, ни зелена егзерциришта у Темишвару, по којима је јахао. Ни тамо, у прошлости, у његовом бившем животу, није све било лепо,
Била је риђокоса, крупна, чупава, масна, дебела, а звала се Реза. На глави јој се била накривила повезача, зелена. Дерала се, из свег гласа: Где је та дроља, која јој је лавоар разбила, а није платила? То је та дроља, код капетана!
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је дошла ноћ и када је легао да се одмори, гора мислена и света, гора Божија, гора зелена, гора натопљена Духом, гора небу слична, гора виша од небеских гора, свима анђелским силама подобна, то јест свечиста
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Противна, велешка страна је стрмија, али је сва зелена од жбуња и лиснате шуме. Супротности у општем изгледу земљишта и ненасељена зона хридова чине врло јасну граничну
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Полубрат, ако баш хоћете! - спазих у полуокрету једно дечачки витко тело и два зелена ока која као да су сигналисала нешто. „Какво парченце!” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?
Са банатске стране враћао се последњи брод, а горе на мосту тутњао је Тауерн-експрес. Лица путника била су зелена и неиспавана. Суморно, као рибе иза стакала акваријума, они су буљили у ноћ испред себе.
У сваком тањиру било је по неколико пилећих костију, давно оглоданих, и два зелена листа. Бароница је смешећи се гледала у нас. - Чапоњи вас је пријавио. Седите!
На местима где су биле замаштене моје панталоне ујутро нису постојале. Биле су то рупе величине песнице, а жуто-зелена корњача батргала се по соби извлачећи и увлачећи свој наборани врат. - То су урадили мишеви!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Уђу у канапу. Ту је један стари билијар, већ искрпљен, столице доста старе и отрцане, па четири мала зелена стола, и један велики. Има већ и друштва. — Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати. Деца му побољеваху – млађа је имала неке чиреве – а он цео такав, подбуо, тежак, као буре,
песак, стабла рибарских мрежа што су вирила из блата, врбаке што су дан за даном били све гушћи и све тамнији, зелена острва и лелујаве тршчаке, а над њима, земљан, жути брег тврђава.
Ова нова земља, сва зелена и хладна, тамних шума, са пропланцима над којима је небо треперило као дубоко, провидно језеро, била је са свих страна
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
На једном месту река је била веома дубока, и згодна за купање. Изнад ње — зелена брда са степенасто наслаганим трошним кућерцима у сокацима звучних оријенталних имена.
сто; најпре говеђа супа са резанцима који се заплићу око кашике, неизбежна говедина у парадајз сосу, бљутави кромпир, зелена салата и на крају пита од јабука.
Матавуљ, Симо - УСКОК
смокве и маслине И још они грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз њу тече зелена Бојана...
грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз њу тече зелена Бојана...“ Крцун му показа колико опсиже Ријечка нахија, гдје почиње Црмничка, гдје су Кучи и Пипери.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно! ЗЕЛЕНИЋКА: Моје је име Зеленићка, но будући да је зелена боја маџарске, зато је трпити не могу. Закључила сам, дакле, обратити га у плаветно. ШЕРБУЛИЋ: То је лепо.
Милићевић, Вук - Беспуће
И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамно-зелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што гроб ладни једном свати, Назад више он не прати. (1845, 11. маја) КЛЕТВА Зелена је трава, Мома на њој спава, Вијар ветар пирну, У сукњу јој дирну, Сукњица се шири А ножица вири, Ао ноно бела,
О, кад мора те земља да покрива Тако млада, а тако зелена, Зашто копљем по сред срца жива Не чух тебе, брате, убијена?
Још сабље звече, још траје пуцњава, Зелена трава сва је већ крвава; Но залуд тече њима крвца млада, Већ морају се повући назада.
Тако јутро, таке околине. Ко ту не би скакô од милине? Небо ведро, зелена горица, Сунце сјаје, а пала росица, Пуно росе: дрво, цвет, грмење — Сјаје роса кô драго камење.
Ој Турчине, папке у ледину, Де ћеш силном одолет Србину! Бежи, бежи, ком је мила глава, Није глава кâ зелена трава; Траву косиш, трава опет расте, Ал' кад падне, глава не израсте.
— — — — — — — — — — — — — — — — (КАД МЛИДИЈА УМРЕТИ) Лишће жути веће по дрвећу, Лишће жуто веће доле пада, Зелена га више ја никада Видет нећу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина. Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа. Из ваше баште ништа се није чуло. Извалих се на траву.
од осталих, као бојећи се да ови то не опазе, гледајући у таванице, више себе, пође вратима и запева: Горо ле, горо зелена, Доста сам по те одија. И изиђе с девојкама у другу собу.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: «Овде лежу његове српске кости. Он је љубио свој род. Вечна му памет.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ништа не манка ође до само три ствари: тица што збори, дрво што пјена и вода зелена. Ово би жао једноме од ова два брата и рече: — Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка. И тако крене.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се
Столећа се гложе И дрхти жижак на танкоме уљу; Зелена плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш зубе док радиш у мраку.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако некако. Врата се бешумно отворише, уз зунзарање Моцартове Еине клеине Нацхтмусик и ја утонух право у зелена тепихана поља и полураспаковане кофере с налепницама свих светских аеродрома.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.
издај, подгаји чин ми, пламен умних ружа, да радост творбе, кружну и дубòку, разгранам, пљуском, Суботи по боку. Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.
- Суботице, листај у савршенству, форму унапреди у хлеб нарасти, гранај се по Среди. Зелена, жива, Субота је кристал. ИИ У загрљај ми, Косиоче, крени.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.
Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке. Стигосмо најзад ријеци без брода, пред нама пјени зелена вода, нико је досад прешао није, јер по њој безброј вртлога врије, путника вуку у загрљај. Ово је виле водене крај.
ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га
Ево и јутра с руменим лицем, трепти по трави пламена роса, врба у води огледа лице како јој стоји зелена коса. Покрену пужић кућицу мрку, вредан је много, иде на трку.
На првој стази дјевојка Уна, вјечито млада, знана из буна, кићена цура од Мартин—Брода, накит јој сија, зелена вода. Узела залет са личких чука, од стрмих стијена Штрбачког бука.
На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева, горе јој очи, јутарња роса, у пјени шумној зелена коса. Вије се, игра, кроз горе хита, немирна, бистра и поносита.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите.
Затим једна страна његова постаде прозирна, љуто зелена, огњена и виолетна а друга доби огромно тамна осенчења. Како се зове тај градић?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили. 4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У ноћи ја видим велика крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави
се свађају Срби, а они, Грци, кротки и ћирилски, загрљене две превратне звезде, носе у наручју дарове слова, тамно зелена ко приморско биље, анабаза голоруких, од села до села нуде своје срце као со и квасац за словенско тесто.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа. И гле, то исто сада!...
Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак... ... Синуло пролеће. Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.
Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка... Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
91. Усадих лозу сред винограда, Наведох воду са три хладенца, Да ми је лоза вазда зелена, Наша невјеста вазда весела. И око и чело Све ти, сестро, весело! 92.
“ 112. Два Цвијета у бостану расла: Плави зубул и зелена када. Плави зумбул оде на Дољане, Оста када у бостану сама.
“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо
“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха зелењаше. 129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара.
На њему је зелена долама, Извезена од сувога злата. На глави му калпак и челенка, На челенки девет перјаница, Окићене драгијем
“ 155. Извор вода извирала бистра студена, Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу, млада делија: “Божја помоћ, дилбер Маро, б’јела
Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада
“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда
А од јада гора вене, Гора вене и усише, Зелена се гора нише: Нит’ од вјетра, нит’ од сунца, Већ од јада дјевојачког. 183.
чудо, а нагледах га се, Ђе иђаше патка поткована, А бијела гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду зелена долама, На пијевцу ковчали чакшире, На лисици лијепа ђердана, А на зецу свилене димије.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сва та магла, иза које се назирало небо, била је неизмерна и бескрајна! Зелена брда, као острва над земљом, нестајала су још у свитању. Био сам заостао иза осталих.
као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена. Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа. Сав је крај засађен купусом.
У шему су пловиле цркве, са огромним сенкама, и врховима покривеним оловом као копља. Нека зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог камена, облила је куле и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!....
Тресу се и купе шљиве. Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива. Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.
А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Букти сунце: небо је отворена крлетка! Из ничег ниче трава, зелена четка. Шта је Ништа? Шта Нешто? Заметак заметка Прва је и нерешива загонетка.
Цвет му је златан, капа зелена Ко торањ џамије из једрена, Док му кроз жиле бризга крв Не црвена, већ пихтијаста и ледена.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
А Петерсен је пре тога 1894 г. био утврдио да су сребрнаста, жута и зелена јегуља, дотле сматране као засебни вариетети јегуље, у ствари једно исто.
), а нарочито невероватно прождрљива зелена краба, која прождире све органско што сретне, отима својим снажним пипцима плен другим животињама и одмах га прождире.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Поју људи, гађу из пушаках. Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје. Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана. Народ и стока помичу се, како се сјен и свјетлост прелијева по планини.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође!
Гуске су им срмом оковане, У кокоши четвере минђуше, У ороза црвене тозлуке, У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у гаћама: Куд се вуче, како их не
6. Све једно друго поједе Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга
6. Све једно друго поједе Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута,
се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се вујо с вучићима.
Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се вујо с вучићима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
36. Залолота лота са висока плота, далеко се чује у незнану земљу. 37. Зелена кошара, црна говеда, гвозден кључ, који откључава. 38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39.
ништа не манка ође до само три ствари: Тица што збори, дрво што пјева и вода зелена.“ Ово би жао једноме од ова два брата и рече: „Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка.“ И тако крене.
хајде с Богом куда знаш, ја нијесам кадра ни сама себе хранити, ја сам сиромашна без нигђе никога, а ти си млада и зелена, па како ти Бог да.“ Одговори јој она: „Не, за Бога тако!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Какве ту везе има Ада Циганлија? АНЂЕЛКО: Има везе. Ја иза решетке, а Ада Циганлија, свêдно, ипак зелена! Важно је да се не мисли на затвор, ни на себе, него како Ужицу пада киша, како неко пече питу од трешања!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Кришом око бацам у даљ где се спрема Неми дочек гвожђа, зида, стакла бела. На растанку: мирис жила ме облачи И зелена рука тетоши и драга. Ја силазим, биљни свете, са твог прага.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми и ханџари и остала усмртија ништа неће.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико ми није раван. Али и друго лишће било је зелено, сва шума била је зелена, изузев лишћа брезе које је већ добијало златасту јесењу боју. Лист јасена поверова да с брезом нешто није у реду.
« Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају. У почетку је Чарапићу било нејасно то мукло споразумевање између људи и светиљки; сад се навикао иако му, не
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Један блистав прамен Беше јој просут преко лепог чела. Пред њом се уз пут сплетаху стоструко Вињага, павит, и бујад зелена; Купина трњем задираше грубо У њене скуте танушне к'о пена. Залуд је враћах!
Попа, Васко - КОРА
прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва ниче У питомим наборима У ЗАБОРАВУ Из далеке таме Исплазила се равница Незадржива равница Разливени
ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу
у мени Где још нико није закорачио Руке твоје сањају у мојима Сан свих озвезданих руку на свету 22 Наш дан је зелена јабука На двоје пресечена Гледам те Ти ме не видиш Између нас је слепо сунце На степеницама Загрљај наш
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Основа табле беше црвена, а за слике, нацртане по њој, употребљена је плава жута, зелена и црна боја. Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено.
На том застору појавила се једна шарена пруга на којој се јасно разликоваху све боје дуге, црвена, жута, зелена, плава и љубичаста. Ту пругу назва Њутн спектром сунчеве светлости, и тако је зовемо и дан данашњи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Жуте њиве и бескрајна зелена поља, покисла, бујна, пуна свежих боја, и посута правилним редовима косача у кошуљама, бљештали су у свој раскоши
је млака струја слаткога немира јурнула његовом крви, јер му се лице заруменило, подигнута рука укочила у ваздуху, а зелена боја поцурила дуж рукава. Затим, у игри погледа међу њима, она је брзо завладала њиме.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Финанци су постали водећи, омиљени, елитни род војске. Зелена униформа значила је за шипарице оно што је раније била плава авијатичарска, а још раније хусарске црвене хлаче.
Али кад за некога није „зелена грана“, она ће се и под најмањом, макар и птичјом тежином скршити. Еклога је потрајала свега неколико мјесеци.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена! А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему. Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.
Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава. По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.
завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја...
Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!... Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када је човјек замакао, униђе она у собу и погледа боцу, која јој се учини сада црвена, сада златна, сада жута, сада зелена. То жени буде одвећ за чудо, узме боцу у руку, погледа је, али боца празна.
То Далматинцу није било нимало право, па чим потури Турчин гусле, дохвати их он, па запјева: Пуче пушка из зелена луга, И погоди хиљаду Турака. — Ма, болан не био, како ће из једне пушке убити хиљаду Турака?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тамно-зелена кукурузна поља изгледала су као да стењу под тешким теретом младих кукурузних клипова, а пашњаци поред њих били су
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
царице, њених слугу и њенога царског сребра прерастају у свељудску смислену артикулацију и симболизацију природе: Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње
о ускршњем празнику певала у колу на саборима испред косовских манастира, па и испред саме Грачанице: Ој горо, горо зелена! У гори дрво високо, На дрву лисја широки, По листом цвеће црвено, На цвеће пчелке попале.
да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.
зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја жена За
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као што и други јунаци Милоша Црњанског иконично замишљају срећу: „Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод које сјајаху два крупна зелена ока. Пуши на дугом чибуку, а белокори јатаган извукао из ножница и метнуо поред десна колена.
и церибаш озбиљније стоји на дервишком ћулаву онај крајичак лисичјега репа но њихову тужном Милоју она смешна угужвана зелена кићанчица!.. Кад су све то видели, од јада им пресео и Трг и трговање.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд. Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Склонио се... ФЕМА: Узети моју кћер... САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена. ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом,... али нека...
Склонио се... ФЕМА: Узети моју кћер... САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена. ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом,... али нека... шта су се господин филозоф склонили?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ја пао с њима различит од онога што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име зеленгоро зачета у трбуху ветра зелена горо неба и звездо моје крви стране света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их
змију и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских снегова Опомињу нас да
Краков, Станислав - КРИЛА
Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред...
Још је овај дан био његов. Аутомобил их је носио прашљивим путем кроз бараке н логоре. Тешка зелена кола се тресла и енглески возари су поздрављали одсечно кратким бичевима. У Микри су стоварили храну са бродова.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад сам завршио паковање и испео се на кров, ја сам се већ нашао пред Басамом. Обала дуга, једнолико, не одвише зелена. То су брегови који заклањају стварну обалу, одвојену лагунама. Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума.
Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист.
Иза сваке округле кабане почиње необично зелена планина. Пред селом, кроз дубоку увалу, протиче речица, преко речице је исплетен мост. Купају се људи и жене.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као капља сред зелена листа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
градини, Ил’ у туђој садини, Мома шеће стасаста, У облику красаста; Бела, мека кожица Мајчина јој кошица; Место лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?! Зелен си, дијете, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић: Глупи су они, Давиде, ка' глуво доба. Не знају они ништа, ама баш ништа они не знају!
! Е, де-де сад кажи, немој врдати! Е, мој синко! Зелен си, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић (зацрвенио се): Ја сам контâ нешто друго, а и та ти је на мјесту.
— дан посвећен мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много;
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!/ Где си расла, гдје л' си устргнута").
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Горе, у челу вароши, белела се гола, раштркана »циганска маала« иза које се тамнела зелена Ћошка, а опет иза ње високо до неба дизала се испрепукла, камена Пљачковица и Крстиловица...
Кроза њих види им се калдрмисано широко двориште, сниска, с доксатом широка кућа и велика, иза куће им, зелена башта. А испод Младенових на капији газда-Марка види се како седи тамо сам стари газда Марко.
Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
лоцуѕ цоммуніѕ о упоређену човека с бором (»Два су бора напоредо расла, Међу њима танковрха јела: То не била два бора зелена; Већ то била два брата рођена«... Вук, Пјесме, ИИ, 5, 1 идд; БВ, 10, 1895, 362; упор. и ібідем, 92;..). У б.
Јела. С обзиром на огромну величину, дуговечност и лепоту (цф. атрибуте ‹висока, вита, зелена, танка, танковрха› и ‹танка, поносита, в. нпр. РЈА›), није чудо што је за ј. могло бити везано религијско поштовање.
да се одмори, и у том га Бог позове себи: и тако се он с тога места узнесе на небо, а ј. благослови да буде зелена И лети и зими (БВ, 16, 1901, 15). За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201).
Кошћела (Шулек, 22 назива). Кад к. почне да добија лишће, ако свака грана буде подједнако зелена, биће родна година (ЗНЖОЈС, 6, 315). КОШУТИЦА Куцкуцкѕтулпе ‹= Кіебитзеі› (фрітілларіа мелеагриѕ). Кошутица.
(ГЕИ, 24, 1975, 120). Раширено је и гатање о времену по т.: »Ако у јесен на тополама остане само зелена крошња, ,вршина̓, зима ће бити блага.
На то упућује и народна песма: »Извила се света гора зелена. То не била света гора зелена, Већ то била света црква Софија« (Вук, Пјесме, 1, 202). 2.
На то упућује и народна песма: »Извила се света гора зелена. То не била света гора зелена, Већ то била света црква Софија« (Вук, Пјесме, 1, 202). 2.
Ћипико, Иво - Пауци
Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. А чисте воде није се надалеко могло наћи. Није био друге, већ да идеш по њу у варош.
А око њих је све мирно, птице замукле, к'о да их нема. Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...
И нима уоколо ништа зелена. Да знате како је то ружно! Неки обикну, а ја никако не могу. Обикну и без огња и без вина' без цркве, ча наше мало
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
зелене траве, међу крупним цветовима чију боју нисам у стању да одредим јер се мења: час је црвена, час жута, час зелена.
Та би боја час била прљаво крвавоцрвена, час блиставоплава као небо, час зелена, час црна. Мењала се попут блескова муње и то ме је доводило до лудила.
Април је, млада трава се разлила Сабориштем као каква зелена поплава. Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро. И са мном, занавек можда, Спомен љубави тајне зелена покриће трава И вечни заборав с њоме. На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад.
О, знај да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој. 1885.
Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа
Под њоме, у немој даљи, под велом маглице сиве, Зелена спавају поља и влажне црне се њиве; Крај сниских ограда свуда висока трава се пружа, Где бршљан узвијен ћути и дивља
где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана, Живљаше нимфа млада.
Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.
Кад храброст тирану служи, а сјајни Капитол дрема? Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.
Где је? Да л' је жива? Ил' и њу, можда, измеђ туђа робља, Зелена трава одавна покрива Усред незнаног, далекога гробља, Где никог нема да је бар помене, И њену тугу и невоље њене? 17.
Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с безбрижне њихове шале, И река забруја живље носећи сребрне вâле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ено, видите, онде где плива она зелена гранчица, туда би, отприлике, пролазила. Године 1846 пронађена је још једна нова велика планета, Нептун.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хе-е, мир! Ђаволска кобила... види издалека зелена кола Протићева, и зна, бештија, ко је тамо упрегнут... 'Оћемо ли, госпоја, поред гробља, или ћемо на шикару?
Још си у Наниним шакама! 'Одићеш ти мени преко длаке, или ће се затворити пред тобом и зелена капија и гостинска врата, а трећи улаз нема...
Господар-Гавра носи пакет свећа и велику боцу зејтина. — „Фали му само зелена кецеља” — шапће неко. Господин-Васа и Мимић, иначе баш не најбољи пријатељи, иду један поред другог, али сваки
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
видили, Судбина у протокол ставити дала да мора избављена бити; друго: да није и њој самој било жао да тако млада и зелена (ово је само општи начин говора, иначе је она била увенуто-жућкаста) у земљи труне.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо усрећи царичине слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тако се мења и наше расположење. После толико дана људи се сетише и својих породица. Тешка их носталгија мучи, а ова зелена и влажна природа изгледа им као оно шарено цвеће на гробовима. А кипариси се уздижу као надгробни споменици...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују. Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја И друмови су меки и дуги. О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја!
да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена. Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас!
Пролећа ево: опет доба сневања; Сад се збивају ствари необјашњиве: Блескања даљна, потом тврда севања, Зелена и роза обнажују сањиве.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колико је само мржње, колико глупости било у ливади! Је ли могао Белко да не примети како зелена жаба више од славујеве песме цени свој крекет? Је ли могао да не види како пуж мисли да је најпаметнији на свету?
— застаде Белко задивљен блистањем реке и не примећујући да му се иза леђа прикрада хитра, зелена гуштерица. Када је угледа — учини му се да у лице смрти гледа, подскочи од ужаса, крила се сама од себе раширише, а
Ах, како је слатко спавао Цар! Како су слатко спавали Цареви доглавници! Једино су шваље биле будне по сву ноћ. Зелена и плава свила бљештала је на Царевим доглавницима, с изузетком Првог и најглавнијег Царевог Доглавника којем је више
је на Царевим доглавницима, с изузетком Првог и најглавнијег Царевог Доглавника којем је више пристајала црвена свила. Зелена капа и жуте папучице издвајале су га од осталих, ко каже да није био отмен?
блејале су овце, велике и мале, беле и црне овце, а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Хасанагиннца) Два су бора напоредо расла, међу њима танковрха јела; то не била два бора зелена, ни међ' њима танковрха јела, већ то била два брата рођена: једно Павле, а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица...
Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу!
смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака, — кад гођ хоћеш, да је тазе једеш.
они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака, — кад гођ хоћеш, да је тазе једеш.
смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака: кад гођ хоћеш, да је тазе једеш“.
они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака: кад гођ хоћеш, да је тазе једеш“.
Узе мајка руку Дамјанову, окретала, превртала с њоме, пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, гдје си расла, гдје л' си устргнута! А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равном!
Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља дана како ј’ проклет Арап исекао седамдесет и седам
Каква ј' красна Кајца војвода! У каквом ли господском оделу! На плећи му зелена долама од кадиве, извезена златом; на долами токе сува злата, а покрај њи тридесет путаца, — свако му је од по литре
“ 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ Два су бора напоредо расла, међу њима танковрха јела; то не била два бора зелена, ни међ’ њима танковрха јела, већ то била два брата рођена: једно Павле, а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица.
Милића Шереметовића: „Бре, Милићу Шереметовићу, купи свате све Дрекаловиће, викни ђецу све Васојевиће, крени ђецу до зелена Лима; што је веће, то је боље за те“.
Ја да можеш оком погледати и ушима јеку послушати кад се ситне књиге растурише од тог мора до зелена Лима, те пођоше српске поглавице и војводе, што су за сватове, и делије, све главни јунаци!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па дабоме да нема. А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« ЗЛАТНА СРЕДИНА Није указата златна риза него позлатаста, ако била жута, ако ли бела, ил' му црвена, или зелена, — теке да није исто црна. Ако не мож' бити златан, буди црвен, буди румен, или бео — прихватам те...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да
— „Леле, што су пристали једно за друго!... Јаги!“ „Асли како плави зумбул и зелена кàда!... — оте се многима узвик кад их видеше једно до другог како играју.
је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!“ — речи те никако јој не избијаху из главе. И сада јој је све јасно било.