Dučić, Jovan - PESME
ZIMSKI PASTEL Zgurena na snegu seoska kapela Zebe usred groblja. Nebesa su bela. Niotkud ni vetra da se javi šumom, I zaplače gdegod za
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jer beše radni dan pa svi otišli na posao. Odjednom polako, tiho, kao uvek, uđe tvoja mati ali nekako još više zgurena, uvučena i kao sa nekom plašnjom. — ’Bro jutro, ’adžike! Radite li? I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni.
— Oh dosta, dosta! ... — Kao i sebi i njemu poče besvesno šaputati Cveta, onako poklopljena, zgurena, stiskajući prsa i gušeći se od suza i navrelih osećaja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Opet se nadnosi nad krevet, dim petroleja utinje mu se u bradu, iza njega, na zidu, zgurena senka. Nepo mična. Sporo se kreće samo patrljak senke sa senkom lampe. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. Pa stopalo..
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima. Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži; zaboravlja svoju nevolju i