Употреба речи згурена у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЗИМСКИ ПАСТЕЛ Згурена на снегу сеоска капела Зебе усред гробља. Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Јер беше радни дан па сви отишли на посао. Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом. — ’Бро јутро, ’аџике! Радите ли? И пошто њој пољуби руку, приђе к мени.

— Ох доста, доста! ... — Као и себи и њему поче бесвесно шапутати Цвета, онако поклопљена, згурена, стискајући прса и гушећи се од суза и наврелих осећаја.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Опет се надноси над кревет, дим петролеја утиње му се у браду, иза њега, на зиду, згурена сенка. Непо мична. Споро се креће само патрљак сенке са сенком лампе. Има цеваницу као да је у петнаестој. Па стопало..

Ћипико, Иво - Приповетке

Прегледа кључаоницу, оде, а њу остави пред вратима. Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности