Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— podviknu Ćebo. — A? — učini baba, ne čuvši dobro. — Ih, ala je gluva! — reče Ćebo družini, pa se iskašlja i zinu što igda može: — Iz Zarožja! Psi opet zalajaše i zavijaše iza kuće. — E ako, ako!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Razumeš? Stanko zinu od čuda. — N-n-ne razumem! — Znao sam da me nećeš razumeti!... Dobro, znaćeš posle. Zasad znaj ovo.
— Oba mi oka, tu su bili! — kune se Marinko. — Ama gdje su sad?... — Da nisu u zasedi?! — reče Marinko i čisto zinu od straha. To ih sve opameti, te se počeše povlačiti natrag otkud su i došli. 5.
A zar on, turski izmećar, nije mogao sam onde, po zapovesti Turčinovoj, pare zakopati?... Pop zinu od čuda... — Znam, ali razbijen sanduk, pa onda... — poče pop. — Zar Lazar nije mogao razbiti sam svoj sanduk?...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Neki vojnik priđe sa svim blizu, naježi se i zinu, ali ne izgovori što je počeo. Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš vodnik!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Skitnica od iznenađenja zinu i pusti miša, a naš ti domaćin strugnu u prvu rupu i viknu: — Baj-baj, mačoru, do viđenja!
Sremac, Stevan - PROZA
« — »Kakvi vrapci?!« ljuti se seljanka, pa ga grdi i ne osvrćući se na nj. A Mile Mutavdžija i Cvetko Divizijar zinu pa ga slušaju, pa će ga tek Cvetko Divizijar zapitati: »Pa šta je dalje bilo, gospodin-Jovo?
Radičević, Branko - PESME
„Al' tek što ti noga kroči Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te može stići.
onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa udarim kroz kamenje neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput zinu pakô na me, Ta jaruga, brate, puna tame, Ocek strašan, ao moga jada, Što ću tužan, kuda li ću sada, Da l' jaruga
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar. U Podovima, kraj same Une, ima, na primjer, u jednog domaćina konj, Dorat, duša od konja.
— Šta kažeš! Ovo bez hiljadarke ne ide iz mojih ruku. — Ta nije to bakar, bog te vidio! — zinu Mulić. Obična gvožđekanja, a ti — hiljadarka. Ne bi ga trpali u topove da to čemu vrijedi.
Na te moje riječi, seljačak sav prosinu i pogleda me milo, kao svog prirodnog saveznika. Tetak Aćim, naprotiv, zinu u mene zabezeknuto i bez riječi: zna on dobro, kao i ja, da se djed Rade još prije dvadeset godina upokojio, blago, u
Otuda tuku najmanje njih trojica, možda i više. Dakle, prvo: medresa. — A šta ti je to medresa? — zinu Mikan. — Pa medresa, brate. Ona kuća u kojoj se uče hodže. — Eto ti ga vraže — izbeči se Mikan. — A gdje mu je to?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled. Toda, dignuv ruke, trgla se, ukočila i gleda ga uplašeno.
! Ču se gde zapeva on. — Žalba! ... — dahnu silno Cveta. I slomljena, pobeđena diže glavu, zinu put Stojana otkud dolažaše njegov glas, te kao da htede da i poslednji akord njegova glasa, kojega nestajaše, upije u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ali kad su već bili blizu vrha, bilo je već sve potrošeno što je on bio pripravio, međutim orletica zinu još jedanput, a Marko ne imajući što da joj baci, brže bolje zgrabi za svoj list, iskipe ga cijeloga i baci joj u kljun,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Čitava kuća se trese kao luda. Veštice zinu od čuda, jer naravno ne znaju u čemu je štos! Šta je bilo, naša stara mašina za pranje veša želi da se ubaci u društvo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ona je, brajko, ponela na put čelik cipele i drven kaput. „ „Pobogu, ljudi!“ — vučina zinu — „Ko bi se s takvim rvȏ? Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da ima i on prvi razred. Hajdemo u školu, da vam saopštim. Ala će da zine! Ljubica zbilja zinu od čuda. Još pre dve nedelje ona se nešto razgovarala sa njim o broju đaka, pa onako u šali pomenu, kako Gojko ima manje
Potpisali ste spisak samo za ovo malo dana u avgustu i za septembar. Ljubica zinu od čuda. Tamo kvartirina, a ovde to isto sa platom, i ako je ona redovno izdavala uredne priznanice. Šta je to ?
Vidiš, stoji velika mrlja na zastiraču od ormana... izvesno je od vina... Ali brže !... Ona zinu, podiže ruku i oseti hladan čelik na vrelim usnama... Prijatno je ovo osećanje, ali ona nema kad... Ruka drhće... drhće.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Na Mesecu, gde li? Nijedan nemam, tako mi svega na svetu! — uzeh se kleti. Šef se zapanji od čuda. Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nema sunca, nema života, — propast!.... ZVANIČNA ISPRAVKA Sela naša palančica zinu od čuda. Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve trči Tapurovoj mehani, da se svako uveri i da se nasluša čuda
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kad vjetar presta, izvadi kamiš iz zuba, pljucnu, nakašlja se, protra brke, pa zinu da zausti nešto. Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što nestrpljivo očekuje.
“ „No što?“ „Okan’o je se, valaj?“ Medik izvadi čibuk iz usta a zinu od čuda. „Ma ne rekoste li da je vjerena!?“ pripita on i učini lice još čudnovatije, tako da se svi nasmijaše.
“ „Ako uzmeš moju sestru!“ odgovori Jan, rastežući i razdvajajući svaku riječ, kao da ih nekome u pero kazuje. Adolf zinu i izbulji oči. „Da, moj prijatelju, ako se oženiš sa mojom dobrom Elvirom, ti dobri i plemeniti čovječe!
“ Otac i majka poglednuše se. Milica zinu, pa je gledaše u čudu. Serdar stište oči, pa se pročeša čibukom među obrve.
Gotovo svi se nasmijaše tome. Momak polako odriješi krpu, u njoj bješe druga, a u drugoj treća, a kad ova zinu, sinu, te povelika gomila, žutijeh dukata. Arambaše se pogledaše, a četnici u arambaše.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu. On zinu čim prijeđe preko praga, pak se pruži koliko je dug i širok i poljubi ploču. Đaci se glasno smijahu.
A nema i’ mlogo... — Dobro, de da čujem — prekide ga Srdar jednako u čudu, pa skupi obrve i zinu, jer bješe slab latinista. Bakonja jasno izgovori dva stiha, ali u polovini trećega zape.
popusti mah svome silnome glasu i još sta njim izvijati i treperiti kao što davno ne bješe, tako da Butre od miline zinu i ukočanji se kao kip.
— En oni, ča je vetji od ostalijeh! — odgovori drug. Bakonja zinu od čuda, čuvši taj govor. Zar su ovo boduli, pomisli.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žena sekirom udara konje po sapima i trbuhu, zinu meso i linu krv, konji vrište, tuku kopitima, kidaju dizgine i galopom jure niz put, gde se i plotovi posakrivaše u
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Još i ne izgovori Riblja Glava ruganje do kraja, kad riba, na kojoj je dečak jašio, zinu i proguta staricu. Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On zinu i stajaše tu kao prikovan. No to trajaše samo nekoliko magnovenja. Jer, iako je njegova misaona mašina bila isključena iz
I Demokritos se sit nasmejao; on se pojavi na vratima i zapita učtivo: „Šta želite iznenadni gosti?“ Sad nomofilaks zinu da govori.
“ „Nedavno doplovi ovamo kraljevska jedna lađa sa tri reda vesala i odveze našeg Platona na Siciliju“. Aristoteles zinu, Nikija pričaše dalje.
Svi prisutni behu zapanjeni basnoslovnom lepotom ovih darova; sam kralj zinu od iznenađenja. Euristenes, ushićen ovim silnim utiskom kraljevskih poklona, pozva prisutne da sve izložene predmete
Oprostih se sa svojim poznanikom i rekoh mu svoje tobožnje italijansko ime. „Zovem se Mardohaj“. reče mi on i zinu, unezveren i ožalošćen što se tako naprasno moradosmo rastati jedan od drugoga.
“ Mardohaj se duboko zamisli, nabora svoje čelo i zinu, no ne reče ništa. Tek posle dužeg ćutanja uzviknu on: „Nov krstaški rat...“ „Se sprema“. „Pravedni Bože!
Razrogači oči, zinu, zastade koji trenutak, pa pojuri, ne razmišljajući više, uđe u radionicu i kupi tu prizmu za novac što ga je dobio za
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Stan' der ti, momče, da se razgovorimo. Đurica zinu od čuda i stade na mestu kao ukopan. — Zar ti prvi — produži kmet — otkako je naše selo zakopano, da okrvaviš i
To beše seljak, kao i drugi, samo nešto malo pismen. Ugledavši Đuricu, on zinu od čuda, pa stade, onako sanjiv, da blene čas u njega čas u ljude, koji su posedali pred njim.
— A, za to ne brini. To je Markova devojka, iz poštene kuće — odgovori Đurica, menjajući se u licu. A Vujo zinu od čuda. — Hajduci nemaju nikakva posla s poštenim kućama. Otkud se ti nađe s onom devojkom? — zapita on oštro.
— Otvaraj, more, ozeboh na ovom kijametu — — odgovori Đurica. Vrata se otvoriše; iza njih zinu ista takva gusta i crna pomrčina, kakva beše na polju. Đurica uđe u sobu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali kad su već bili blizu vrha, bilo je već sve potrošeno što je on bio pripravio, međutim orletica zinu još jedanput, a Marko, ne imajući što da joj baci, brže-bolje zgrabi za svoj list, iskine ga cijeloga i baci joj u
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
on se pokaže otvoreno, varoš oseti kako se stežu oko nje gvozdene ruke, šumarci se pretvore u šumu bajoneta, od svuda zinu na varoš strašne, garave čeljusti onog užasnog čudovišta što se rani grdnim gvozdenim đuladima, što iz svoje garave
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
i obrukaš naciju. — Ko, je l’ ja? — zinu Brana. — Zar ja kidisavao na žice, a da ne progutam jedan sto? — on skide bluzu.
Oni obično tu drže dva stražara, i njih dvojicu treba zaklati kao piliće. Da ne zinu! — Noćas ih je bilo trojica — upade kaplar.
I onda kao mačke. U jednom skoku. Glavno je, ne smeju da zinu. Komandir je govorio oštro, gestikulirajući. Vojnici su gledali svoga komandira i nesvesno se podavali njegovim
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pretresao, a oko njeg' se dizao i lomio grozan i jeziv jauk i lelek. Najedanput se trže, iskolači oči, zinu i grčevito zdera sa sebe svu odjeću i go pobježe s groblja, a za njim se nadadoše ostali blentovi sa silnom, zaglušnom
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad je blato, prelazi se preko na štulama; kad je sneg i poledica, divota; kad je letnja prašina, Gornjovarošani zinu dobro i gutaju, i pevaju pesmu: da je tačno toliko manje prašine na drumu; kad se leti krave i ovce, vraćaju kući
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Orlić kojem si pomogao — moj je sin. Traži šta hoćeš! Varalica zinu od čuda. Gorama i pustinjama hodajući smišljao je kako da prevari strašnu pticu, a ona mu pomoć nudi, tugo!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Paprika je ljući od prave paprike, prebiće te kad sutra dođeš u školu. — A ja zato neću ni doći. Stric samo zinu. Toj mudrosti on se već ne bi dosjetio: ne dođeš u školu, nema batina, prosta stvar. — Pa šta ćeš onda raditi?
— Dobro, hajde da se počne — pristade Đoko. — Dajte mi samo kakvu slamku. — A šta će ti sad slamka? — zinu Stric. — Kad smišljam pjesmice, ja moram da žvaćem slamku, inače posao ne ide — objasni Potrk.
On jedini meću nama nije bio tučen. — Kako da nije? — zinu Nikolica. — Pa čitav četvrti razred zna da je on pobjegao kroz prozor prije nego ga je učitelj i takao prutom.
Kad god idem kuda kroz mrak, ja samo izvadim ukosnicu, držim je u ruci i ničeg se onda ne bojim. — Kako ne bojiš? — zinu Mačak. — Lijepo. Nek samo nešto naiđe, ja ga odmah bocnem pa da vidiš! — kuražno se napući curica. — A drekavac?
Kad Jovanče smače onaj trn s otvora pećine i uvuče se unutra, Stric samo zinu. — Kad li ste samo iskopali tu rupu, đavo vas odnio? Mačak upali fenjer i dodade ga Jovančetu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I mnoge privela sam i čudim se sad zato kako me zdrža more ili zemlja poda mnom ne zinu da me živu proždere i u paklo svede. Tolike duše idući im za svoje spasenje božjim putem što sam oskvrnila!
I svirala pukla većma li veseli od Davidovih gusala? Lakom slušanjem slatka glasom zabuša i ovaj po malu seti se, zinu, napuni se vetra i produži se te u malom slogu mnogo sagradi. Ne može u svačemu mudrost biti prva, pre će biti suluda.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Otac Zamfir je s njom vrlo malo govorio, a tetke i strine bolje i da nisu, jer čim zinu i otvore usta, one joj samo pozleđuju rane svojim hukanjem i kukanjem: kako su i one devovale i ašikovale, ali toga čuda