Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— подвикну Ћебо. — А? — учини баба, не чувши добро. — Их, ала је глува! — рече Ћебо дружини, па се искашља и зину што игда може: — Из Зарожја! Пси опет залајаше и завијаше иза куће. — Е ако, ако!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово.
— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. — Ама гдје су сад?... — Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. 5.
А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... Поп зину од чуда... — Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. — Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео. После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Скитница од изненађења зину и пусти миша, а наш ти домаћин стругну у прву рупу и викну: — Бај-бај, мачору, до виђења!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ. А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: »Па шта је даље било, господин-Јово?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ал' тек што ти нога крочи Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.
онамо Пегазу, Ал' се збуним, те промашим стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти га нà! — простодушно зину дјед. — Да, да, само добар. У Подовима, крај саме Уне, има, на примјер, у једног домаћина коњ, Дорат, душа од коња.
— Шта кажеш! Ово без хиљадарке не иде из мојих руку. — Та није то бакар, бог те видио! — зину Мулић. Обична гвожђекања, а ти — хиљадарка. Не би га трпали у топове да то чему вриједи.
На те моје ријечи, сељачак сав просину и погледа ме мило, као свог природног савезника. Тетак Аћим, напротив, зину у мене забезекнуто и без ријечи: зна он добро, као и ја, да се дјед Раде још прије двадесет година упокојио, благо, у
Отуда туку најмање њих тројица, можда и више. Дакле, прво: медреса. — А шта ти је то медреса? — зину Микан. — Па медреса, брате. Она кућа у којој се уче хоџе. — Ето ти га враже — избечи се Микан. — А гдје му је то?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се, зину и упре у Тоду широк, блесаст поглед. Тода, дигнув руке, тргла се, укочила и гледа га уплашено.
! Чу се где запева он. — Жалба! ... — дахну силно Цвета. И сломљена, побеђена диже главу, зину пут Стојана откуд долажаше његов глас, те као да хтеде да и последњи акорд његова гласа, којега нестајаше, упије у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Али кад су већ били близу врха, било је већ све потрошено што је он био приправио, међутим орлетица зину још једанпут, а Марко не имајући што да јој баци, брже боље зграби за свој лист, искипе га цијелога и баци јој у кљун,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Читава кућа се тресе као луда. Вештице зину од чуда, јер наравно не знају у чему је штос! Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Она је, брајко, понела на пут челик ципеле и дрвен капут. „ „Побогу, људи!“ — вучина зину — „Ко би се с таквим рвȏ? Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик, дрво!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да има и он први разред. Хајдемо у школу, да вам саопштим. Ала ће да зине! Љубица збиља зину од чуда. Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање
Потписали сте списак само за ово мало дана у августу и за септембар. Љубица зину од чуда. Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице. Шта је то ?
Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина... Али брже !... Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама... Пријатно је ово осећање, али она нема кад... Рука дрхће... дрхће.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети. Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нема сунца, нема живота, — пропаст!.... ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА Села наша паланчица зину од чуда. Свет се узбрујао као пчеле у уљанику, па то све трчи Тапуровој механи, да се свако увери и да се наслуша чуда
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто. Сви остали, без Пеја, зинуше такођер, каоно чељад што нестрпљиво очекује.
“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?“ припита он и учини лице још чудноватије, тако да се сви насмијаше.
“ „Ако узмеш моју сестру!“ одговори Јан, растежући и раздвајајући сваку ријеч, као да их некоме у перо казује. Адолф зину и избуљи очи. „Да, мој пријатељу, ако се ожениш са мојом добром Елвиром, ти добри и племенити човјече!
“ Отац и мајка погледнуше се. Милица зину, па је гледаше у чуду. Сердар стиште очи, па се прочеша чибуком међу обрве.
Готово сви се насмијаше томе. Момак полако одријеши крпу, у њој бјеше друга, а у другој трећа, а кад ова зину, сину, те повелика гомила, жутијех дуката. Арамбаше се погледаше, а четници у арамбаше.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху.
А нема и’ млого... — Добро, де да чујем — прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста. Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.
попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.
— Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу. Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он зину и стајаше ту као прикован. Но то трајаше само неколико магновења. Јер, иако је његова мисаона машина била искључена из
И Демокритос се сит насмејао; он се појави на вратима и запита учтиво: „Шта желите изненадни гости?“ Сад номофилакс зину да говори.
“ „Недавно доплови овамо краљевска једна лађа са три реда весала и одвезе нашег Платона на Сицилију“. Аристотелес зину, Никија причаше даље.
Сви присутни беху запањени баснословном лепотом ових дарова; сам краљ зину од изненађења. Еуристенес, усхићен овим силним утиском краљевских поклона, позва присутне да све изложене предмете
Опростих се са својим познаником и рекох му своје тобожње италијанско име. „Зовем се Мардохај“. рече ми он и зину, унезверен и ожалошћен што се тако напрасно морадосмо растати један од другога.
“ Мардохај се дубоко замисли, набора своје чело и зину, но не рече ништа. Тек после дужег ћутања узвикну он: „Нов крсташки рат...“ „Се спрема“. „Праведни Боже!
Разрогачи очи, зину, застаде који тренутак, па појури, не размишљајући више, уђе у радионицу и купи ту призму за новац што га је добио за
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Стан' дер ти, момче, да се разговоримо. Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. — Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и
То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен. Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.
— А, за то не брини. То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. А Вујо зину од чуда. — Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро.
— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу. Ђурица уђе у собу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али кад су већ били близу врха, било је већ све потрошено што је он био приправио, међутим орлетица зину још једанпут, а Марко, не имајући што да јој баци, брже-боље зграби за свој лист, искине га цијелога и баци јој у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
он се покаже отворено, варош осети како се стежу око ње гвоздене руке, шумарци се претворе у шуму бајонета, од свуда зину на варош страшне, гараве чељусти оног ужасног чудовишта што се рани грдним гвозденим ђуладима, што из своје гараве
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
и обрукаш нацију. — Ко, је л’ ја? — зину Брана. — Зар ја кидисавао на жице, а да не прогутам један сто? — он скиде блузу.
Они обично ту држе два стражара, и њих двојицу треба заклати као пилиће. Да не зину! — Ноћас их је било тројица — упаде каплар.
И онда као мачке. У једном скоку. Главно је, не смеју да зину. Командир је говорио оштро, гестикулирајући. Војници су гледали свога командира и несвесно се подавали његовим
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
претресао, а око њег' се дизао и ломио грозан и језив јаук и лелек. Наједанпут се трже, исколачи очи, зину и грчевито здера са себе сву одјећу и го побјеже с гробља, а за њим се нададоше остали блентови са силном, заглушном
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је блато, прелази се преко на штулама; кад је снег и поледица, дивота; кад је летња прашина, Горњоварошани зину добро и гутају, и певају песму: да је тачно толико мање прашине на друму; кад се лети краве и овце, враћају кући
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Орлић којем си помогао — мој је син. Тражи шта хоћеш! Варалица зину од чуда. Горама и пустињама ходајући смишљао је како да превари страшну птицу, а она му помоћ нуди, туго!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Паприка је љући од праве паприке, пребиће те кад сутра дођеш у школу. — А ја зато нећу ни доћи. Стриц само зину. Тој мудрости он се већ не би досјетио: не дођеш у школу, нема батина, проста ствар. — Па шта ћеш онда радити?
— Добро, хајде да се почне — пристаде Ђоко. — Дајте ми само какву сламку. — А шта ће ти сад сламка? — зину Стриц. — Кад смишљам пјесмице, ја морам да жваћем сламку, иначе посао не иде — објасни Потрк.
Он једини мећу нама није био тучен. — Како да није? — зину Николица. — Па читав четврти разред зна да је он побјегао кроз прозор прије него га је учитељ и такао прутом.
Кад год идем куда кроз мрак, ја само извадим укосницу, држим је у руци и ничег се онда не бојим. — Како не бојиш? — зину Мачак. — Лијепо. Нек само нешто наиђе, ја га одмах боцнем па да видиш! — куражно се напући цурица. — А дрекавац?
Кад Јованче смаче онај трн с отвора пећине и увуче се унутра, Стриц само зину. — Кад ли сте само ископали ту рупу, ђаво вас однио? Мачак упали фењер и додаде га Јованчету.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И многе привела сам и чудим се сад зато како ме здржа море или земља пода мном не зину да ме живу прождере и у пакло сведе. Толике душе идући им за своје спасење божјим путем што сам оскврнила!
И свирала пукла већма ли весели од Давидових гусала? Лаком слушањем слатка гласом забуша и овај по малу сети се, зину, напуни се ветра и продужи се те у малом слогу много сагради. Не може у свачему мудрост бити прва, пре ће бити сулуда.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и ашиковале, али тога чуда