Dučić, Jovan - PESME
TRENUCI Ta ljubav bez cilja i bez sutradana, Zla sestra večnosti, u besu sveg hitnog Nosi znak najveće kobi što je znana: Sav užas prolaznog i bol neumitnog.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sreo je i njemu znana tri hrasta, pred kućom. Jedan, pri ulazu u Višnjevskov park, sa niskim zidom, koji se mogao preskočiti, a drugi, kod
Teodosije - ŽITIJA
Domentijan, jeromonah manastira zvanoga Hilandar, a napisao Teodosije, monah istoga manastira U siromaštvu svoga znana, iz ubogog doma uma mojega nemajući ništa da iznesem na trpezu doličnu vašeg dostojanstva, punu reči anđelske hrane,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa. A čiča Triša, gospodar mlina, starina svakom draga i znana, prekrasne ćudi, s navikom čudnom: svađa se s mačkom svakoga dana.
Četiri staze, svaka se vije, na svakoj trkač. Ko li će prije? Na prvoj stazi djevojka Una, vječito mlada, znana iz buna, kićena cura od Martin—Broda, nakit joj sija, zelena voda.
Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo! Izvini!“ Sutradan poštar, delija znana, donosi vesti s afričkih strana, šalju mi, kaže, dečaka vrana.
Tu ostaše moji dani plavi ispod vrbe, u prohladnoj travi. Zbogom žrvnji ispod krova siva, pjesmo znana iz djetinjstva moga, produžite do tišina zimskih zlatnu priču ljeta nestaloga.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dakle, pre svega, o našoj prosveti. Blagodareći dugovečnu životu, veliku iskustvu, masi znana i nečuvenoj energiji našeg preuzvišenog gospodina ministra Andre Japanca, jedinog našeg savremenika, koji je doživeo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih, Pita se: „Peci mi,Bože, Gde se kuje zavera mučka? Kaži, ko je zaverenik!
Rakić, Milan - PESME
Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda.
Pandurović, Sima - PESME
II NA CRKVENCU Preko žutih polja gledam tamo dalje Gde horizont zlati pozna svetlost znana, Odakle nam sunce sa zaranka šalje Još poslednju milost svoju ovog dana.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Oni za tu priču nisu znali, ali veselilo ih je da se vraćaju na znana mesta. Pa, ipak, katkad bi prošli meseci a da ne svrate pod svoj bor.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Njegovu sam škripu kao dete čuo; Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda; Vuče bedno kljuse sipljivo i hromo, Bič ga bije,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gledam kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog.
Al' počeh voleti predeo rubina I strast koja tebi nije bila znana, Tvoje lepo telo — baštu belih krina, I sve: tvoje nebo plavih jorgovana, Tvoje suze što su plač mojih godina I naš
Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Naći će zagrljaj i doček i cveće, I još topla, znana i željna ognjišta. Ali mesto onih, sa ratnog vojišta Što se nama nikad povratiti neće, Što za zemlju mreše, što ih zemlja
sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.
U dušu će mi sići humka mnoga — To znana bića opštu ljubav krase: Al' duša moja žalosna i stroga, S mrkim senkama što se u noć gase, Neće ni kleti ni moliti
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kažem, koliko se to uopšte može u nekoliko dozvoljenih mi minuta, na jednu književnu oblast za koju držim da nam je malo znana. Govoriti o srpskoj književnosti i ne osvrnuti se na narodno pesništvo, mislim da je nemoguće. Govoriti u ovoj 1987.
Bojić, Milutin - PESME
Otadžbina naša sa patnje je znana, Lutajući mi je nosimo u sebi; Ona je u krvi naših večnih rana, I, kušam te, sudbo, takvu je pogrebi!
Petrović, Rastko - PESME
SONET SMRTI Pa i sred ogromne sale što davno već je znana Sedeći nepomično vrebam Istrajnost naspram Smrti Ja se ne sećam više otkad ni kolko ima dana Da su nam pogledi tako
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
muku i nevolju; cvili Miloš kako luta guja, privlači se na pendžer tavanici, te on gleda junak po sokaci, ne bi l' koga znana opazio, al' prilazi poštu knjigonošu, pa dozivlje Miloš od Pocerja: „Bogom brate, pošta knjigonoša, donesi mi jedan list