Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ТРЕНУЦИ Та љубав без циља и без сутрадана, Зла сестра вечности, у бесу свег хитног Носи знак највеће коби што је знана: Сав ужас пролазног и бол неумитног.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Срео је и њему знана три храста, пред кућом. Један, при улазу у Вишњевсков парк, са ниским зидом, који се могао прескочити, а други, код
Теодосије - ЖИТИЈА
Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира У сиромаштву свога знана, из убогог дома ума мојега немајући ништа да изнесем на трпезу доличну вашег достојанства, пуну речи анђелске хране,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана.
Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије? На првој стази дјевојка Уна, вјечито млада, знана из буна, кићена цура од Мартин—Брода, накит јој сија, зелена вода.
Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!“ Сутрадан поштар, делија знана, доноси вести с афричких страна, шаљу ми, каже, дечака врана.
Ту осташе моји дани плави испод врбе, у прохладној трави. Збогом жрвњи испод крова сива, пјесмо знана из дјетињства мога, продужите до тишина зимских златну причу љета несталога.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, пре свега, о нашој просвети. Благодарећи дуговечну животу, велику искуству, маси знана и нечувеној енергији нашег преузвишеног господина министра Андре Јапанца, јединог нашег савременика, који је доживео
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан. Ал опет, до краја дана, Загледа се у лица знана, И, очију од неспавања црвених, Пита се: „Пеци ми,Боже, Где се кује завера мучка? Кажи, ко је завереник!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Његову сам шкрипу као дете чуо. Стара груба справа давно ми је знана. Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИ НА ЦРКВЕНЦУ Преко жутих поља гледам тамо даље Где хоризонт злати позна светлост знана, Одакле нам сунце са заранка шаље Још последњу милост своју овог дана.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на знана места. Па, ипак, каткад би прошли месеци а да не сврате под свој бор.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Његову сам шкрипу као дете чуо; Стара груба справа давно ми је знана. Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гледам како тама, Нечујно и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из ранијих дана, Јавља ми се слика срећног јутра једног.
Ал' почех волети предео рубина И страст која теби није била знана, Твоје лепо тело — башту белих крина, И све: твоје небо плавих јоргована, Твоје сузе што су плач мојих година И наш
Када нам синови дођу са бојишта, Наћи ће загрљај и дочек и цвеће, И још топла, знана и жељна огњишта. Али место оних, са ратног војишта Што се нама никад повратити неће, Што за земљу мреше, што их земља
сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког дана, Увек једно, исто.
У душу ће ми сићи хумка многа — То знана бића општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
кажем, колико се то уопште може у неколико дозвољених ми минута, на једну књижевну област за коју држим да нам је мало знана. Говорити о српској књижевности и не осврнути се на народно песништво, мислим да је немогуће. Говорити у овој 1987.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Отаџбина наша са патње је знана, Лутајући ми је носимо у себи; Она је у крви наших вечних рана, И, кушам те, судбо, такву је погреби!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СОНЕТ СМРТИ Па и сред огромне сале што давно већ је знана Седећи непомично вребам Истрајност наспрам Смрти Ја се не сећам више откад ни колко има дана Да су нам погледи тако
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана опазио, ал' прилази пошту књигоношу, па дозивље Милош од Поцерја: „Богом брате, пошта књигоноша, донеси ми један лист