Jakšić, Đura - PROZA
Ne znaš kakva je to milina u ovakoj mračnoj gori dočekati prvi zračak rumene zore! Čoveku kao da nešto odlane; disanje mu je slobodnije, lice vedrije, pa i sam konj uzdigne glavu više, zarže i veselije
— Ja ti, učo, ne mogu zaspati, moram ovu moju krdžu kuriti do zore; nešto ti nisam kao obično, jedna pomisao mi je nezgodnija od druge... A ti, brate, ako ti se spava, spavaj!
mu je na prsima tesan, pa ga zaludu raskopčava, čini mu se ugušiće ga, usne su mu suve, dah gori, on misli da neće zore dočekati... Onamo, opet, u lugu niže Nikoline kuće, iza jednoga grma, zgurio se Đoša. Šta čeka on?...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav: — Ali sutra zorom da si doneo — čuješ? — Nemaj brige, ćato, i pre zore... — obeća se Marjan, zaturi budak na rame, pa ubrza Simičinoj kući. Sava se brže-bolje obuče, pa poteci školi.
— 'Oću, bogami, gospodine!... Odmah noćas — i pre zore, gospodine, zdravlja mi!... Ja ću to sve s Marjanom... Šta ću, gospodine, siromah čovek...
— Jeste li odavno već iz Lajkovca? — upita poša. — Pre zore! — odgovori pop kratko. — Ama, da si me ti poslušao... — Ćuti, pošo, bogati!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Jesmo — rekoše vojvode. — Sad neka svaki ide svojim ljudima. I raziđoše se. Osvanu 1. avgust. Od rane zore počeše talambasi, svirke i borije. Turci se spremahu za polazak... Nebo beše prošarano oblacima...
— A sad? — upita ona. — Zar ne vidiš da navaljuju iz dana u dan... Nema mesta na Drini što im brod nije... Od rane zore do mrkloga mraka bije se krvav boj!... Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!...
Dučić, Jovan - PESME
noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore.
I miriše more ribom; dok za humom Svod se stakli, širi, mru i zadnje sene... Znam, nekad kô dete, u svitanje zore, Istim ovim putem silažah na more, I svagda me sreo nestrpljiv šum vala.
Beše kao carska galija kroz pene, S glasom o pobedi; beše u čas zore Himna zemlje suncu; a samo za mene — Red crnih zastava što kroz mrak vihore.
raskršća golema, Prvi put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u rukama dvema — I oglasila se kroz mrak prve zore Krvožednim tvojim kikotom; dok vruća Luč sunca spavaše u sutonu gore, U naporu bolnom prvoga svanuća.
SERBIA Tvoje sunce nose sad na zastavama, Ti živiš u besnom ponosu sinova; Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama, I zore da zrače na putima snova.
Jer docnije krupni ognjevi da planu, Treba iskra onih što umru u sjaju; Samo zore koje iz očaja svanu, Prokažu grob pretka i put naraštaju.
“ Zvezde će ti govoriti o Večnosti, a zore o Svetlosti. — A ti ćeš odgovoriti zvezdama i zorama: „Iz moje ljubavi se rađaju mlečni putevi i nebeska kola, i mirna
Krvave zore sviću po praznim selima, Krvavo izgreva sunce u divljim hajkama, A još ti predačkih koplja ima po ždrelima, O sveta
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sutradan već je bilo namešteno jedno rešeto za žito (vetrenjača) i radili su od rane zore do mrkla mraka. Grdna prašina i pleva letela je i padala, blagodareći pospešnom vetru, na pop-Ćirinu kuću baš kad su
Afrika
Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko
Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima. Kad crnkinja ima sklopljene usne, ma koliko gola, ona je već odevena u veliku svečanost
Crnci dvorani, zatim puno šefova sela, što su od zore na podvorenju, bradati i u grubim ogrtačima, cereću se ispod mene.
Od rane zore budi me uletanje ptica i onda drhteći još od sanjivosti iskačem pod slobodno nebo; čudno i smešno u jutra kao kakav lik
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič je bio, te zore, prvi, pred kućom Johana Šmerca, u kolima. A bio se zavukao pod crne, kožne, arnjeve, kao da se krio.
Sa njim je bio odvezao se i di Ronkali. Gospoža Božič ispriča Isakoviču, kako ga je čekala, kako je do zore bila budna. Božič je smešten u sobu kraj odaje domaćice i domaćina. Tekla spava u sobi sa ćerkom domaćina.
Uzalud je ona pokušavala da muža umiri, u duge, nedavne, noći, kad su se, do zore, prepirali, da se njoj ne može ništa prebaciti i da mu je ona dobra i verna žena.
I glavna ulica, i poljana pri izlasku iz varoši, bila je prazna. U kolima, pred žućom Isakoviča, te zore, sedela je Ana, žena Đurđeva, visoko, na sicu, uvijena u svoje marame, kao neka bula.
Niko nije znao šta se zbi. Uzalud je, posle, Đurđe, svojoj ženi – kad ostadoše sami – do zore dokazivao da on tome nije bio kriv, da se to desilo, kao od šale, da je ta Birčanska, Moholčanka, Moholčanka i po,
Žižak se bio ugasio, a kroz drvene kapke prozora, bez stakla, zapušenog ovčijom vunom, svetlost zore prosijavala je, teško. Kad se obukao, međutim, i istrčao, zastade zasenjen.
Vreme je, tog dana, bilo lepo – sneg je, napolju, pod Suncem, blistao. Dete, koje se te zore bilo rodilo, otplakalo je i zaspalo. Đurđe je hodao po kući i mumlao.
ugasila, Isakovič bi iz mračne noći, dole, ugledao Dnjepar, kako treperi, i predgrađe Podolja, iz kojeg se orila, do zore, pesma njegovih sunarodnika. Nebo bi bilo osuto zvezdama.
kako je, u kući počtenorodnog voskara, uvek, prepuno, kako se kod njega posetioci tiskaju, kako se tamo igra do zore i kako kod Despotoviča, oficiri, pevaju. Iz kuće mu ne izbijaju. Ceo Budim je pošešuljao.
Elisaveta Petrovna, carica svih Rosija, bila je, te zime, uzela četrdeset i četvrtu, a volela igranke, koje traju do zore. Ona i grof Razumovskij, bili su, te zime, u prestonici, priredili nekoliko črezvičajnih balova.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
noć nikad videlo nije Svako svoju kožu kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) RUŽOKRADICE Neko bude ružino
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Setih se da bi skočila uplašena iza sna, a zatim ne bi uspela da zaspi do zore razmišljajući šta će biti s onom crvenokosom propalicom. Ne, to nije dolazilo u obzir! Stanika, takođe!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
gospoda, kasnar, išpan, natšumar, nataroš i učitelj, pa se izmešali sa Polačekovima i Kirićima u kredencu, i ostaše do zore. Balu je kraj; samo su nekoliko pari u manšestru još zaostali. Svi se raziđoše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.
Posle tih večeri, i on i njegovi drugovi obično su priređivali pijanke do zore, urlajući uz gusle, van sebe od rečitosti i snage.
Ujutru, sutradan, tek što se beše probudio ču da su, te zore, opet obesili trojicu, uhvativši ih kod jednog obližnjeg sela da kradu.
se budila ni kad nesta s neba i srebrni deo Meseca, koji je, poslednjih dana, sedeći, užasnuta svojim stanjem, od rane zore kod prozora, naročito rado zaticala u plavetnilu.
nahvatala pena, nije se više doticala ni onih grozničavih, zamišljenih slika koje su joj, kao i te stvarne, bile svake zore pred očima.
Ta Stana, plašljiva i pre, cikala je za svaku sitnicu, ali kad i ona pade, ugledavši, jedne zore, vampira na svom pragu, Ananija, sa čijim je ćerkama živela u prisnom prijateljstvu, morao je da obeća da će gospoži
Promene u taj život unosili su samo dani lova, kada je išao na lisice, jašući u snežne zore, ili u sumrak, sa jednim neizmerno mrzovoljnim izrazom lica.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Njoj se strogo zabranjuje da ide iz kuće noću, po zalasku sunca a naročito u „gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku koji se u to vreme nađe“.
Vračanja i bajanja se često obavljaju u mladi petak, pre zore. Sveta Petka je žensko božanstvo, pa se i ovaj dan smatra ženskim, odnosno „nečistim“, pogodnim da se dođe u dodir sa
U Crnoj reci devojke su na Mladence išle na ranilo pre zore, gde su ložile vatru na seoskom igrištu. „Njima su se pridruživali i mladići i igrali u kolu do zore.
„Njima su se pridruživali i mladići i igrali u kolu do zore. U zoru su išli na reku, mladići napred, a devojke za njima i usput pevali ljubavne pesme.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA SVRGNUTE Za svrgnuta vlastelina što sam sedi od zore rane, za stolove tišinom zavejane, za bokale i za kupe gde vetre u ocat pretvorena stara vina, za slanike
O LOVU U svako doba zore letnje da su spremni sokoli i hrtovi, kad car ushte s vlastelom da lovi, da se krene još za rose i hlada dokle nisu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pobeda je, u stvari, ličila na veliku igranku od ponoći do zore. Video sam kako su na jednom trgu igrali kozaračko kolo i kako su se nekom vojniku otkačile dve bombe sa pojasa dok je
kad je prijatelj kod koga je neko vreme stanovao zaboravio da mu ostavi ključ od kapije, pa je do zore skakutao po snegu i obilazio usnulu Kalenića pijacu, zavideći smrtno svima što su, umotani u toplu ćebad, spavali, ne
Matavulj, Simo - USKOK
Jer, što je njemu bog dao veselo srce, ni toga već nema na svijetu! Ako ćeš da se smije od sada do zore, sve ovako... A-nu, ljubavi ti, Stijepo, udri u smijeh.
— I neće biti druge službe danas? — Na što druga?! Napojali smo se boga od prije zore dosad! — Bjehu li u crkvi svi iz kuće? — Niko osim kneza. Pristav je imao posla oko peciva.
Zato se četa krenu sa Njegušâ pet dana pred Đurđevdan, odmarajući se danju, a putujući noću, te treće zore osvanu pod Zlostupom. Vođu se doista dosadi silno mišljenje i ćutanje, jer prvi započe razgovor. Zapita: — A, Janko!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Poranio Kraljeviću Marko prije zore na nedelju dana; uzjahao tankoga komarca, pritegao pušku kremenjaču - ode Marko niz polje loviti.
I samo čitanje Defoovog dela može, bar za trenutak, da zameni avanturu: knjiga nas zgrabi, do zore nas budne zadrži, a duša, još juče mirna i pokorna, razigra se, unezveri se, zavapi, duboko i moćno.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sa pokretanjem Lюbitelя prosvѣšteniя, »srbsko-dalmatinskog almanaha« 1836, potom hrvatski kod katolika, sa pokretanjem Zore dalmatіnѕke, 1844.
1892. Otadžbina je prestala izlaziti. 1878. krenut je u Dubrovniku Slovіnac, kome je urednik bio Luka Zore. List je izlazio do 1884.
Milićević, Vuk - Bespuće
A već prije zore čekahu kola pred kućom. Gavre Đaković, polubunovan i dremovan, zagrnut jednim dugačkim kaputom, oprostio se od njih
Radičević, Branko - PESME
“ (1843, 21. nov.) NOĆ PA NOĆ Lep je zore osmejak, Lep je dana ogrejak, Večeri je lepa šarna, Al' je lepša nojca čarna.
(1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo, zlato, ostaj
“ Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore, A u zoru s' zajuhuče, Udri opet kâ i juče. Zbogom, pesme, zbogom, kolo, Zbogom, momci,
“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da slavuji zore ne probude, Slavlji poju, zorica se beli, Danak jasni od nojce se deli, Sunce sjaje, ritine se puše, A po glibu
Jutros rano pre rumene zore Gojko bele ostavio dvore. Do oruža i srdašca svoga On ne krenu druga nijednoga. Da lov lovi, u goricu zađe, Jutro
— Malo prođe — već Turke sretoše: Pociktaše te puške tanane, A zaječa gora na sve strane, Oganj sunu, i do bele zore Mnogo srce turačko sagore. 3oro bela — ma gle turskog jada! Sunce granu — oh jad tek je sada.
I gle svanu, i sunašce granu, Al' već bojak pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se, zametnuli jade — Ali sad tek pravi boj nastade.
“ Pa je gleda i opet pogleda, I bi tako do zore ostao, Al' uletje jedna laka straža: „Na noge se, eto Turci idu, Jalakaju, česte puške meću.
Preda mnom lice zore umiljano, No misô moja nije onde bila, Po jučeranjem danu se je vila, Ja gleda lice device ljuvano.
Umilna svuda viđaše se ludba, Ruža se diza iza svoga sna, U istoku se diza rujno more: To činilo je kras od mlade zore. 52.
52. I(z) snega je izišla vrâta slika, I(z) snega zore krasno deve lice, A ruža itro, umiljato slika Divne zatim njojzi usničice; Pa kako divno stajala je slika, Kad ruža
je ruka pokazala mile, Nada mnom ne beše sjajno more, Ne zvezda noći, niti gudbe sile, Da krene nji i sneg i mlade zore, Da sprati meni opet lice mile: Nebo vedro snege i kerove Vidi samo i moje drugove. 56.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone. Zbogom, dragi moj.
Oho-ho-ho, znam ja njegove pute: do zore će smotati bar nečiji naramak sijena, ako već ništa drugo. — Hoće, vjeruj ti bogu — potvrdi maštoviti Đuro.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od rane zore do mrkla mraka ona je bila uvek u poslu. Koliko bi puta u pola noći došla kod nas, bežeći od pijana strica, prespavala
(Nju je posle opština morala silom da uda, jer kad se s njom nađu, onda zaborave i ručak, večeru i noć. Do zore piju rakiju, kite je i oblažu novcem, svoje žene biju i teraju iz kuće radi nje.) Učas se sve promenilo.
Kostić, Laza - PESME
Kad se posle duge noći jave zraci nove zore, te pomislim, sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti jedan,
svetske kolute, bogove silne, kamo li ljude, zvezdama ćemo pomerit' pute, suncima zasut' seljenske stude, da u sve kute zore zarude, da od miline dusi polude, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: I taj se usreći, kad uze boginjavu. LjUBA: Pri rasvitku rujne zore Kad kao angel počiva, Predstavi joj lice moje Obajanjem nježnog sna.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Sram te bilo, oždrkeljala si se kao krmača, pa si došla pre zore da uznemiruješ ljude. SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita baka Mjesečeva; niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita.
leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
„Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!
pusta tugo, u tvrdoj kuli živjeli dugo, kretali u lov u noći svježe, u zaliv tihi spuštali mreže, brodili morem do zore sjajne, saznali mnoge njegove tajne. Znali su zašto more se ljuti, znali šta misli i kada ćuti, čitali njegov muk.
Čitave noći, do same zore, moći ću mirno dremati gore.“ Vidran se mlinu odšunja tiho s tovarom jela, neka ga traže, večeru svoju, ribu do
“ Vidio sam na Mesecu juri mačak svoju decu što skitaju po Mesecu. Noćne šetnje sve do zore to je posȏ za mačore, a sva deca pod jorgan dok ne dođe dan.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Želeo sam ipak da joj metnem glavu u krilo i da tako ostanem do zore. Voleo sam je toliko radi „njene“ sreće da je i „moja“ počela nesvesno da se time koristi.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja.
V PRVI SNEG U osvitku zore, kroz sumračak tavni, Pokrivene snegom počivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
škola i skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo
žena u dovratku što te čeka u prostoru ne baš javnom nek te ne plaši duboka tama tu počinje preporod i svetlucanje zore tek na obalama.
nikada ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o pobednici večni nad snegom do
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ipak, cele noći gurali su topove. Išli smo kroz neku šumu, silazili, peli se, i tako do zore, kada zastadosmo na nekom kamenjaru. Više se nije moglo dalje.
Već je i sunce zašlo. Pirka svež povetarac, večernjača svitka, topovi se kotrljaju i dalje, eto tako, od rane zore, da su posustali i ljudi i konji... Naiđosmo na jedno ušoreno selo i na raskršću se sakupili seljaci, starci i žene.
ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR Do zore smo kopali. Okolo topova bile su čitave humke sveže zemlje. Ljudi već posustali od umora i gladi.
Opet su vojnici kopali, i, u osvitku zore, sve je bilo pripravio. Nišanska tačka za sve topove bio je krst na tornju crkvenom.
Još od rane zore smo za durbinima i osmatramo. Putevi su opusteli, polja zamrla... — More, mnogo odstupismo. Vidite koliku teritoriju
Da nisam na ovako važnom mestu, pa da skrenem sa strane puta i malo, samo malo da opružim telo, dosta bi mi bilo do zore... Razmišljam čime bih mogao da rasteram san.
Je li blizu komandant? Rekoh mu da će za pola časa naići... — Ah, sada sam na konju... Ovo mi je dosta do zore — govorio je protežući ruke. U blizini trećega sela sustigoh vođu releja.
Zastajkivali su, osluškivali i provirivali kroz vratnice. Daleko je do zore. Ha, nije im toliko do točka. „Mrtva stvar!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Rascvetaše se groblja i planine, rasuše vetri zore po urvinama; ni majke, ni doma, za nas nema, ni stanka, ni dece. Osta nam jedino krv. Oj. Ona je naš strašan ponos.
NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam takovska groblja? Marko se gadi buđenja i zore, grobovi ćute, ne zbore, u nebo diže naš prezriv osmeh roblja. Nećemo ni pobedu ni sjaj.
PUTNIK Idem slobodno, niko mi nije odneo da ljubim tužnu moć. Raširim ruke, ali ne u zore nego u more i noć. Osmehom ulazim, stigo ma kud, u tužne i bolne jave.
More, i ja ostajem tužan ipak svake zore. I ostavlja me zagledanog u bezdane vode. NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja.
Oče naš sin je tvoj bedniji od bilja, strasniji nego cvet, nestalniji nego vetar zore, sumorniji nego more, i sam, sasvim sam. Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može.
Ja bih mačem počast šinuo i tiho reko: Jer sam muško. Jedne lepe jesenje zore rujne, da me na izdanku nađe, pod kikotom truba.
Nežna kao bela ruža, čista kao rosa, da dotrči zadihana, vrela, bosa, suzna zbog zore jesenje, blage, nečujne. Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba, viknula i zaplakala, ko kad bi leptir šuško: Reci,
I, tako, bez traga, rasuće mi ruka živa tela mojih draga. Jer ljubav će moja pomešati, tajno, po svetu, sve potoke, i zore, i, spustiti na život, vedro, i beskrajno, i kod nas, nebo, i senku Fruške gore.
Pogledah uvis, da li je to mesečine prah, ili je ledeni vir zore, što mi guši dah? Nisam znao da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću devojke, njinom pritokom, Ona to već,
Tu se do zore orila pesma („Oj, jablane, širi grane!“). Vranicani se ljutio što sam toliko oduševljen balkanskim ratovima, ali oduševlje
Muzike sviraju i orgija se do zore. Oni koji su ostali bez zarade, bez kuće, lutaju ulicom, kao prosjaci što pružaju ruke, ali ćute.
Najzad, mir, mir zore, polako je ulazio i u mene. Sve što je moj drug pričao, pa i on sam, poguren, u pohabanom, vojničkom šinjelu, ostalo je
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jutro je, al još svitanja nema, S jerusalimskih tvrdih bedema Još se ne diže tama nemila: S Istoka nema tanka bledila Zore, vesnice bliskoga dana— Još leži noć ko prikovana Ko crna krila mrtva gavrana.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sazivanje i skupljanje mora se vršiti u najvećoj tajnosti. Kmet s ljudima neka bude sutra, pre zore, kod velikog rasta u Grbićevoj livadi« — tako je glasila kapetanova naredba.
nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore. Pre svanuća besmo pod velikim rastom.
Tako je sanjao sve do zore, a u zoru zalupa neko na prozor. — Ko je? viknu on iz kreveta. — Ja sam, č’a Glišo, poslao me gazda da ti javim da
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Kuku, majko! — ču se odnekud. — Slabo, boga mi! — reče Cvijo, koji je voleo da se potuče nego da ga častiš do zore. A ćata produžuje: Smejat’ ću se kad ga stane jauk, K’o što se on smej’o kad sam plak’o ja — Ha, ha, ha!
Odmor mu je potreban bio od napora poslednjih dana, a posle i stoga što je duboko u noć, upravo do zore, ostao za svojim pisaćim stolom izveštavajući svet o događajima i promenama u selu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sat meri vreme između večeri i zore; Dunav, za to vreme, otiče u Crno more. Draga deco, hteo bih nešto znati, To me golica, ko žito što šašolji godine
RASPRAVA U PARKU U leto ustajem u cik zore Da čujem kako se čavke spore: Iz svih krošnji, u parku, odzvanja Rasprava o smislu postojanja; Iz trista grla diže se
HRAST KRAJ POTOKA Od rane zore po vodi se Hrast šunja, tražeć svoje obrise: Pokreti su mu hitri, krti. A svetlost, što se u nebu rodi, Najpre u
Rakić, Milan - PESME
sam i ja evo već tri noći Blažen i bujan, dok se pesme hore, U muzici, u cveću, i samoći, Sisao sreću sve do same zore.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
sam u mojoj mladosti iz mindera u zoru hitao na tvoj potok bistri i čudesni, nad kojijem ogleduješ lice ljepše sunca, zore i mjeseca.
Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu! Tri hiljade momka jednakoga na Šenđera udriše vezira priđe zore na polje krstačko. Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Poleti kao tica pokraj mahala ka njihovoj ulici. Modrina zore i svež, još vlažan vazduh, poče da ih šiba. Tek se svanjivalo. Iz kuća po mahalama razlegali su se na sve strane petli.
U tom već je i dan svitao. Modrina zore poče probijati odozgo, kroz badže, i lomiti se sa svetlošću ognja. Iz komšiluka čuli su se udarci sekira, škripa
Pandurović, Sima - PESME
Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, K’o s plave ravni okeana, Veliki osmeh sunca čini. Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte
kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti.
Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Neprospavane noći. Svež, oštar vazduh prašinu digne lako Po pustim ulicama. U vedroj samoći Mlaz zlatne zore čeka drvo svako I živi ljudi.
I kada zore zraci budu bistri Prodrli varoš, lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini,
Dan vedar, bistar, i pun plodnih klica, Nebo puno zore, nadanja i vere, Razdragana pesma probuđenih tica, A zraci novog sunca svud trepere.
I obiđe žrtve što se u snu snâže, Nadom na slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve straže, Besmrtan i miran, ponosan, nevidljiv.
I nek padne S duše Bolne, jadne Teret strasti, nemira, što guše; Jer su gadne Zore bez svanuća, Budne noći nemoćnih čeznuća.
Te je kobne noći uklonjena glava Hrabre vojske što je sve do zore same, Pored dobrih konja, pod opremom sjajnom, Čekala na bitku uvijenu tajnom Kosovske večere i zavisti mračne.
Namenjen za žrtvu tajanstvenih sila, Stari hrast je bolno gledao sad gore, Gde oblaci beli u osvitak zore Putuju daleko... gde njegove tice Odlaze, da bolje podneblje potraže, Nekud, gde je lepše, gde je život mio...
Ne znam... Ali jutrom, kad se čudno deli Svet mraka i zore, završen je pir. Ceo grad je mržnje pokrio sneg beli Bezglasnom tišinom što teši i cêli. Tájac prolaznosti. Sneg...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Momci pucahu svakog časa s vrata. Brastvenici gotovo svi, izmjeniše se u polaženje. Pilo se i veselilo do same zore. Jana preobukoše u crnogorsko ruho i zatakoše mu ledenicu i handžar.
A i vrele mora da su, kad glavi što ih zaprema, ne smeta planinska studen od koje kamen puca! Veliki zore osvitak, zabliješti starčeve oči. Tek tada trgnu se, pa zatvorivši lagano stakla, nestade ga s prozora.
„Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio. Jedno mu zrno prošlo kroza stegne ali nije kosti
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 Poranio Kraljeviću Marko Prije zore na petnaest dana, Pa skinuo Šarca sa tavana; Ne sedla ga gde se osedlava, Već mu meće sedlo po trbuhu, Na rep
Čudne laži, da je bog ubije! 6 Poranio Husein vladika Pređe zore na petnaest dana, Na vrančiću konju bijelome, Pa eto ga moru na planiku; Dade mu se nešto pogledati: Morem trče dva
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: „Ustajte, braćo!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se prvi razabra. On odvede Butru u crkvu, pokaza mu za koji će konop vući svake zore, pa mu svečano predade metlu, rekavši: — Jeto, sad već znaš sve svoje dužnosti.
Jutros je ostavljen bez ručka kao kakvo đače, a večeras je dočekan kao kakav velmoža! Prije zore Bakonja odjaha put varoši. Poslije dobra časa prijeđe s putanje na široku, ubijenu cestu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da kupim nešto. Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća.
I od gladi postadoše kurjaci. U Tim proticanjima krv nam se iskvarila. I naružila se zemlja od pogašenih ognjišta. Dve zore nikad na istom bivaku. Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja. Kad tebi otimaju, i ti otimaš.
— Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište.
Gde će on s Đorđem Katićem da se parniči oko pravde? Hleb mu treba. Već do zore ognjište će mu se zagasiti, jer je noć kroz odžak provukla hladan patrljak noge i gazi po vatri. — Vreteno! Vepar!
Ona mu nije uzvraćala. I tako, u plašljivoj i molećivoj nežnosti ostade do zore, koja Simku izvuče iz postelje i bez ijedne reči i iz sobe.
ga bespomoćno i čini joj se da i on sam, telesno, otiče kroz te odrane, oljuštene jauke, da se rastapa u tmuši zimske zore koja je ispunila sobu i kaplje u nešto što se zgusnulo ispod kreveta.
bude u kući, ne može da je gleda od stida, da ona njega gleda posle petnaest godina, pa otac, i to sada, posle sobarice Zore i udovica u Beogradu; ne zna kud će sa sobom. Kao da sanja.
Kad su joj rekli da joj je muž i domaćin poginuo, nije verovala. Četrdeset noći do zore čekala je ona Vasilija na obali Morave, sedeći pod topolom za koju su čamce vezivali kad bi odlazili.
I majci sam mleko isplatio, kaže u sebi, a misli da je rekao glasno. Ne bi ni smeo da kaže. One zore kad su pobijali vešala na pijaci, tu pored samoga zida, kad su svi sem Andre i Aćima glasno plakali slušajući treskanje
Nikad nebo. On veruje da su bagremove zbog toga i posadili pored apsane. One prve budns dočekane zore, bagremovo lišće je bilo zeleno. Sada kao da je potopljeno u zejtin.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj. »Baš koješta!« i sama isto zaključi, pa ipak, još od zore poče čekati pticu, ali vrabac niti se javi niti pojavi. »Zaboravio me?
Vraćala se tek kad bi suton izjednačio pocrnele grane drveća s nebom, palila svetiljku i ostajala uz nju do zore. — Šta li to radi noću? — pitali su se susedi. — Da ne vrača?
Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha.
Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može. Blistave su, daleke, večne, a njega do zore može ujesti zmija, odneti vetar, zatrpati pustinjski pesak. »Možda još i pre zore?
»Možda još i pre zore?« — podsmehnu se samome sebi, kad oseti kako postaje lagan i leti u visinu. Visoko, više, još više, do trećeg neba, do
To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo!
Ako stari čarobnjak ne zna — niko neće ni znati. Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove.
Jedan za drugim, zatvarali su oči pajac, skretničar, lutka na čijim su okruglim obrazima, sve do zore, poigravale senke trepavica... A onda, sunce banu na vrata i dečak ustade da vidi šta rade njegove igračke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci
Pašću, umreću, duša mi gore, Rastopiće me do bele zore, K'o grudu snega vrelo sunčanje O lakše, lakše, kroz gusto granje! Đ.
Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno!
je; al' još svitanja nema; S Jerusalimskih Tvrdih bedema Još se ne diže tama nemila; S istoka nema tankog bledila, Zore, vesnice bliskoga dana; Još leži noć, k'o prikovana, K'o crna krila mrtvog gavrana.
Popa, Vasko - KORA
jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sada ćemo sačekati izlazak Sunca“. Pitagora sede. Nad istočnim horizontom ukazaše se prvi znaci zore. On se zagleda onamo kao da nešto iščekuje; i njegovi učenici upreše svoj pogled onamo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.“ Do zore smo ostali u razgovoru.
puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što
Prodirala je bleda svetlost zore kad se ona probudila. Čovek priskoči od prozora odakle je, razmaknuvši zavesu, posmatrao dva velika crvena oka voza
dok se naglo ne prenem i skočim, jer glava ne može da izdrži u onim mukama, te ustajem i sedim u krevetu do zore.
pozivu, pa mu one, po jednodušnom iskazu svih ispitanih svedoka, neočevidaca kao i očevidaca, besne noći, do zore svirao i pevao sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I opet su mutno svitale nove zore i nalazile me s grudi punom smrti i s ustima punim njenog crnog ukusa. Smrt. Vječita misao. Drug iz djetinjstva.
prateći napetim čulima to nadimanje i iščekujući širom rastvorenih očiju da u četvorini prozora zabjelasa prvi trag zore. Svanuo je i dan, proteklo je i jutro, a još se niko nije rješavao da majci kaže istinu.
Nakon kratke komedije iznenađenja, jedan drugome ispružimo ruke. Te večeri poslije programa posjedili smo do zore zajedno čavrljajući za jednim stolom u uglu. Bio je srdačan, iskreno nebrižan i aljkavo ravnodušan prema svemu.
Naš je kraj dobar samo da se čovjek u njemu rodi. Ali onda neka iznese svoje stope iz njega! Neka ponese u očima njegove zore, njegove sutone, njegova razjarena sunca i njegove zvjezdane noći, i neka između sebe i njega stavi sedam mora i sedam
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ja moram sad znati na čemu smo, treba do zore da posvršavam sa ljudima. — Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno.
»Ko zna — pomisli on — možda to neće ni biti ; dugo je do zore«. I tako poluumiren uđe u goru. VII Davno je svanulo. Zvezde se ugasile, i predmeti se sasvim jasno raspoznaju.
dvorište kroz prozor, ali se na stakletu uhvatio debeo sloj leda, kroz koji jedva prodiraše slaba svetlost zimnje zore. — Vidi-de ko je to — reče on Stanki, oblačeći se žurno.
Ostao je na spavanju, i sutra će predaniti kod njega. Ali treba da ideš odmah, da ga uhvatiš pre zore ... posle vam se neće živ dati... Kapetan je razgledaše pažljivo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se!
Ti uzmi onu drvenu, pa kopaj makar upravo do zore, ne boj se, iskopaćeš trs, a dirneš li u železnu lopatu, gotov si, uhvaćen, i ja ti, pobratime, onda ne pomogoh više.
Idi i ne boj se ništa, ali uzmi onaj štap drveni i s njim tresi, makar tresao do zore, dok ne utreseš jabuku. Samo pazi, to ti kažem, dobro utuvi, da ne bi uhvatio za gvozdeni štap, jer čim za njega
Petković, Vladislav Dis - PESME
Elementi strasti negde se još bore. Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore. Oblici se sivi uplašeno nagli Ispred moga oka, i kao da mole Za pomoć, spasenje njima, kiši, magli, Od nečije ruke što
Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom.
Ali jedne zore, prve zore potom, Zaspale su blago njene oči dana, Njene oči cveća, sred živih obmana, U jeseni tužnoj, sa njenom lepotom.
Zar te nije žao? Kud gledaš dugo snom gde nema mis'o Poteza svojih? Je l' podnožjem pao Sad blesak zore, pod kojim je dis'o U tami čovek?...
Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh?
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da se kreće u umrlu noć. U snu svome nisam znao za buđenja moć.
Kroz moju dušu, preko straha, rana, Prođe pobeda, vera, novi zraci, Osmeh i lice zore dobrog dana, I prosto ime: seljaci, seljaci.
1913. PET PESAMA Jedna pesma stara, od moga rođenja, Ide kroz krv moju, kroz noć i kroz zore; Moja pesma bola, koji se ne menja, Uz godine brze i časove spore, Preko smeha, plača, Korača, korača.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Čak je sejala semenje, uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su delo njenih ruku.
štapove lojanica, i svake noći dok su ostali spavali, pošto bih zapušio sve ključaonice i pukotine, čitao bih sve do zore kada je majka već započinjala svoj mukotrpni dnevni posao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
puta dobro ugostiti, jer ima u izobilju svega što volim: lubenice hlađene u dubokom bunaru; grožđe i breskve ubrane pre zore i pokrivene vinovim lišćem da im se održi svežina; mlade kukuruzne klipove ubrane kasno popodne i ispečene uveče na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i pomalo osvaja je ljetnjim, sivim, svijetlim svićanjem i nosi sobom sa školja i s mora šapatljive, bistre glasove letnje zore. — Nađi mi maramu! — iznebuha okrete se od prozorčića Marko i prekide ženinu glasnu molitvu. Ona ćuti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu i dugu, do zore. („Noćni stihovi“) Zanatska veština, razume se, menja mesto i značaj u evoluciji svake umetnosti, pa i pesničke.
u trećoj: (1) Tako opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na jod.
(3) Stari mornar strmoglavljuje se u more – Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.
sobom: Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more – Bujice neprekidnom kaskadom Izliće ceo svod do zore.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
na isti način, kroz istu badžu i sa istim utiskom razgrađenosti jutarnja svetlost sliva sa svetlošću ognjišta: „Modrina zore poče probijati odozgo, kroz badžu, i lomiti se sa svetlošću ognja”.
duboko potisnutim ljubavnim „neostvarenim snom”, jer je - mimogred primećuje autor, tek da nagovesti - „tako do zore lutao jednako pevajući to, kao tražeći tu momu, šta li”.
Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
tim pre što se ne pamti da je koga o Božiću posetio, dok je međutim svake slave kod Trifuna Ledeničanina pio rakiju do zore i blagosiljao uz svaku čašu lepše no kakav najpravoslavniji Rogožnjanin.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne šal’te se momci s okom Naših devojaka!
Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne šal’te se momci s okom Naših devojaka!
Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri, Bogu dana, Bogu noći. »Neven« 1881. DIVNA ZVEZDA Crna noći, ko te vodi Kad je vreme da se širiš, Da
Lađar vesla, ne mari Što je vreme burno, A Čivutin dukate Obrezuje žurno. Švalja sedi do zore Da zaradi para, A birtaši pretaču Piće iz bunara.
Miljković, Branko - PESME
zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek
bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu Sigurno je
Ko će preživeti Plod, ako ga bude, Sićušan ispod drveta, kog lude Pokušaše tresti u zore sve bleđe. Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, Kada znam šta mi okružava vid, Al ne
Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprelet gore.
BALADA Ohridskim trubadurima Mudrosti, neiskusno sviću zore, Na obične reči više nemam pravo! Moje se srce gasi, oči gore.
zvezde da budu jetke Spava sa svojim mrakom iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo sa svežinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina Njena će nemoć osvetliti naše puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva
koja sebe stvara iz svoje nemaštine Čita led iz njenog uma Na način umiljat i strašan Dani su različiti al svetlost zore je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju zimu Večito
brzog perja) Nežnost je životinjska lenjost proždiranja Za vreme ljubavi jedan ludak ždere dugu I peva, mladi čuvar zore, kloakom slavuja Na nizbrdici pesničkih poređenja SUDBINA PESNIKA Sada je to još uvek opasnost koja peva Plamen koji
tamu O dokle li će tužan stići Taj što više nema šta da kaže Uzalud učene vatre s visoka čela Slepac zna kraći put do zore I predeli nepokretni kao nada Sriču svoje ime na njegovoj usni PRIJATELjU PESNIKU Tanasiju Mladenoviću Srećan ko
Krakov, Stanislav - KRILA
Dim se lagano razilazi i vatra slabi. Juriš je odbijen. I tako se tri puta ponavljalo do zore. — Poginuću, poginuću...
Došao je dežurni lekar i bolničari i zaklonili su mrtvog malim zaslonikom. — No, tako može ostati do zore... vama ne smeta? ne? obratno se lekar Dušku, koji nije ništa razumeo. — Ni najmanje.
u grmljavi je student drhtao jako i dugo, zaklonjen slabim grudobranom od džakova i tako ostajao sve do zore. Po danu je spavao pod stenom buđen samo treskom eksplozija.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba videti sa koliko se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko
Jedino iza usana, i još odakle polazi život, sviće rumenilo zore koja je bez prestanka u njima. Kad crnkinja ima sklopljene usne, ma koliko gola, ona je već odevena u veliku svečanost
Crnci dvorani, zatim puno šefova sela, što su od zore na podvorenju, bradati i u grubim ogrtačima, cereću se ispod mene.
Od rane zore budi me uletanje ptica i onda drhteći još od sanjivosti iskačem pod slobodno nebo; čudno i smešno u jutra kao kakav lik
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— to je veliko pitanje — a odgovor na njega skriva budućnost! IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god. Još pre zore uzrujao ce ceo štab.
bakrače iz kuće za isplatu kaišarskih dugova, da prodaju poslednju kravicu za isplatu državnih dacija, da se muče od zore do mrkle noći za koru suva hleba, da smireno previjaju glavu pred svakim policijskim pisarčićem, koji, kao »gospodin
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi se žure da bi se još pre zore vratili u ravnicu. Opet se čuje onaj stari uzvik: „Drž’ desno!“ — jer je noć sasvim mračna.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu. Padne im na pamet štogod: „Pali sveću!
konfekt se jede Iz Zemuna sir, A flaše se rede Baš k’o da je pir; Tu se skače, more, Čardaš, kotiljon, I urla do zore: — Živio naš bonton!
Budi samo dobre volje. Za prvu je noć najbolja Koja traje noć najduže, A u mojoj domovini Nigda nije zore vidit.” Sad se pet’o promeškolji Da da ljudma prve glase, Kućni garov lancem tresne I zaoštri oba uva, Kao da je
S nadeždom se misli bore: „Valjda mila jošt ne spava!” Do ponoći i do zore Ne miruje ljubav prava. Prozori su preškrinuti, A ja naglo hodam tuda.
Bojić, Milutin - PESME
(Knjiga o Jovu, XXX, 30) Okadila sam postelju svoju smirnom, alojem i cimetom. Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
(1912) KORAČA DUGI NIZ MRTVACA SVAKIDAŠNjA PESMA Dani, kako tutnji vaš džinovski huk! Ko raspuklo zvono plaču zore vaše, Kô na piru smrti razlupane čaše, Kako pun je strave prošlih noći muk! Dani, ustavite svoj demonski trk!
Jakšić, Đura - PESME
more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po jauku, bolu, pisci, Nesrećnoga šibat
Pašću, umreću, duša mi gore, Rastopiće me do bele zore Kô grudu snega vrelo sunčanje; — O, lakše, lakše kroz gusto granje! 1861. LjUBAV 1.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem. Il’ prisojkinja se u kotur savija, sunce na uranku. Zore joj oči prozirom u ruj, drago na san dohodilo, rumena kap. Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem.
O, malo li je za muku tvoje utrobe. To božjak da ne rodim sina u ovoj grozi od iskoni, kad hodi on. Jer nema zore, na zenice li ne zaplavi, ni blaga poja ne, rodnu li ovu grozu ne prekužim.
7 Sve zove — ostajem. Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug. 8 Patniku iz tiha srca to čudno pukne zore cik. I čudno, na ramenu sebi, svetli svoj sagleda lik. 9 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza.
4 Nek boli, ne zabolela; nek peči, ne opečila, mirisnu san mi obreče, tragom je zore tražim. 5 I gle, u plavetni dan, vejala snom i vejala, sa talasavih grudi neljubljene devojke, ljubica smerna.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čak mu ni grob nije dobro video. Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad. u modrini zore, gotovo u mrak budio bi se. Oko njega po sobi već su bile prazne postelje matere, tetke, strine.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Drem« se »predaje« i samom drenu, kad se u proleće prvi put ugleda njegov cvet (Sofrić, 86), ili na Đurđevdan pre zore: momci i devojke u tri maha penju se na d. stabla, govoreći pri tom: »tebi, d.
U Lici žene uoči Ivanjdana namenjuju po jedan struk svakom čeljadetu, i ujutru pre zore gledaju ih, i čiji je struk uvenuo, taj će biti bolestan i iste godine umreti (Begović, 123).
Ako devojka želi da je momak zavoli, ona vrši sa j. izvesna vračanja u mladi petak pre zore, pa onda u nedelju dâ momku da tu j. pojede (ZNŽOJS, 7, 1902, 190). O proševini j.
J. se upotrebljuje i u ljubavnim vračanjima i gatanjima. Na Đurđevdan devojke se pre zore valjaju po ječmu »da momci ječe za njima« (u Levču, Karadžić, 3, 1901, 123; SEZ, 7, 105).
Lala. Uoči Đurđevdana bere se sa ostalim cvećem i travama i meće u nenačetu vodu, s kojom se sutra pre zore umiva (SEZ, 17, 177). Inače l.
U Hercegovini se, kažu, nekada venčanje sastojalo u tome što su momak i devojka, u nedelju pre zore, dolazili u bogomolju sa dva svedoka, pa bi obišli tri puta oko bogomolje, i za to bi vreme jedan svedok držao više njih
Postoji običaj da je pa Badnji dan predvore i uščuvaju »budno do zore« tri lica, i u tom slučaju ima ona naročitu snagu (SEZ, 48, 311).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— odgovori doktor, osjetivši kako se Ivo uza nj skuplja. — Zaspao bih ovako na vjetru, u šumu. — A ja neću do zore zaspati. Pušiću. Ma 'ajde — odluči se najposlije doktor. * Sutradan, u subotu, po objedu, krenu Ivo put svoga sela.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kopanje groba otpočeto je u cik zore u prisustvu radoznale gomile Dorotejevih bolesnika, sebara i meropaha iz okolnih sela.
Zar ne bih poludeo od dosade, Gospode? Dadara U dolini se dogodilo nešto jezivo. Jutros su u cik zore sebri našli obešenog o uže, ispleteno od sukna mantije, kaluđera Prohora.
Čoveku bi trebalo omogućiti da umre kraj potoka, pod krošnjom kakvog granatog drveta u cik zore. Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na
Uzalud. Ono što sam saznao bilo je sve drugo samo ne cela, prava istina o boju. Lauševi ljudi pričaju kako su u cik zore grunuli među razbojnike, razjurili ih i sasekli.
Trud ti je bio uzaludan, stari moj hromi viteže. Pipac Razum je ipak prevladao. U cik zore suđenje je bilo završeno.
Matijini neumorni prsti od zore do sumraka izrađuju glinena čudovišta. Tačno tako — čudovišta. Jer njegove testije nisu obične, bezazlene posude za
„Doroteju, ako iz ovog tvog drekala poteče jedna jedina kap rakije, nosiću te kao konj na ovim mojim grbavim leđima od zore do podne kuda god ti htedneš. Ako ne potekne, nosićeš ti mene.“ „U redu“, rekao je kratko Dorotej.
Zar niste, braćo moja zaboravna, bili razočarani što to nije potrajalo do zore i što se sve svršilo vrelim ceđom? Mogli smo im pustiti malo krvi, zar ne? Zar ne, braćo moja?
Ilić, Vojislav J. - PESME
rukom, Spokojni, plavi veo i tihu sanjivu noć I grli, ljubi, i stidljivim krasom Zavaraj, dušo, bledi san, Dok vesnik zore ne pozdravi glasom Veseli dan! 1883.
vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom slavi dane Vaskrsnuća i veselja. 1889.
Sinoć sam došao dockan. (Zašto bih istinu krio!) Sa nekim odličnim ljudma do bele zore sam bio. To behu ličnosti važne, idoli javnoga mnenja, Čuvari svakoga dobra, i časti, i poštenja, Slepčević, čuveni
Nad obalom, nebu gore, Tamarin se diže dvor, Svake noći, svake zore, Tu je šala, smej i zbor Tu se svako željom sladi, Da ugove samo njoj, I carica, šale radi, Diže jednom pehar svoj.
A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno. Gde ste vi mile zore, I vi proletnji dani, Kad je božanskom nogom Bludio po poljani I zvonkim svojim rogom Gonio snažnog vepra, Surovog,
A u sutonu bledom Dah rânog prozorja duhnu i zvezde gasnuše redom. 4. U râni osvitak zore Zvezdana na noge usta, I svinje pogoni tada u polja vlažna i pusta, A uz put i Kiću srete.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A kod vas se na večernji suton nadovezuje belina jutarnje zore. Ne zamerite mi što Vam tako dugo nisam pisao. Verujte da nisam mogao.
Merkur se sa Zemlje retko viđa, jer je uvek blizu Sunca, pa utone ili u rumenilu zore ili u večernjem sutonu. Kopernik ga, vele, nije nikada video, a ovde, van Zemljine atmosfere, ta je planeta vidljivi
Koliko divnih igara boja na jednom tako obasjanom nebeskom telu! Kakve su onde zore, dani i večernji sutoni, pa tek mene njihovih Meseca i pomračenja njihovih Sunaca!
Ali, pre no što zakucamo, obrnimo se malo unatrag. Na zvezdanom nebu koje bledi na domaku zore, trepere, jedna uz drugu, dve divne zvezde kakve nikad do sad ne videsmo.
A tim dalekim svetovima šalju toplotne zrake njihova sunca. Zato na njima ima zore, dana, večeri i noći onde ima i godišnjih doba. Kakvi su tek dani onih planeta koje osvetljavaju u isti mah više sunaca!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne daj, Bože moj bore, (hor: moj bore) Ne daj, Bože, do zore, (hor: do zore) Ne daj, Bože, brže umrijeti... (hor: umrijeti) Klavir i violine popevaju, brač kida ritam, muške grudi
Ne daj, Bože moj bore, (hor: moj bore) Ne daj, Bože, do zore, (hor: do zore) Ne daj, Bože, brže umrijeti... (hor: umrijeti) Klavir i violine popevaju, brač kida ritam, muške grudi uzdišu.
U četvrti razred, od devojčica, došle su samo tri drugarice i Gospodinova sestričina. Vazduh je gušio već od rane zore; sunce pržilo: od jake sunčane svetlosti Kodu su jače bolele oči i dete je jednako žmurilo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
budući da se mozak ništa ne mori; i evo razrešenija one zagonetke što takovi koji voopšče ništa ne misle ponajviše do zore vreme u kartanju provode.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja sam se slagao sa većinom u komisiji, da je bolje istući me sutra ujutru, računajući razume se na to da se ujutru pre zore izvučem iz kreveta.
Kreću se blesavo, rasejana pogleda, bez volje su i bez apetita i po cele noći, od mrkla mraka pa do rane zore, oni u snu šapuću: falo fererі falѕum u tango tetіgі tangum.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U ponekog tek klone umorna glava na koleno... I tako — do zore. Vojnici su sutradan ustajali sa velikim naporom. Ćutljivi i mrzovoljni, tovarili su stvari.
Bili smo rano na nogama. Još od same zore počeli su da gruvaju topovi. Bugarska pešadija nastupala je u gustim masama ka Svetom Iliji kod sela Banice i
Petrović, Rastko - PESME
G. Apollіnaіre Šljivaci se sad tamo rascvetali, Izrodili se sad tamo novi životi sa gruda, I zore se zabelasale sveže, zaplužili rali; Voleo bih da te ja provedem svuda, Tebe po gorama: uveo bih te redom u
Ristiću Tako opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na jod. Jedino zbog ovih razderanih obala u rukama Kukavico, zadrhtaćeš zar opet!
Stari mornar strmoglavljuje se u more Čep majke, s glavom naniže kao u život, Otčepljena boca krvavo vino toči u zore Tajanstva, i rasputanost, gle, miriše na jod.
za sobom: Sada je njegov pad kao i grom, A nebo sazrelo tako za more Bujice neprekidnom kaskadom Izliće ceo svod do zore.
I spusti, evo, matica do zore tajnog života: Tišinu gde, mir i greh, ubrzga raspuklost gusta I neki strah bez smisla; galije gladnih sramota, Vi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji. — Šta da radim? — pitala je i drvo, i potok, i zvezdu, i žabu.
Svi do jednoga žurili su i zapinjali tegleći terete veće od sebe, i do zore uspelo im je da sklone mravinjak na bezbednije mesto.
večeri kada se u jezeru, kao beli cvetovi lokvanja, rascvetaju zvezde silazi sa visina glas frule i ne prestaje do zore. Čuju ga samo oni koji umeju da vole.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list
Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! 1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?
Kô da nisi spavala nikako?'' ''Negdje slavuj pjevaše sa grane, Pa ga slušah sve do zore rane.'' ''Moja šćeri, moja tugo, jao, A ko Ti je njedra raskopčao?
Kô žedna biljka što mre u samoći, Za tobom i ja ginem žeđu istom. Za usne tvoje meni sada treba Krv zore rane n plamen rubina, Za lice pjena sa morskih širina, Za oči sunca i plavoga neba.
1907. POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana. Vranu svilu tvoje kose Mrsio je vjetar
Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do zore bele Da gledam samo: Kako si lepa, Sestro Pavina! 1924 — 1925.
Mi se povraćamo iz lova, iz gore, A ona na demir-pendžerima stoji Ljepša od večeri i od sabah-zore... Na me čeka... Gleda, i časove broji Kad ću proći...
Hljeba! 1910. JA I MOJ PRIJATELj Sve me srce mome prijatelju vuče! On je bačvar. Ovdje stanujemo oba. Još od rane zore pa do gluho doba On teše i bije i maljima tuče.
1911. JUTRO Plavi dim izbija s kamenih ostrva; Po jedrima pada zore vatra prva. Uz domove niske šumi čempres stari; Po koje se okno polagano žari.
I sve više jedra kao vatra gore; U nebu se čuje melodija zore. 1911. SRCE Iz doline reke, iz kopalja trska, Putanja me vodi u goletne strane. Noć.
Tako dršćem i ja Na svaki glas joj do razdanka plava... 1911. TRUBADUR Moje je nebo, moje zore plave, Moj purpur ruža i glas iz gnijezda, Moj šum rijeke kad se časi jave S povratkom tihim večernjih zvijezda...
Tamo, u strani, pod plamenjem zore, Vide se čeljad, trsnata i zdrava, Kô tvrda stabla na hrbatu gore. U pole slaze, gdje rijeka plava Teče i klasje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
26 MARKO KRALjEVIĆ POZNAJE OČINU SABLjU Rano rani Turkinja đevojka, prije zore i bijela dala, na Maricu bijeliti platno.
Sekula tiho besjeđaše: „Nisam, dajko, očinjeg mi vida, posle jednom u vijeku svome: dobro bijah jednom uranio, prije zore i bijela dana, a zadugo ni svanuti neće; ja opremih bijesna malina, pa se turih njemu na ramena, — nit̓ s̓ umio ni bogu
66 ŽENIDBA STOJANA JANKOVIĆA Još od zore nema ni pomena, udbinska se otvoriše vrata, i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga, pred njome je Lički
Na osvitak neđelji dođoše, prije zore i bijela dana, i Đorđine opkoliše dvore, udariše s obadvije strane, a sa dvije strane povikaše: „Iziđ’ amo, Petroviću
“ Tko će ljuta zmaja prevariti? Tko li njega spavaćiva naći? Đorđe se je junak naučio prije zore svagda uraniti, umiti se i bogu moliti, i popiti po čašu rakije: bješe Đorđe prije uranio i otišô u donje podrume.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Latiše i sami tek gole sablje i sekoše se blizu do zore među sobom i tako malina što ostaše, raztrkaše se koji kud i razbegoše.
I bi njihov pravi drug sveti, stojeći im tako u ledu onde do zore jošte živim. VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno
Čineći im na ruku da gledaju seir, dosta put i sam bi noćom podranio; ode u planine, te do zore bi dojurio pred carogradsku kapiju svakojaku razliku zverad, te bi onde čuvao dokle rano otvore gradsku kapiju.
I prenu se i te se misli što će to biti do sutra. Već mu ne bi do sna, nego sve se moli Bogu do zore. I na sutra dan zapovedi car, te ga dovedoše u polate pred cara, i kade uđe unutra, smotre ga car onako u onoj
Videh sutradan pre zore gde tušteni ljudi vrve u crkvu; idoh i ja šnjime i uđoh u crkvu žensku pripratu, stadoh onde. A kad dođe čas da
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pio bi, a čočeci bi mu pevali i igrali i vili se pred njim do zore, a on ih, raspoložen pesmom, svirkom i igrom njihovom, bacao na krilo tako silno da bi im papuče poletele čak u