Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tako su prolazili dani... Kao zlikovac svoj zločin, tako je Stanko krio svoju ljubav. Nije puštao ni zračka svetlosti da padne na dušu njegovu da je osvetli... I mislio je: niko o tome n zna!
To beše tesno podrumče da se ne možeš ni ispraviti ni okrenuti... Sa vlažnih zidova kapala je voda... Svetlosti ni zračka. Hrastovo platno što je zatvaralo taj ćumez beše jednostavno, a spolja ga je zatvarao mandal... Strašno!...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U sećanju mojem nigde svetla zračka; Oca mi je, jaoj, progutala mačka, Jednostavno je nesrećna životinjica koja bi, da može, upravo tako oplakivala
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Oblaci jezde, strahota sama, barčicu malu zahvati tama, za gromom ori grom. U gustom mraku bez jednog zračka odnese bura barku i Mačka u divljem trku svom... Na nebu zora javlja se siva, po moru kapa Mačkova pliva.
Treba ga prije vostočnog zračka prebiti jakože mačka!“ „Vraćaj nam pesme, priče i bajke!“ — čuješ iz noći crne — Davida Štrpca, Velikog Jožu,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Grujić IDEALU Poletu misli visprenih, tankog iz Oblačka divno, sjajna k’o zenica, Trepćeš odozgor, put blistanjem Zračka svetlaš mu kroz magle mutne!