Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To su zbori, to su glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim jekom I božanskom silom nekom Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U svim njegovim pripovetkama ima mnogo mora i svetlosti, i njegovi živi, osećani, impresionistički opisi mora, čisti, zračni i svetli, idu u najbolje opise naše književnosti.
Kostić, Laza - PESME
sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, kô zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne spusti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život ovaj mučan i klet — A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?
to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? U Danskoj, 1929.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek sa vekom I čoveka sa čovekom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oj, Petefi, retki stvore...“ Šaputô sam jošte mnogo, I od mojih uzdisaja Ispleo se zračni venac I digô se, uzvio se Oko glave pesnikove.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
podobna tvom licu nije karmin boja, rubin-usna ružicu prevoshodi tvoja, belo telo — belilo, obrvice — mastilo, čelo — zračni dan; dični stas međ ženama k'o što je međ granama visoki jablan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Anđelskim krilom neka me štiti, Kroz život ovaj mučan i klet A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let! 1880. NAD BEOGRADOM Spomeniče nemi prohujalih dana, 3ašto ti je čelo sumorno i tavno?
bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša vidi nebeski, zračni svet. Svetovi dole blude...
Kô srpskih gora mladi bor, Primorja čedo milo, Pohodi neba zračni dvor I mira ljubi krilo. Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta!
Petrović, Rastko - PESME
Odjednom u svom toku, probivši bok planina, Izbiju te svetle reke ko zračni izvori; Ko oganj daljni kraj kog spavaju psi čobanina, Ta prva plamena zvezda, na mračnom nebu, gori.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Veruj mi znano da sam se vrlo prepala i dor se pronerazila u sebi kad te smotrih kod sebe gledeći mi na tvoj zračni obraz. Kakav si, kanda te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, blista iz tebe.