Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
podneva dojka sunča smilje Devojačkim bregom, a Reč sušta, večna nepropojka, koleba se pred Božjim pogledom, čije zrenje blagog vetra plovka uljuljkuje nad lirskim neredom. Tek mi gorko trepne oksid trave iz devojke u rebru oktave.
Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. LjUBOVIĐA Gde je leto, gde li zrenje? Što saberem - bude manje. Nevid-žicu kroz mršenje ja uvodim u sećanje.
se devojke u raži, a slezom blešte češljevi, krčazi, a plač se toči - čuje se krštenje, a svadbom rudi ranih dunja zrenje! Kroz ćube gorja Beli pastir slazi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Stani ne mini, orosi ovu žal. S golubicom bi da zaguče. Usnama pupolj u cvetanje mami, nedrima trešnje u zrenje. Stani ne mini. Kadifli, gle, moja dolja. Travicom gusne za mekotu po njoj, pa mahovinom po uzglavlju, po steni.