Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка уљуљкује над лирским нередом. Тек ми горко трепне оксид траве из девојке у ребру октаве.
Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. ЉУБОВИЂА Где је лето, где ли зрење? Што саберем - буде мање. Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање.
се девојке у ражи, а слезом блеште чешљеви, крчази, а плач се точи - чује се крштење, а свадбом руди раних дуња зрење! Кроз ћубе горја Бели пастир слази.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Стани не мини, ороси ову жал. С голубицом би да загуче. Уснама пупољ у цветање мами, недрима трешње у зрење. Стани не мини. Кадифли, гле, моја доља. Травицом гусне за мекоту по њој, па маховином по узглављу, по стени.