Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pred kućom za koncert, iako je bilo već četvrt posle sedam, ustaviše se jedna gospodska kola. Ćirica skoči sa svojega sedišta i otvori vrata od kola S druge strane iskoči jedan mlad čovek u belim rukavicama, pređe na
— visoki fes (iz Tunisa) tutor — ovlašćeni staratelj ćata — pisar ćilibar — žuta i prozirna fosilna smola; jantar ćirica — slušče ćulbastija — odrezak mesa pečen na žaru ćurče — kratak ogrtač bez rukava, postavljen krznom familijaz —
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
trgovac u Beogradu LjUBA, njegova kći STANIJA, Nešina mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat, jedno portre i različne figure iz drevne mitologije.
Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a ćirica, rđava posla. (Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.) 2.
VUČKO: Ja! Ustaj! Sve ustaj, a kad će biti „sedi“? LjUBA: Ti da nisi ćirica. Diž’ se, kad ti kažem! Eto babe, pa da prevatiš aljine majkine. VUČKO: Oće da dođe? LjUBA: A da no! Nego odlazi.
STANIJA: Idi, idi, da se ne gradi šteta. (NEŠA odlazi.) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka. STANIJA (gledi po sobi): O vala bogu, kako je namešteno! — A gde su prostirke?
Idem da perem sudove, pak nek ide opet dva groša, bar se provodim fajn. (Odlazi.) LjUBA: Vidiš majka, ćirica, pa se i njemu dopada teater. STANIJA: Ama koje je to čudo?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pleme crnih slugu i skupih ćirica — Drhti pred protestom što vek ovaj nosi, Svet savesti gluve iskrivio lica Pred pitanjem kobnim:“ Šta ćeš ovde? Ko si?