Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kao vino iz podruma pop-Spirina, ili rakija iz podruma pop-Ćirina, što starija sve bolja, — tako i pažnja i ljubav supružanska bila je sve solidnija. Ali opet se nešto ipak izmenilo.
— Baš ću vas nešto zamoliti, slatka gospoja Sido, pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo
malo ko svraćao, nije čudo što je odmah po selu pukao glas da je došao davno očekivani novi učitelj, a i Erža, pop-Ćirina sluškinja, koja je stajala baš u taj par na vratima i pratila svojim lojanim očima Lacka kišbirova, najmlađeg i po
Bome, piškote mu i neće spremati!... I kako to da se samo strefi da je baš sad njegova čreda, a ne Ćirina!? Pa ga sad onaj zgrabio lepo, pa pravo kući s njim! Hu, otrovala bi’ se, a držala sam k’o u vosku!
Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija, u njoj se, istina, manje bogatstva, ali više ukusa opažalo. Svi uđoše u gostinsku sobu po
— No, to mi se dopada! — veli ljutito pop Ćira, a popadija doliva ulje na plamen gneva pop-Ćirina, pa nastavlja: — »Bolje«, poručuje mi ona po Erži, »neka pazi ona«, to jest ja da pazim, »neka pričuva ona onu njenu
— Bolje vas našli! — ču se pop-Ćirin glas duboko iz bunde, a kad se siđe na levu stranu iz kola, pojavi se i pop-Ćirina glava, koja se pušila k’o obarena šunka kad je izvadiš iz velikog lonca. — O, kakva sreća, kakva sreća!
Koga ti tu sve nije bilo, i ko ti se tu nije napio i naigrao toga dana! Došla je čak i pop-Ćirina Erža, nezvana al’ izvesno poslana.