Jakšić, Đura - PROZA
Ala su nemilostivi ti ljudi, ti bližnji naši! Ja sam ćutala, a lice sam pokrila mojim malim rukama, pa ništa nisam videla, samo sam čula tupu jeku ašova i motika...
a kad bi ga rana zabolela, škripnuo bi zub’ma, a moju dobru tetku, koja je uz njegovu siromašnu posteljicu brižno ćutala, potresao je svakada bol njezinoga brata, koga svom snagom ljubljaše.
Nije vikala, nije kukala... Beše to nem bol koji je duboko korena uhvatio. I ja sam nemo ćutala, i moje male grudi stegoše golemi jadi, i ja ne umedoh progovoriti... suze su govorile...
Kad je izjutrta došao, moja dobra tetka ležala je mrtva na svojoj jadnoj posteljici. Srce mi se steglo, ćutala sam, ne mogući ni reči progovoriti, ni suzu pustiti... Osećala sam sav teret moje usamljenosti.
Dalje me ne pitaj!... Jadnu majku je srce zabolelo, ali je ćutala, niti je za život glave o tome smela što progovoritit.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te! — Ne pitaj me, nano! Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori!
!... Šta ti je, ludo jedna?... Što ću ti ovaki?... Vidiš, bolan, da ova jadna koža jedva ovo kostiju steže!... Ona je ćutala. On pruži ruku i uhvati je za njenu ruku. Gledaše, pa se okrete smejati. — Bogami, jesi luda! Pa ja neću umreti!...
Mi ne htedosmo bez tebe to činiti. Reci koga ćemo?... Starica je ćutala. — Ja velim neka bude Stanko! On je i poznatiji s ljudima! — reče Krstivoj. — Neka bude! — I ja mislim! — reče Petra.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Takav! — reče nekako zbunjeno, uzimajući nanovo vez. — Kakav god vi hoćete. A kakav vi hoćete? Opet je ćutala. Ja sam gotovo šaputao: — Kažite kakav hoćete! Ništa ne odgovori.
Ana je vrlo malo jela za večerom. Ćutala je, tužila se da joj nije dobro. Ja sam se usiljavao da zabavljam gđicu Vedel.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Za Ljubu... Pop poče da se šali: — Kako za Ljubu? Ona, od stida, ćutala. On počeo i dalje da se šali. — Pa dobro, dobro Nazo. Pa, je li te Ljuba voli? Voli li te on?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je on grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči, ona je mračno ćutala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je kao omađijana. Stajala je zadihana. Ćutala je i smešila se. Isakovič to više nije video, jer joj je bio okrenuo leđa i prišao prozoru, koji je bio u rešetkama.
Tako joj i Trifun kaza. Zanela ga je, kaže. Pustiće Zekoviča, a onda će, za njim, i ona. Ako bude ćutala. Nije joj rekao da joj ubiše muža, dok nije legla.
To veče, gospoža Kumrija, u kolima, dok su se vozili, kroz letnje veče i prašine, ostade zamišljena i ćutala je. Isakoviči su imali mnogo kumova i prijatelja u Mitrovici pa je Pavle morao da pazi, da koju od tih kuća ne
Božič nije ni sanjao, šta se njegovoj ženi sprema. A Božička je, o onom što se desilo, kao grob ćutala. Već pri idućoj poseti, nju je gospoža Montenuovo, posle obilaska u Engelu – bolesne dece serbskih oficira, kojima je
Ana je ćutala. To je bilo prvi put, posle nekoliko godina, nepomućenog braka, da mu je žena okrenula leđa, pred svima, a da je sad
Ta mlada mati, prvorotka, slutila je, odmah, da tom detetu dugog života nema. Ćutala je, nije to ni Petru rekla, ostala je dugo, tako, zagledana u tavanicu i Sunce, koje je bilo, u drvenoj građi
Varvara je primetila, na detetu, glavu, koja je rasla brže od tela, bila je uplašena, užasnuta, ali je ćutala. I Petar je bio zapazio to, ali je i on krio, od žene, slutnju, koja ga je bila obuzela.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Zar ti misliš da ćemo mi pjevati u ovako loše osvijetljenoj dvorani?! Jedino je planina zloslutno ćutala. Njezinim tamnim stazama već se šunjao i kukuruzima se pri- micao mrki medo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bio sam siguran da ih čitavo Karanovo čuje. Mama je ćutala izbegavajući da me pogleda. - Tvoj muž je izjavio da me se stidiš! - rekoh. - Tata je takođe rekao da me se stidi.
Sada mi se nije išlo, iako sam znao da bi oči svih devojaka bile uprte u mene. Rašida je ćutala. Držala me je za ruku, gledala prema drveću kojim je bila zaklonjena njena kuća i ćutala.
Rašida je ćutala. Držala me je za ruku, gledala prema drveću kojim je bila zaklonjena njena kuća i ćutala. U mlakom, zlatnom vazduhu, mirisnom kao med, njena su usta bila poluotvorena i rumenkasto sveža kao prve trešnje.
) nagonima kada su u pitanju manje ribe i o svadbenim noćima štuka. Ćutala je i klimala glavom očigledno zaboravljajući seterku, koja joj se uvijala oko kolena.
- Kakav dan? - u uzbuđenju preskočih dva groba odjednom, a onda stadoh. Rašida je ćutala okrenuvši glavu od mene. Pokušah da joj se približim, ali ona opet okrete glavu.
Bilo je hladno i bez mirisa i ja ga bacih. Rašida je i dalje ćutala. - I ti još ne znaš kakav dan? - otkravila se na kraju, zatim rekla da je to jedna značajna godišnjica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Brzo se sporazumeše. Dopade mu se devojka, jer beše mlada, visoka, zdrava i jer je uporno ćutala, svojim velikim, modrim očima. Venčao ih je, usput, u Brodu, žureći poslom, u kući jednog svoga prijatelja, Grka.
Tako ona sa deverom nije govorila. Njemu to sve nije rekla. Pred njim, uopšte nije bila takva. Pred njim, pre svega, ćutala je, isplakana, sa jednim tajanstvenim osmehom. Kad je govorila sa njim, govorila je sasvim druge stvari.
Nije se začudila ni kad posluga poče da je zanemaruje, ni kad joj dever poče od kuće da beži. Ćutala je uporno, provodeći dan za danom kod prozora, nad vodom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Svih tih dugih noći, dok smo po ko zna koji put raspredali priču o Evropi, Vera je samo ćutala i pušila. Poslednje veče avgusta uhvatila me je za ruku i prvi put zatražila da je sam otpratim do kuće.
Htede da kaže: »To što jedete u bivšoj grofovskoj konjušnici nije nikakav razlog da se ponašate kao konji!« Ali, ne. Ćutala je. — Kakav je fazan? — upita žena. — Sjajan! — odgovori. Sada je stajao naslonjen uz stub pokraj kolica sa kolačima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— I-ih, ubila ga sveta Petka! Razočarano se obazre na ostavljenu dolinu. Dolje u dubini, malena kao igračka, ćutala je ostavljena kuća. Nigdje ni žujove ni seljaka.
Kostić, Laza - PESME
Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep? Taj venac bi tek bio na mojoj diki lep. — Na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla?
Taj putir sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla? I mirni mesec ćuti nad mirnih grobovi', a ja ga, dušo, pitam o našoj
ljubavi; o tvojoj duši, dušo, o veri njezinoj, a mesec se osmenu, u zlobi večitoj; — na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Jedna se žena na svetu popravila, pa digle, vidiš, larmu. SOFIJA: Ali muž nijedan. Ja sam trpila, ja sam ćutala i gutala, pak ti nisam mogla ugoditi. Počela sam malo oštrije, to isto! Kaži, kako da ti ugodim?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Moguće, moguće... Ali psi nisu lajali, a planina je jezovito ćutala. A zvono se i dalje jogunasto klatilo, i ja otvorih oči. Zvoni... zvoni...
Ali haubica je ćutala. Sa teškom slutnjom očekivali smo sutrašnji dan. Ljudska klanica nastavila je dalji rad tačno u sedam časova, dvadeset
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kaja je ćutala i uzdisala. — Ah, što ne pričekasmo bar za jedan mesec! Posle dva meseca dođe u A... novi kapetan. On beše mlad, lep
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da se smeju kao trešnja puna dece. Od njih je kuća veća od neba.“ Dugo je glasno mislio, a ona je, zbunjena, ćutala i gledala u furunu zažarenu pri dnu.
„Što nisi večerao? „Najeo sam se tebe za ceo život“, pridigao se i zagledao joj se u lice. Ćutala je. Nikad mu nije bila tako lepa: lice, oči, stas, grudi.
Milunka sutra nek ide Metodiju da ga moli. Sve ću im dati samo da tebe puste da prenoćiš pod grobnicom.“ Ćutala je. Đorđe polako podiže glavu sa kafanskog stola i šapnu: „Znala je. I nije verovala.
Tola se smejao ženama. „Predskazuju vreme.“ Ona je ćutala, vile joj se okretale u rukama, pa je naviljke često ispuštala i rasturala.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pa, kuda ćeš? — zabrinu se Majka svih reka. Mala svojeglavica je ćutala. Sudbina reke je da teče u dolinu, u more, ali nju privlače snežni planinski vrhunci i ruža sunca u modrinama neba,
Ko da pobegne od takve straže? Zamrlja od tuge, mala reka je ćutala, a dani su se krunili kao zrnevlje kukuruza. Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju
Za trenutak mu se učini da sve oko njega šumori, šušti, pevuši, pozdravljajući ga. Jedino je stena ćutala. »Možda me nije čula?« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače.
Ponekad mu se činilo da se i sam kameni, čekajući da mu se ona osmehne ili da mu pruži ruku, ali stena je ćutala. Glatko i kao kost belo bilo je njeno lice. Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
Ni zvuka, ni najslabijeg daha vetra, ni lelujanja alpijske trave. U pritajenom večnom razmišljanju ćutala su i ledena polja i snegovi, beskrajni kameni lanci planina što su štrčali kao izlomljeni i razbacani, kao namršteni,
A žena je ćutala, katkad samo podizala oči i gledala ga, kao da je htela da kaže: jaoj, ne muči me dalje, dosta, oh dosta, nije mi ni do
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u četiri sledeća primera obrati pažnja na oštro raščlanjavanje kome su rečenice podvrgnute: (1) „Pred njim, / pre svega, / ćutala je, /isplakana, / sa jednim tajanstvenim osmehom”; (2) „Bilo joj je ravnodušno da li će to, / na neki način, / doznati
Slično se može postupiti i sa prvom navedenom rečenicom. Kod Crnjanskog ona glasi: „Pred njim, pre svega, ćutala je, isplakana, sa jednim tajanstvenim osmehom”. stveniM osmehom”.
stveniM osmehom”. Sa napred vraćenim determinasivima (računa se opet od priroka „ćutala”) izgledala bi ovako: „Pred njim je, pre svega, sa jednim tajanstvenim osmehom isplakana ćutala.
se opet od priroka „ćutala”) izgledala bi ovako: „Pred njim je, pre svega, sa jednim tajanstvenim osmehom isplakana ćutala.
289 Neka nam kao primer posluži rečenica: „Devojčica je uporno ćutala”. U njoj se dvema pauzama, zarezima obeleženim, može izdvojiti odredba za način: „Devojčica je, uporno, ćutala”.
U njoj se dvema pauzama, zarezima obeleženim, može izdvojiti odredba za način: „Devojčica je, uporno, ćutala”. Tako, u suštini, i postupa Crnjanski kada zamislivu rečenicu (1) postupkom izdvajanja raščlanjuje kao rečenicu (2), pa
Ako je prosto izdvajanje prvi, izdvajanje s promenom reda reči bio bi drugi korak. Na primer: „Devojčica je ćutala, uporno”. Kod Crnjanskog je, videli smo, čest takav postupak postponiranja determinativa.
Njih jednostavno podrazumevamo. Sledeći korak vodi ka stvarnome osamostaljivanju rečeničnog člana: „Devojčica je ćutala. Uporno”. Poslednji se slučaj se u našoj današnjoj lingvistici naziva parcelacija rečenice, tj. njeno komadanje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sve što je van šanca uzelo je neki uk, pa samo pali i grmi u šumu na kosi. Samo je pešadija u šancu još ćutala ne opalivši ni metka.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVІ Sa istoka poče plavit’, A nas dvoje na prozoru, Prohtelo se nama tako Dočekati rujnu zoru. Ćutala su naša usta, Samo j’ misô k misli tekla, — Tek u neke ona šapnu: „Ja bi tebi nešto rekla.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Toma je rekao da ga čekam u „Café Moderne“. Ustao sam. Svi navališe na mene da ostanem. Samo je Odeta ćutala i gledala me zamišljeno. Izvinjavao sam se kako me čeka jedan moj prijatelj koji je danas doputovao.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Šta oni da se mešaju, kao ulaguju mu se, kad ovamo na dnu srca, potajno nadaju se da će je on odbiti, ne uzeti. Ćutala je. Zaklopila se nad razbojem sa rukama na čelu. Ramena i vrat joj videlo se kako se tresu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Palanka je ćutala kao preplašen mišinjak. Krvava i tajanstvena romantika prešla je meru. Istovremeno s vešću o užasnom događaju na salašu
uvis, i odjedared bi prekinula nedovršenu rečenicu kao da je s poslednjom rečju udarila u plafon, i onda bi poduže ćutala. U takvom jednom momentu gospa Nola ustade da donese posluženje.
— Čovečnu svoju trpeljivost nije gospa Nola izgubila, ali je s humorom otišao dobar deo blagosti. Ćutala je, često gutala reči, a to njenoj prirodi nije dobro činilo. Život joj je došao tup.
Dokazala je, kako bi rekli filosofi, da može da bude i suprotno od onoga što jeste: ćutala je, žmurila je, stradala je, pokazala pravo ljudsko srce. I tako zaslužila da se opet vrati u ono što jeste.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kada sam joj izjavio ljubav, ona je najpre oborila pogled, porumenela, zažmurila i dugo ćutala. Najzad je digla glavu i rekla: — To ste mi sad kazali, pa nikad više!
Kada sam joj jednom stisnuo ruku, ona je najpre oborila pogled, pocrvenela, zažmurila i dugo ćutala. Najzad je digla glavu i rekla: — To ste sad učinili, pa nikad više!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— izbrecnuh se bez razloga na činovnika obvezničkog reda... On samo mahnu glavom, okrete mi leđa i ode. Deca su ćutala i pratila svaki moj pokret.
Uviđala su deca da nešto nije u redu, te su ćutala, bojeći se da me ne naljute. Rekoh im da se ne udaljuju. A ja obiđoh nekoliko kancelarija naših, raspitujući se ko je
Je li tako? Ona dvojica ćutala su i posmatrala ga zamišljeno. — Daj kartu!... Ovo je Crna reka... Ona skreće. A u uglu koji pravi nalazi se
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dugo i zbunjeno stajala je na jednom mestu. Onda polete kao strela. — Reci mi kako da dođem do princeze? Ali, riba je ćutala, a i vetar se oko kule utišao. Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eto, sad vidiš da te volim. Lunja je ćutala, umirena, tiha i srećna, a kad Jovanče ustade i krenu, ona ga predano pomilova po rukavu.