Dučić, Jovan - PESME
I oslobođenoj od smrti, bez uza Za sve oko sebe — sad novi put sija: Kad poznamo čari pokajničkih suza, Tad postane ljubav jedna religija.
Afrika
Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima. Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?
Rađanje nije zakon, umiranje nije zakon. Kad ne bi bilo zlih očiju, povreda fetiša, i drugih čari, čovek nikada ne bi umro.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je opisivao, zagledan u Mariju Tereziju, sa jedno pedeset koraka, njene telesne čari. Hvalio ih je tako, da je moglo da mu se desi – da ga je ko čuo – da prođe kao Joan Božič.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
brzo ponavljanje jednog istog tona tri gracije (Aglaja — sjaj, Eufrosina — veselost, Talija — obilje) — boginje čari, lepote i ljupkosti kod starih Grka i Rimljana Ćef (arap. ćeif) — dobro raspoloženje, radost, veselje ćurdija (tur.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tvrdoglavo, kao omađijan, on joj je jednako opisivao njene telesne čari, kojih više nije bilo, tako da je plakala. To što beše bolesna, ne samo da ga docnije nije odbijalo, već ga je još
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svejedno: jezik vam već otkriva deo svojih neiscrpnih čari, omamljujućih mogućnosti. Jezik počinje srećno da vas služi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali posle, ujutru, kad se probudim, otresem tih noćnih mađija i čari; dižem se nezadovoljan, natmuren i zlovoljan. Uviđao sam da ovo ne može ostati tajna.
Kostić, Laza - PESME
Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni sanak da odsniva. Gledao je vajaoče punu čari, punu mila, sve mu ruka lakše kuca, sve mu lice bleđe biva.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo je pozna, jesenja vršidba. Ko nije čuo, ko ne zna za čari znojne i umorne vršidbe?... Kad zabeli jutarnja zora i svi se kućani dignu na čisto i glatko, kao patos, gumno.
I opet jutro, i opet njegove čari!... Stojim u voćnjaku i posmatram drugi, još lepši, još prijatniji rad. Tresu se i kupe šljive.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Teško mi je, sada, reći čime me je, onda, Beograd opčinjavao, kao što ne znam kako su, i kuda, te čari u međuvremenu iščezle. Biće da se bogatstvo nalazilo u meni.
Rakić, Milan - PESME
Al̓ avaj! pesma zalud pokušava Da vrati čari starinskoga doba; Dubokim sankom prošlost ova spava, I poređani stoje grob do groba.
me uvek seti Na vilinu kosu što u zraku leti Kad pred toplim suncem stukne zima tavna; Na ikone krotke, starodrevne čari, Što blagoslov nude iz okvira stari̓, Na prostrana polja mesečinom plavna.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
tajanstveno smešeći se, misleći da se zato kriju što će Simka sada Sofki, trljajući je i kupajući je, davati mađije, čari za muža. A međutim, Sofkinim odlaskom, žene i de— vojke kao da se sasvim oslobodile.
Pandurović, Sima - PESME
ono što je prošlo; Al’ pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari; Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada a uvela lica, — Mi, po milosti božjoj,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg' ova mesečina bela!
On to u cveću, mesecu, magli, Oseća slasti tužaljke njene; Njegova duša to žudno nagli Al' u tom času čari tajanstva Zar otkrit' tajne prigušene?
ono što je prošlo; Al' pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On nije žalio novaca, a ona je tako rasipala čari i milošte, da je na brzo utrven put njihovu prijateljstvu. Pilo se i veselilo svako veče... Smrklo se.
Petković, Vladislav Dis - PESME
se gubi svelo lišće s grana, Pesma tica i vedrina stvari: Prilazi mi hod jesenjih dana, I dah tužan obamrlih čari. I dok zemlja mirno prima cveće, Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute.
Već se gubi svelo lišće s grana. Pesma tica i vedrina stvari, Oseća se hod jesenjih dana I dah tužan obamrlih čari. I dok zemlja mirno prima cveće Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute.
Al' nije. Ja znam svi ti dani stari, I želje, njena tuga i lepota, I nežne veze osmeha i čari Nemaju više za mene života. Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju.
Za muke, grehe, nevolju, mene, Oni su znanci odavno stari; U društvu s njima gasi se, vene Ponos i polet, mladost i čari. Bolesne, blede, pospale tako Nada i vera, i bol utrn'o; U mraku ovom vidi se pak'o, Čovek u njemu, život u crno.
Apatija i klonulost — reči stvari; A dosada preko svega mili, tiska, Težnja sreće vidna, prazna — nigde čari, Nigde ičeg da se žali, da se iska.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” U pravoslavnoj crkvi nema muzičkih instrumenata. Oni koji su imali sreće da slušaju ruske horove, znaju snagu i čari takvog pevanja. Srpski horovi nisu ništa manje vredniji.
” U pravoslavnoj crkvi nema muzičkih instrumenata. Oni koji su imali sreće da slušaju ruske horove, znaju snagu i čari takvog pevanja. Srpski horovi nisu ništa manje vredniji.
Miljković, Branko - PESME
Matječi, na gori što pati, Dok te u dubini preuređuju zvezde, Koje ne vidiš, al vidiš zvezdanost Presvislu u vodi bez čari što zanos Tvog srca troši za hridine trezne. Moja te ljubav pretvori u nešto Što se ne može voleti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima. Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?
Rađanje nije zakon, umiranje nije zakon. Kad ne bi bilo zlih očiju, povreda fetiša, i drugih čari, čovek nikada ne bi umro.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pune tri godine tukao sam se, a evo me i sada. U ovom međuvremenu osetio sam čari života, i kao da mi je neka koprena skinuta sa očiju...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
razmaci među njima zjape čamotinjom sirotinjstva, onaj koji je otvorio novu epohu srpskog pesništva i mladićkom čari svoga vedroga genija obasjao njenu turobnu sivinu, rodno se prekasno.
Bojić, Milutin - PESME
Zima je carski veo poljem plela. Reka se mrzne, ali pokušava, Sve čari koje dalje jugu brode I raskoš zime da u sebi stoči.
Jer sve beše isto: drveta i seni I nebo i zemlja i leptiri njeni. A kad sutra zora rasu svoje čari, Ja pozdravih sunce i nebesa plava Kô mrtvaca starog koji vaskrsava.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Imao je osećanja za čari dalekog i tuđeg, privlačile su ga razvaline koje govore o davnim vremenima, obrađivao je drevne legende s raznih
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Hoće, ništa manje, nego uz sam bok gospodaru. Još ako ona lepojka upotrebi svoje omamljive čari i počne sitno da prede na krilu svoga usahloga čoveka.
Samo ne znam da li će Andrija znati da opiše gospi lepote i čari ovoga mesta. Mali je sigurno uplašen strašnim pričama o Saborištu i, strepeći da mu neko čupavo čudovište ne zaskoči
Ilić, Vojislav J. - PESME
cvećem, plavom nebu bliže; Gde zanosno slavuj o ljubavi zbori; Gde potočić tiho žubori, žubori, Snevajući rajske čari i milinu, Zagledô se pastir u daljnu daljinu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mesto sa svojom vojskom, ona je odlučila da sa svojom nenadmašnom lepotom izvrši glavni napad. Te njene čari bile su neodoljivije nego svi pešaci Sirije i svi konjanici Arabije!
Zbogom Kleopatro, ti savršena i harmonična zbirko svih ženskih čari i svih ženskih mana. Rado bih još pričao o tebi, o tvome begstvu iz Rima posle smrti Cezarove, o tvojoj prebujnoj
Petrović, Rastko - PESME
I živi od pabirčenja osmeha Kao od dva-tri zrna pšenice: Ne nađe u tajni greha Čari, pa beskraja ne nađe u zvuku medenice. Sprema se da umre.
Šantić, Aleksa - PESME
No začas zgasnu sve čari plamne, I snova vitez sred svoje tamne Pesničke sobe sam bdije. 1 U divnom maju, kad svaki Cvetô je ružin čar,
37 U nedeljnom odelu Kroz šumu filistri jure, Kliču, kô jarad skaču, I slave čari nature. Žmirkavim očima motre Kako sve cveta lepo; Vrabaca pesmu sišu Dugim ušima slepo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u manjoj meri, rade i veoma daroviti pesnici, a to znači da su opšta mesta i za stvaraoce i za slušaoce imala posebne čari i da su ponavljana i zbog toga.
Ali ipak zato ne treba potcenjivati sva naša poređenja. U njihovoj kratkoći i jednostavnosti ima — katkad — posebnih čari i snage. To naročito vredi za slovensku antitezu (o kojoj smo već govorili) i za alegoriju.