Radičević, Branko - PESME
dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!
mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!
Ja tu stojim, oko duše moje Slatki časi umiljato s roje, Oko plamti, srce jače bije Koji časak da spomenem prije?!
Gledi dole, gledi, gledi, Pa ne može da s' nagledi. Crne halje, sedi vlasi, Kakvi li je gone časi? Sluge glede, Bože, ko je?
Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U slovnu slavu jasnite se, frule! BRUJEVI ROЅA CANІNA Sjani mi, sjani, divlja ružice: ovo su časi raspuklih sanja. Uzalud tržem prozukle žice u vražjem kolu okolo panja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
biju, princeze romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj mesec kako mrkne! Ovcama nema čobana! Beščinija!
Rakić, Milan - PESME
I oni strasni dugi časi, S neznane boljke kad se strada, Kad čista suza oko kvasi Zbog nepoznatih tuđih jada? Taj plemeniti bol sad ćuti, A
Pandurović, Sima - PESME
Tada se časi sreće, bola zgrću, Za tužan život i žaljenje veće. I biser drobni na krilima noći Sa jasnih zvezda padaše polako,
LUTANjE I Raširili su noć i časi njeni U svojoj plavoj dvornici zvezdánoj Zadovoljstva misli što nam duše pleni Istočnu raskoš, u toj noći sanoj, Po
JESEN NA TERASI Ulicama struje oktobarski dasi, Hladan vetar kreće skelet golih grana, I dolaze tužni, nelagodni časi, Kad spomene plave prepokriva slána, Dok u jesen ovu na hladnoj terasi Vene cveće prošlih i sadašnjih dana.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.
O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne
Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ti su rezovi signalizovani velikim slovom: (1) Ti si I noć I sve čini I svi časi (2) Časi koji su bili Ili koji će tek biti (3) Časi koji su mogli biti Ili će moći biti (4) Ili bili samo snevani
Ti su rezovi signalizovani velikim slovom: (1) Ti si I noć I sve čini I svi časi (2) Časi koji su bili Ili koji će tek biti (3) Časi koji su mogli biti Ili će moći biti (4) Ili bili samo snevani Ili biće
signalizovani velikim slovom: (1) Ti si I noć I sve čini I svi časi (2) Časi koji su bili Ili koji će tek biti (3) Časi koji su mogli biti Ili će moći biti (4) Ili bili samo snevani Ili biće tek snevani (5) Taj čas jedan jedini I
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
HADžIJA: Hajd’ napred samo! Ovakvi časi grudi nadimlju, A krv će njima teret lakšati Što mi na teme baca sudbina! (Glavaš s Hadžijom odlazi.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ne daj meni svoje ruke, — Malena si, nevina si... Meni dođu strašni časi, Dan mi smrkne, svet s’ ugasi. Pa iz pakla mune sumnja, A kad ona na što sine — Strahota je onda videt’ Ljubav,
? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada, Nado moja — zakopana! Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu Izneveri
Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A Morava predaje se gorke sudbe slutnji; Već i Petki javljaju se silna groma glasi, Beogradu udaraju grozna roka časi. Suze, ah, lije I prsi bije Serbija.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prevalio negdje konj, pa dotrčao kući, dodijao mu trud, glad... što li? — Žuri, sinko, pred oca, ne časi ni časa... Da bog te bio srećan susret! ... Ali... i Smiljana zajeca... Radi žena doda kabanicu i sa stope pođe.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam! Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život gasi, I život, mladost, sve to mre.
Šantić, Aleksa - PESME
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim.
O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više
UGLjARI Sve jedan po jedan, umoran i bedan, Izlaze iz grotla, u prljavoj rasi, Što su za njih dugi u podzemlju časi Otkali od praha uglja... Svaki, žedan, Prima puno vedro što mu pruža ili Žena ili sestra.
Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela: Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.
1911. TRUBADUR Moje je nebo, moje zore plave, Moj purpur ruža i glas iz gnijezda, Moj šum rijeke kad se časi jave S povratkom tihim večernjih zvijezda... U meni gori jedna sveta vatra, I moje srce sve grli i ljubi...